Oktobra 2017. pojavio se Headliner, simpatična „simulacija” urednika novina koja se nekako provukla ispod našeg opisivačkog radara. Kada smo letos imali priliku da odigramo tu igru, zaključili smo da opis najbolje sumira profesorska opaska: „Sviđa mi se kako razmišljate kolega, ali može to bolje”. Na sreću svih nas, a pogotovo studija Unbound Creations, ispostavilo se da upravo nastavak Headliner: NoviNews predstavlja „to bolje”, što je poslovični profa imao na umu.

Opet smo stavljeni u ulogu urednika, iako ovog puta ne takvih prevaziđenih tričarija kao što su novine, već online portala, jer u moderna vremena vesti moraju da se objavljuju i čitaju „odma’, sada odma’”. Iako smo sada u drugoj državi, Novistanu, vremenski okvir se preklapa sa prvom igrom, što je moguć uticaj serijala Orwell koji se bavi donekle sličnom tematikom. Preklapanje narativa je i ovde izvedeno vrhunski, iako se mora priznati da u odnosu na Orwell ovde ima manje elemenata. Serijal Headliner smešten je u budućnost u kojoj genetski inženjering prožima sve aspekte života, a robotika, AI, medicina i farmacija su naprednije nego danas. Društvo odiše sajberpankom, a visok stepen raslojenosti i nejednakosti za sobom povlači kriminal, nerede i terorizam.

Od engleske reči za (glavni) naslov (headline) headliner znači zvezda, predvodnik, onaj (ili ono) što zaslužuje da se nađe na prvom mestu, u naslovu. Vaš posao je u NoviNewsu isti kao u originalnom Headlineru, od ponuđenih članaka za taj dan odabirate one koji će se objavljivati. Nekad imate dva kontradiktorna članka od kojih morate objaviti jedan, a nekad morate objaviti određeni broj članaka. Ono što objavite ima neverovatan i gotovo trenutni efekat na društvo, te će sudbina države u dobroj meri zavisiti od vaših uređivačkih inklinacija. Uticaćete na sve, zdravstvo, organe reda, spoljnu politiku i tako dalje. Sudbine država, vlada i korporacija nisu jedine koje ćete oblikovati svojim izborima. Kao što ste u prvoj igri imali porodicu koja se zlopatila kako god da okrenete kurs javnog mnjenja, tako sad imate starijeg brata komičara koji kuburi sa mentalnim zdravljem, koleginicu strankinju koja ima problem sa genetskim implantima i lokalnog piljara koji se muči u ulozi samohranog oca. Ove likove upoznajete kroz opcione interakcije nakon posla, dok idete od redakcije kući. Tako možete na osobama koje vašem liku (a pošto su uverljivo prezentovane i vama) nešto znače videti efekte politike koju ste usmeravali. Likovi su odlično napisani i realistični, čak je i vaš šef, koji vam daje instrukcije svakog jutra, lepo i suptilno humanizovan, pa u pojedinim momentima maska strogoće i profesionalizma spadne kako bi otkrila ljudsku unutrašnjost. Pored udaranja pečata za prihvatanje i odbijanje novinarskih pisanija i interakcije sa pomenutim likovima, moći ćete da slušate radio, udomite psa ili drona!? Psa morate hraniti, a možete ga počastiti i psećim keksićima, što vam preporučujemo da činite. Drona takođe možete počastiti – baterijama. U skladu sa starim stereotipom da su ljudi iz novinarske profesije skloni alkoholu (a stereotipi postoje sa razlogom), kao urednik iz budućnosti možete se navući na alkohol iz budućnosti (sintetički pravljen bolji i zdraviji od pravog, s tim da ovo poslednje možda i nije, ali ćemo vam ostaviti da sami to istražite).

Posledice stavova vašeg news sajta oličavaju „efekat leptira” i naizgled benigna odluka može imati neverovatno kompleksne i tragične posledice. Nepredvidivost ponekad ume da iritira, ali tako je i u životu. Pored toga, igra je dovoljno kratka i ciljano koncipirana da je igrate više puta. Pošto je studio iz Sijetla, svetske prestonice hipsteraja, očekivali smo tone čegevarisanja. Tako nas je iznenadilo to što je igra u pogledu političkih stavova veoma objektivna i za skoro svaku poziciju nudi dobar rezon i argument, te izbegava ostrašćenost i pristrasnost.

Iako samo prezime prvog čoveka Novistana, Wolff, može da evocira na određene lidere sličnog prezimena, premijer u igri je ipak sasvim jasna karikatura predsednika Donalda Trampa, sa ekstremno ekonomski protekcionističkom platformom koja je začinjena sa upadljivom ksenofobijom. Autori igre su se pokazali kao više nego korektni po političkoj osnovi (što je dijametralna suprotnost „politički korektnim” autorima čija najezda zatrpava igračku industriju). Zbog toga je vrlo moguće da over the top retorika i ponašanje premijera u igri (koje je značajno drugačije od stvarnog ponašanja predsednika Trampa) jesu satira medijske predstave o američkom predsedniku. Tome u prilog govori i uspela epizoda sa dubokom državom – „deep state” – koja je opet iskarikirana, te predstavlja nastavak uspešnog balansiranja i izrugivanja paranoičnosti prisutnoj na oba pola američke politike. U prvom Headlineru smo iskusili prilično gorak kraj, te smo strepili od slične sudbine klete i ovaj put (jer smo opet kanalisali Dragana J). Finalni twist, koji je opet zavisio od naših izbora, nas je toliko oduševio da smo se euforično (čitaj manijakalno) smejali par minuta. Šta ćete, tako je to kad se čovek uživi u ulogu.

Zvučni efekti su dobri, ali synth muzika nakon dužeg igranja nervira. Poligonalna stilizovana grafika je definitivno postala novi pixel art u indie krugovima i predstavlja znatno unapređenje u odnosu na minimalistički stil prve igre. Likovi u dijalozima su lepo nacrtani u jRPG stilu, što opet predstavlja ogromno poboljšanje.

Odlična igra. Iako nemamo ništa protiv novih kolega, možemo vam preporučiti da svoje novinarske fantazije proživite putem novog Headlinera. Ako ništa drugo, imaginarno novinarstvo nosi daleko manje šanse da „nestanete” u saudijskom konzulatu.

Srđan BRDAR