Pet godina nakon veoma uspešne (a sada već i kultne) igre Papers, Please, pred nama je novo ostvarenje solo developera Lukasa Poupa. Ljubitelji njegove prethodne igre, koji su sa nestrpljenjem iščekivali Return of the Obra Dinn, mogu da odahnu – ovo je odlična igra, koja dokazuje da Poup nije one-hit wonder.

U pitanju je jedinstvena detektivska igra koja će testirati vaše logičke sposobnosti. Godine 1807. na obali Folmauta u Engleskoj pojavljuje se trgovački brod Obra Dinn, potpuno napušten, izuzev nekoliko kostura preminulih članova posade. Pet godina ranije, Obra Dinn je isplovio iz luke u Engleskoj. Nedugo zatim, brodu i njegovoj posadi gubi se svaki trag. U ulozi agenta za osiguranje Istočnoindijske kompanije, dobijate zadatak da se ukrcate na brod i da saznate šta se dogodilo sa 60 članova njegove posade. U tu svrhu, koristićete dva magična predmeta koja je iz Afrike poslao jedan od retkih preživelih putnika. Pored džepnog sata sa mrtvačkom glavom, koji vam po otkriću svakog leša dozvoljava da vidite kako su izgledali njegovi poslednji trenuci, tu je i čarobna knjiga u koju upisujete detalje u vezi sa smrću članova posade. Naime, vaš zadatak je da, koristeći „sat smrti”, identifikujete sve članove posade i da utvrdite ko ih je ubio i kako. Rešavanjem vrlo dobro osmišljenih detektivskih zagonetki postepeno uklapate parčiće narativne slagalice i dolazite do rešenja zamršene misterije. U pitanju je priča o pohlepi i iskupljenju, sa natprirodnim elementima, koja deluje kao mešavina dela o Šerloku Holmsu i mitologije, na primer, „Pirata sa Kariba”. Priča je nelinearno ispripovedana i data je u fragmentima (sećanjima) koji istovremeno razjašnjavaju pojedine delove misterije, postavljaju nova pitanja i menjaju vaše teorije o prethodno viđenim događajima (koji su se nekad dogodili pre, a nekad posle datog fragmenta priče). Nažalost, scenario deluje mnogo zanimljivije dok još ne znate šta se tačno dogodilo i dok vaša mašta pojedine detalje interpretira u drugačijem ključu. Iako je priča sasvim solidna, po završetku igre stiče se utisak da je takođe i prilično prozaična, sa likovima koji su tek skicirani i sa minimalno razrađenim temama.

Ipak, to nije veliki problem, jer se kvalitet ostatka igre kreće u rasponu od vrlo dobrog do fantastičnog. Kratke scene koje se odigravaju neposredno pre smrti članova posade iskusićete samo pomoću zvuka, dok se u trenutku smrti scena prikazuje i vizuelno, sa likovima koji su zamrznuti u vremenu. Ručnom analizom ovih scena i likova koji su se u njima našli dolazite do tragova koji ne utiču samo na rešenje datog ubistva, već vam pomažu da razjasnite i druge slučajeve. Na primer, ako se u trenutku određene smrti jedan član posade nalazio u kabini brodskog stolara, to može da znači da je upravo on stolar. A ako je on stolar, onda je lik koji je često pored njega verovatno stolarov pomoćnik. Ovakvih (ali i potpuno drugačijih) tragova ima u skoro svakom sećanju. Nelinearnom analizom odnosa, izgleda i položaja likova postepeno popunjavate rupe, dok na kraju igre ne dođete do potpune istine. Možda ćete identitet jednog od članova posade otkriti tako što ćete ga u određenoj sceni videti kako uslužuje jednog od brodskih oficira. Međutim, ako u tom trenutku još niste shvatili ko je dotični oficir, to vam neće mnogo značiti. Igra je prilično nelinearna i redosled „eureka” momenata će se razlikovati kod svakog igrača. Pritom, zbog velikog broja likova i scena često postoji i po nekoliko tragova koji ukazuju na sudbinu određenog lika, a ponekad ćete moći i da ignorišete tragove i da dođete do zaključka samo na osnovu zdravog razuma (na primer, znate da je na brodu služio samo jedan Francuz, a videli ste lika koji nosi majicu kakve inače nose Francuzi). Pored scena smrti, na raspolaganju su vam i podaci o tome u kojim se sve scenama određeni lik našao, spisak svih članova posade, njihovih uloga na brodu i nacionalnosti, mapa broda, kao i zajedničke slike svih članova posade (koje takođe ukazuju na njihove uloge i odnose). Sistem koji od vas očekuje da upoređujete raznovrsne tragove, koji su suptilno utkani u scene, sa pomenutim pomagalima zaista je impresivan i ovo je igra koja je verovatno najbliže prišla pravoj simulaciji detektivskog posla. Imerziji doprinosi i kompleksnost celog sistema, jer u igri postoji oko 50 sećanja koje ćete često ponovo aktivirati, ali svaki put prateći druge tragove i linije zaključivanja. Pritom, igra izrazito nagrađuje logičko razmišljanje i nimalo vas ne vodi za ruku (potvrđuje samo kompletno rešene sudbine, a ne i pojedinačne tragove), zbog čega ćete se posle svake rešene smrti osetiti veoma prijatno.

Specifična monohromatska grafika igre nekim igračima delovaće odbojno (meni nije), ali u kombinaciji sa odličnim zvukom, uverljivom glasovnom glumom i prikladnim muzičkim temama, gradi mračnu atmosferu ispunjenu tragedijom i opasnošću, sa sasvim dovoljno mirnijih scena iz ranijih etapa putovanja koje dočaravaju život na brodu Obra Dinn. Što više otkrivate njegove tajne, to stepen imerzije postaje sve veći. U jednom trenutku, počećete da prepoznajete likove, da otkrivate njihove uloge na brodu i da naslućujete crte njihovih ličnosti. Tada Obra Dinn počinje da liči na stvarno mesto, brod na kojem su ljudi radili, jeli, pili, družili se, živeli i umirali. Koliko god da je površina ovog igračkog sveta mala u poređenju sa nekim drugim igrama, on ima mnogo ličnosti i, nakon završetka igre, osetićete se kao 61. član posade koji je ovo tragično putovanje i lično doživeo.

Pored bolje priče (koja se, doduše, „raspada” pri kraju igre), voleli bismo da vidimo i nekoliko sitnih unapređenja koja bi ovaj naslov učinila udobnijim za igranje. Međutim, ako ste ikada maštali o tome da rešavate zločine i misterije, biće vam veoma teško da se odvojite od ove igre dok ne otkrijete šta se zapravo dogodilo na brodu Obra Dinn.

Aleksandar ĐURIĆ