Nakon nekoliko igara za mobilne telefone, tim The Voxel Agents je ovih dana igračkoj javnosti predstavio svoju prvu malo ambiciozniju igru, ovog puta u izdanju za PC, Nintendo Switch i PlayStation 4. U pitanju je simpatična logička igra koju najbolje opisuju pridevi kao što su „opuštajuće”, „poetično” i „nostalgično”. Bilo u pogledu jednostavne mehanike, bilo u sferi nežne atmosfere, ovo je nadasve dopadljiva, mirna igra za igrače svih uzrasta.

The Gardens Between se sastoji od dvadesetak ostrva (to jest, nivoa). Dvoje prijatelja, dečak i devojčica, jedini su likovi u igri. Njima ne upravljate direktno, već koristite mogućnost da kontrolišete vreme (pritom ne mislim na vremenske uslove, nego na „prošlost-sadašnjost-budućnost” vreme). Svako ostrvo završavate tako što odnesete upaljeni fenjer na vrh ostrva. Devojčica je nosilac fenjera, dok dečak upravlja brojnim uređajima koji su razbacani širom ostrva. Igra je u početku veoma laka: sa dečakom pritisnete prekidač, „svetlosna biljka” se otvori, svetlost uđe u fenjer i idemo dalje. Srećom, već posle nekoliko nivoa zagonetke postaju kompleksnije, sa očekivanom gradacijom u težini kako se bližite kraju. Isprva jednostavne zagonetke dobijaju sve više elemenata. Tu su biljke koje gase fenjer, pokretne kocke koje mogu da ga prenesu, magla koju svetlost raspršuje, „magleni mostovi” koje možete da pređete samo kada fenjer nije upaljen, kao i još nekoliko drugih elemenata. Pored toga, na rešavanje zagonetaka utiču i brojni i uvek drugačiji delovi okruženja. U kasnijem delu igre, često je potrebno da dobro obratite pažnju na dešavanja u okruženju dok menjate vreme. U zavisnosti od toga koliko se budete zaglavljivali, trebaće vam dva do četiri sata da pređete igru. Međutim, zadivljujuće je koliko je ideja stalo u svega nekoliko sati igre. Koristeći minimalistički osnovni koncept igre (pored strelica za promenu vremena, na raspolaganju vam je još samo „akcioni taster”), autori su smislili niz jedinstvenih problema koji se ne ponavljaju i uvek deluju sveže. Pritom, igra generalno nije previše laka i realna je mogućnost da se zaglavite čak i nekoliko puta. Naravno, na tržištu postoje daleko teži i kompleksniji logički naslovi, ali ovoj igri je ionako pre svega cilj da vas opusti. Logika iza rešenja je uvek jasna, mada ponekad može da se desi da ne uspete sami da rešite zagonetku, te da posle konsultovanja sa rešenjem pomislite: „Hm, nikad se ne bih setio (ili setila) ovoga!”, što je uvek loš znak kada govorimo o kvalitetu misaonih problema u jednoj igri. Srećom, to se u ovom slučaju ne dešava dovoljno često da to naruši pozitivan utisak o igri.

U poslednje vreme, veoma je česta pojava da (mahom nezavisne) igre nemaju tradicionalni zaplet, već svoje priče pripovedaju pomoću simbolike. Tako je i u ovom slučaju. Pripovedanje je krajnje svedeno, ali se igra bavi univerzalnim ljudskim temama i sadrži taman dovoljno detalja da odnos između dečaka i devojčice zadeluje uverljivo. Zanimljivo je to što u priči ove igre gotovo da uopšte nema drame bilo koje vrste (sem malo na kraju). Jednostavno, prikazana su sećanja na jedno lepo prijateljstvo, i to u kontekstu ove igre odlično funkcioniše. Za to su u velikoj meri zaslužne vrlo dobre audio-vizuelne karakteristike igre. Pored prijatne grafike, na ovom polju ističe se i ambijentalna, sanjiva muzika. Ipak, vrhunac igre predstavljaju animacije, kako na idejnom, tako i na tehničkom planu. Deca se sama kreću sa protokom vremena (ponekad i različitim putevima), mašu jedno drugome, čekaju se, drže se za ruke... U praksi, to izgleda potpuno prirodno, kao da gledate animirani film koji stalno premotavate i ponovo puštate. Zahvaljujući kvalitetu animacija, junaci ove igre dobijaju na ličnosti i, uprkos tome što u igri nema dijaloga, nakon završetka igre imate neku predstavu o njihovim ličnostima. Posebno oduševljavaju detalji koje lako možete da propustite, kao što je kratko klimanje glavom u znak zahvalnosti i slično. U ovom pogledu, jedino smeta to što lica naših junaka nisu posebno ekspresivna. Kad smo već kod prezentacije, treba pohvaliti i kameru koja se dinamično pomera, približava, udaljava i istovremeno obezbeđuje i lepe kadrove i optimalnu preglednost. Prateći junake, kamera takođe kruži oko ostrva, koja tokom nivoa sagledavate sa svih strana (sem delova koji su ispod vode, ali to im opraštamo).

Nažalost, tu je niz sitnih manjkavosti da nas podseti da je ovo ipak nezavisna igra malog tima. Kada poželite da aktivirate neki predmet, moraćete da postavite dečaka sa milimetarskom preciznošću pored odgovarajućeg predmeta. Ako se zaglavite i pritom ne pomerate kursor minut-dva, nepotrebno se otvara meni sa opcijama. Ako se pri kraju nekog ostrva zaglavite i onda izađete iz igre, kada je ponovo pokrenete moraćete da igrate celo ostrvo ispočetka (za to vam neće biti potrebno više od nekoliko minuta, ali...). Takođe, ritam igre je pomalo čudan, jer igra koja je bila trivijalno laka odjednom postaje izazovna. Ne bi bilo loše kada bi u igri bilo više ostrva koja bi premostila ovaj težinski jaz, a onda bi i igračima bilo lakše da izdvoje 16,66 evra za inače prilično kratak naslov.

Ipak, ovi propusti minimalno umanjuju uživanje u igri. Ocena nije veća prvenstveno zbog toga što je The Gardens Between, uprkos svim pohvalama, ipak „mala igra” (ali sa velikim srcem). Jednostavna mehanika, dobro osmišljene zagonetke i atmosfera koja greje srce i dušu osnovni su sastojci ove kvalitetne, slatke igre, koju možda treba da probaju i ljudi koji inače ne vole da igraju logičke igre.

Aleksandar ĐURIĆ