Gradimir JOKSIMOVIĆ

26. jun 2024.

Telefoni finske kompanije HMD, koji se sa Nokijinom značkom na reveru prodaju još od 2016. godine, mogu da se pohvale pozitivnim kritikama na račun pristupačnih cena, jednostavnog korisničkog interfejsa, pravovremenog ažuriranja sistema i izdržljivosti. U novije vreme se kao poseban benefit često ističe i njihova „popravljivost”, odnosno pojednostavljena procedura zamene delova koje korisnici mogu da obave i u sopstvenoj režiji ili uz minimalne troškove na „svakom ćošku”. Ovakav pristup HMD nastavlja i ove godine, kada po prvi put predstavlja pametni telefon pod sopstvenim brendom (HMD je početkom godine najavio da brend Nokia više neće figurisati u njihovom portfoliju pametnih telefona).

HMD Pulse Pro je model niže srednje klase, skrojen po proverenom receptu koji podrazumeva jeftinije materijale sa kvalitetnom završnom obradom, pristupačnu cenu i prihvatljive performanse. Telefon je spakovan u plastično kućište u crnoj, ljubičastoj i zelenoj varijanti, sa sjajnom poleđinom koja reflektuje svetlost u više slojeva i izdašno sakuplja otiske prstiju. Modul kamere postavljen je u gornjem levom uglu zadnjeg dela, blago prominira iznad površine kućišta i sadrži dva simetrična „oka” koja zaokružuju sveukupno moderan dizajn. Kućište je čvrsto, dobro podnosi pritisak i padove, dok o kvalitetu zaštite ekrana nema podrobnijih informacija – važno je da nakon višednevnog testiranja nismo uočili ogrebotine. Prednjom stranom dominira ekran sa nešto širim ivicama i povećom, centralno postavljenom rupom za prednju kameru. Mehanički tasteri naslagani su na desnoj ivici, a portovi na donjoj, što je prepoznatljiv HMD-ov dizajnerski potpis.

HMD se i ovoga puta usredsredio na „popravljivost”, pa je dodatno razradio saradnju sa kompanijom iFixit, koja nudi rezervne delove po pristupačnim cenama – na primer, zamenski ekran sa kompletom za popravku trenutno košta oko 45 dolara. Na sajtu kompanije mogu se naći i odgovarajući detaljni vodiči za popravku gotovo svih elemenata telefona, što HMD naziva „popravljivošću prve generacije”, sugerišući da će ovaj koncept biti dodatno razvijan i u budućnosti. Kad smo već kod delova, testirani Pulse Pro ima 128 gigabajta brze UFS memorije za skladištenje, kao i šest gigabajta RAM-a, podržava NFC, a tu je i uvek dobrodošli 3,5-milimetarski audio-priključak. Telefon podržava rad sa dve SIM kartice, s tim da jedna deli prostor sa microSD karticom, a jedino što novi HMD-ov pulen nema je 5G, što za ovu klasu (i našu geografiju) svakako nije težak hendikep.

LCD ekran podržava osvežavanje do 90 herca i brzo i pouzdano reaguje na dodir, čak i na svojim ivicama i uglovima. Činjenica da umesto OLED dobijamo IPS ekran relativno niske rezolucije ne služi proizvođaču na čast, mada nemamo većih pritužbi na oštrinu slike. Ekran je dovoljno svetao za upotrebu na otvorenom tokom oblačnih dana, ali na direktnoj sunčevoj svetlosti korišćenje otežava izražena refleksija. S druge strane, panel ima odličan kontrast i intenzivan kolorit, uz blagu predominaciju plave boje i, praktično, potpuno odsustvo treperenja pri niskoj osvetljenosti. Brz i precizan senzor otiska prsta ugrađen je u taster za uključivanje ekrana na desnom boku, a postoji i opcija za otključavanje licem.

Softverski aduti ogledaju se u svedenom, čistom interfejsu zasnovanom na fabričkom Androidu 14, sa zanimljivom podrazumevanom temom koja koristi crno-bele ikone i smirujuće melodije zvona, sve u cilju „digitalne detoksikacije” i opuštajućeg iskustva za korisnika. Obećana su dva ažuriranja operativnog sistema, kao i bezbednosno krpljenje do maja 2027.

Loše vesti? Slabašni Unisocov T606 SoC je oličenje skromnosti, čak i unutar ovog cenovnog ranga. U svakodnevnoj upotrebi suočavali smo se sa produženim pokretanjem većih aplikacija, štucanjem u iole zahtevnijim igrama, seckanjem pri skrolovanju težih internet stranica i drugim simptomima nesuvislog procesora. S druge strane, HMD nije štedeo na kvalitetnoj memoriji (UFS 2.2), što donekle popravlja utisak, jer pomaže sistemu da radi prilično glatko. Pulse Pro je opremljen baterijom kapaciteta od 5000 miliamper-časova, što je danas sasvim uobičajena brojka za većinu pametnih telefona. Autonomija je prilično dobra, pa je jedan dan bez punjača zagarantovan – za drugi dan nekako ćete morati da se snađete, jer u prodajnom pakovanju punjača nema.

Glavna i selfi kamera koriste senzore od 50 megapiksela, s tim da je zadnja kamera pojačana i objektivom za stvaranje efekta dubine. Fotografije snimljene glavnom kamerom su oštre, ali imaju osrednji kontrast, jer se neki detalji gube kada je više svetla u prvom planu, a pozadina tamna. Uopšteno uzev, kvalitet fotografija je zadovoljavajući, a i video-zapisi su negde u istoj ravni (automatska ekspozicija je prilično brza, ali fokusiranje malo zaostaje). HMD je stavio veliki naglasak na selfi kameru, koja može da se aktivira pokretanjem prstiju šake, recimo kreiranjem znaka srca, što je vrlo zgodna mogućnost koja unosi i malu dozu zabave. Međutim, kvalitet samih selfija nije u istom tonu: snimci deluju isprano i često pokazuju manjak detalja u tamnim delovima.

Kao debitant pod brendom HMD, Pulse Pro je obavio dobar posao, pre svega zbog karakteristika, kao što su napredna mogućnost popravke sa pristupačnim rezervnim delovima, duga podrška za ažuriranja i brza interna memorija. Na pozitivnoj strani su i moderan dizajn, čvrsta izrada i solidna autonomija, pa donekle i ekran, koji je dovoljno osvetljen i pruža iznenađujuće oštru sliku. Kost u grlu ostaju performanse i osrednje kamere.