Darko MIHOKOVIĆ

1. februar 2024.

Još otkako je Frostpunk pogodio žicu i kritike i publike, mnogi su pokušali da se okite sličnim perjem. Sa najezdom survival upravljačkih simulacija, nakon globalnog zahlađenja, hvatali smo se u koštac sa nuklearnom postapokalipsom u Endzone, zatim i potopom u Floodland, pa je na kraju došao red i na solarne oluje.

Turski Core Engage izabrao je baš ovu pošast za svoju prvu igru. Naime, nakon serije razarajućih solarnih oluja, civilizacijski časovnik je vraćen nekoliko vekova unazad, te se čovečanstvo ponovo našlo na pragu industrijske revolucije, gradeći dieselpunk budućnost, ispisanu topljenim metalom i fosilnim gorivom.

Na raspolaganju su sandbox i nedovršena kampanja, dok će pojedinačni scenariji doći nešto kasnije. Nakon izbora bioma, tj. zastupljenosti određenih prirodnih resursa, startujete na goloj poljani sa 35 duša pod šatorskim platnom. Sakupljajući drvo i kamen, napravićete udžerice za stanovanje, a od pečuraka sakupljenih u obližnjem šumarku spraviti supicu, uz dodatak mesa kada „naučite” da lovite divljač; počećete sa iskopavanjem ruda i njihovom preradom u alatke, praviti vetrenjače za proizvodnju struje i, lagano, korak po korak, vratiti ljudsku civilizaciju na staze stare slave.

Ciklusi, po kojima je igra dobila ime, zapravo su stepenici na skali tehnološkog razvoja novog društva. Sa svakim novim ciklusom dobijate nekoliko tehnologija za čije istraživanje je, pre svega, potrebno znanje, resurs koji se ne troši, već se neprekidno akumulira kako se vaša kolonija razvija.

Rast populacije može biti problematičan u početku dok su kolonisti bez dece, a putnici namernici retko navraćaju do naseobine. Međutim, posle nekoliko godina i neizbežnog baby booma, ovaj problem će se okrenuti naglavce, pa ćete se iz petnih žila truditi da nekako održite ravnotežu između neophodnih radnika i gladnih usta koja treba nahraniti. Sa novim ciklusima dolaze i novi resursi koje treba proizvesti, uskladištiti, a zatim i preraditi u nešto treće, tako da se količina mikromenadžmenta eksponencijalno povećava kako igra odmiče. Nekakav vid automatizacije bi dobro došao, jer šaltanje ekipa sakupljača između šumica u kojima gljive još nisu pobrane ume da bude naporno, naročito ako imate još dvadeset stvari za uraditi. Prelazak sa lovačko-sakupljačkog na ratarsko društvo pomaže, ali samo donekle.

Radnička klasa je osnova društva, ali ih možete školovati za zanatlije, a kasnije i inženjere, jer mnogi objekti u kasnijim fazama igre zahtevaju stručnu radnu snagu. Kako je sito stanovništvo ujedno i srećno stanovništvo, valja pronaći balans između potrošnje i proizvodnje, kako bi obezbedili dovoljno hrane i pića, te odeće i razonode, a da radnici, pritom, ne dirinče u predugim smenama.

Iako skoro četiri godine star, Anno 1800 je i dalje reper kada je u pitanju vizuelni dojam city buildera. U skladu sa atmosferom, u igri preovladava turobni braon kolorit, ali uprkos tome, New Cycle ne zaostaje mnogo za pomenutim Ubisoftovim hitom. Naravno, ovo ima i svoju cenu i ume lepo da zagreje grafičku karticu, što nije problem tokom januarskih minusa, ali bi bilo lepo da do leta malo porade na optimizaciji.

Ne treba zaboraviti da je New Cycle u Early Accessu i da je kampanja nedovršena, ali opet se ne možemo oteti utisku da je par stepenika niže od one iz Frostpunka. Tu su oni izbori između loše i lošije opcije, dodajući novi sloj patnje na muke vaših radnika, no, nekako je mnogo lakše poistovetiti se sa šačicom promrzlih stradalnika, nego sa grupom post-apoc hipstera koji žive u komuni. Naravno, i oni imaju svoju dramu, suptilno tizovanu kroz misteriozne vatre i svetla koja se pojavljuju na obzorju, ali da bi saznali kraj priče, moraćemo da sačekamo punu verziju igre.

New Cycle dosta obećava, no, pitanje je koliko je pametno pazariti je odmah, jer se igra prekida baš kada postaje najzanimljivije. Preporuka je da sačekate i kupite je kasnije na nekom popustu, ali svakako pre izlaska iz Early Accessa, jer će to sigurno dodati još deset evra na trenutnu cenu igre.