Kako što je ljubiteljima serijala Fallout poznata sintagma: „Rat se nikad ne menja”, tako se uporno ne menja ni formula nekih igara, a sudeći po uspehu takvih naslova u poslednjih desetak godina, takav pristup i dalje dovoljno drži vodu. Takav je slučaj i sa najnovijom igrom u strateško-dramskom serijalu Valkyria Chronicles, koji je ove godine dogurao do četvrtog poglavlja.

Preskakanje sa prve na četvrtu igru u serijalu, barem kada je u pitanju PC platforma, nije toliki šok kao što se moglo očekivati, jer iako su priče igara smeštene u isti univerzum, njihove radnje se hronološki ne nadovezuju. Valkyria Chronicles 4 prati veliki rat za Europu iz perspektive tenkovsko-pešadijske družine E, grupice edgy tinejdžera koji su se pridružili vojsci pod parolom: „Ura, rat je zabavan”. Da, igra originalnu ideju ratom pogođene nacije i prisilne mobilizacije okreće naglavačke ka nečemu što je više karikatura nego dramatična, iskrena priča.

Kao i prethodne igre iz serijala, četvrta Valkyria takođe nudi miks obilnog pripovedanja i intimnijeg upoznavanja sa ključnim članovima odreda, uz taktičke izazove koje nude misije i međumisijsko budženje likova i opreme. Međutim, pregrmeti narativ je izazov sam po sebi, jer vas očekuju neviđene količine zvučnog i tekstualnog izbljuvka i cringe dijaloga, te je nemoguće poverovati da je neko zaista bio plaćen da sve ovo napiše. „Rat je loš i ljudi ginu,” zaista nije rečenica koju smo očekivali da će neko smestiti u igru u nameri da bude ozbiljan, kao ni još fenomenalnije: „Ljudi znaju da će poginuti ako odu u rat”. Već tutorijal misija, u kojoj komandant Klod lamentuje i gotovo zaplače nad cvećem (!) koje je njegov tenk pregazio tokom bitke, jasno stavlja do znanja šta vas čeka u narednih pedesetak sati, ukoliko ne zalepite selotejp na taster ’Skip’. Umesto generala Romela, dobili smo Hansa Grubera, bez komičnog tona iz „’Allo ’Allo!”.

Misije se najkraće mogu opisati kao XCOM u polurealnom vremenu, a VC4 koristi gotovo istovetni BLITZ sistem iz prethodnih igara. Nakon što postavite inicijalne trupe na mapu, imaćete na raspolaganju određen broj poteza u krugu koje možete trošiti na direktno komandovanje pojedincima (jednom ili više puta za redom), izdavanje komandi koje podižu moral i borbenu sposobnost odreda, ili pozivati pojačanje. Sistem funkcioniše veoma elegantno i u modu direktne kontrole odabranog lika vam omogućava precizno pozicioniranje, manuelno nišanjenje, ali i priliku da popijete metak zbog reakcija AI protivnika (važi, naravno, i obrnuto). Svako od oružja ima efektivni domet, prikazan brojem pogodaka koji su potrebni da vaša meta ode u večna lovišta, a klase se dosta zasnivaju na kamen-papir-makaze sistemu, gde je svako koristan u određenim situacijama. Sastav ekipe je od presudne važnosti za kasnije misije, a od toga da li imate ključne likove, koji pritom ne smeju da poginu, zavisi da li ćete dobiti dodatne akcione bodove. Sami zadaci koji će biti pred vama su poprilično raznovrsni i veoma retko su čisto čišćenje mape od crvenih tačkica. Obično ćete zauzimati ključne pozicije, krčiti put tenkiću, ili izviđati pozicije kako biste poslali koordinate artiljeriji.

Iako je prošlo ravno deset godina otkako je original video svetlost dana na PS3, Valkyria Chronicles 4 se drži odavno ustaljenih postulata kao pijan plota. To znači da ćete moći da uhvatite zaklon jedino iza barijera koje su tako označene, dok sve ostalo delom blokira projektile, ali ne prebacuje lika u defanzivni mod gde prima manje štete. Misije često vole da vam zadaju neočekivanu „kosku” na pola puta u vidu iznenadnog regrupisanja i dolaska pojačanja. Ukoliko niste predvideli obrt, verovatno vam ne gine restart. Naglasak je i dalje na što bržem kompletiranju zadataka, jer od broja poteza zavise exp i novčane nagrade. Time se i dalje potencira stavljanje svih karata na skaute i sumanutu jurnjavu po terenu, umesto postavljanja zaseda i pametnog korišćenja arsenala. Igrači navikli da čiste ovakve igre sa najboljim rezultatima moraće da potpuno promene svoj pristup ukoliko ne žele da polude.

Progres po tehnološkom drvetu je gotovo potpuno linearan. Poboljšanja opreme vam postaju dostupna isključivo onda kada vam igra kaže da smeju da postanu dostupna, tako da ni igranje skirmish i sporednih misija ne pomaže u razvijanju vaše družine van poena iskustva. Pritom je otključavanje daljih opcija za razvoj opreme i tenka toliko sporo da ćete imati osećaj da uopšte nije zamišljeno da aktivno unapređujete opremu između misija, već da to radite svega nekoliko puta tokom cele kampanje (iako ćete uvek imati dovoljno keša da pokupujete sve). Jedini izuzetak su visoke ocene na kraju misija, kada možete kao nagradu dobiti orden i pojačanu verziju nekog oružja. Računajući na to da igra u drugoj polovini jako često ima skokove u težini, možda je i dobro što je progres tektonski spor, naročito kada se uzme u obzir prebogat izbor jedinstvenih likova sa kojima ćete morati dobro da se upoznate kako biste izvukli maksimum. Taj blagi RPG element najviše se ogleda u njihovim ličnostima, te će neki bolje funkcionisati ako soliraju, dok drugi mogu da imaju preferencu sa kojim osobama uopšte funkcionišu u timu. Pravljenje kombinacija je slagalica za sebe i odličan je osećaj kada uspete da izvedete akciju baš onako kako ste isplanirali.

Valkyria Chronicles 4 ne ostavlja onako pozitivan utisak kao original iz jednostavnog razloga – gotovo sve ovo smo već videli. Minimum unapređenja, tipični anime momenti od kojih će se prevrnuti i najjači želuci, arhaični dizajn, sve su to razlozi zbog kojih konačna ocena ide znatno niže od one koju smo dali prvoj igri. Za igrače koji igraju XCOM na Ironman težini, ova igra će biti smešna, dok ostali mogu naći jednu poprilično dugu razbibrigu, koja ipak ne opravdava svoju visoku cenu.

Bojan JOVANOVIĆ