Da nam je neko rekao da ćemo se boriti da nađemo vremena za igranje svih visokobudžetnih old school cRPG-ova, ne bismo mu verovali, pošto nam je konzumiranje ovakvih naslova veći prioritet od jela, spavanja i sličnih aktivnosti. Razlog za ovaj problem sa vremenom nije loša organizacija, nego to što smo preplavljeni gomilom kvalitetnih igara u ovom žanru. Među njima je i Kingmaker, igra koju je po istoimenoj Pathfinder kampanji radio ukrajinski Owlcat, pojačan Krisom Avaloneom, u saradnji sa Paizom, tvorcima originalnog Pathfindera.

Sistem Pathfinder je nastao na Open Gaming Licenci Wizards of the Coast i deli dosta pravila sa D&D edicijom 3.5. (Lično nisam ljubitelj pen&paper sistema u cPRG-ovima, kockice su elegantna mehanika za stono igranje, ali šta će nam na mašini koja se bukvalno zove računar i koja verovatnoću može da računa na hiljade kompleksnijih i sofisticiranijih načina. D&D je, pride, dosta korišćen, pa je i dosadio. prim.aut). Kako funkcioniše D&D izlišno je objašnjavati, jer bi zauzelo deset strana koje nemamo, a igra radi dobar posao u objašnjavanju (pre)opširnih pravila sistema. Po izlasku se digla dževa oko sulude i nefer težine, što je sad donekle sanirano. Na samom početku je par vrlo zaguljenih borbi, na primer pauci (čak i kad znate caku) ili Tehnička Liga. Najveći problem su random encounteri koji su izrazito nasumični (nema internog prilagođavanja težine), pa u početku mogu biti noćna mora, što je dodatno pogoršano njihovom učestalošću. Bez obzira na težinu, random encounteri su glupost. Da, prisutni su u remek-delima prošlosti, ali upravo u prošlosti i treba da ostanu. Istraživanje je usložnjeno jer nema child safety mera prilikom lutanja na mapi, pa ako slučajno skrenete sa puta, doći ćete oči u oči sa monstrumima izvan vaše lige. Borba zahteva dosta znanja i rezonovanja, jer treba odabrati odgovarajuće napade za svakog neprijatelja. Bestijar daje neke hintove, ali dosta se svodi na trial-and-error i zdravorazumsko kapiranje, osim ako nemate pored sebe Pathfinder priručnike (ili ih znate napamet, jer su upravo igrači stone verzije ovog sistema ciljna grupa za digitalnu igru). Bitke su fluidne, sinematične i pružaju odličnu taktičku kontrolu. Izvođenje je u realnom vremenu sa pauzom, funkcioniše na dobro poznat način i zahteva finesu i veštinu. AI je generalno na solidnom nivou, osim manjih problema sa pathfindingom, što je ekstremno ironično.

Vrlo pozitivno je to što težinu igre možete da podešavate nameštanjem više specifičnih opcija. Možete isključiti perma-smrt kompanjona ili uključiti lečenje povreda odmorom, jer imate pametnija posla nego da trčite kleriku svako malo. Zasmetalo nam je što movement penali od umora ne mogu da se isključe, jer se likovi i ovako vuku kao prebijene mačke, a ubrzavanja igre nema. Sa exausted afixom kretanje izgleda tragikomično, jer likovima trebaju decenije da pređu sa jednog kraja mape na drugi. Pride se jako brzo umore, pa ste primorani često da kampujete, u stalnom strahu od random napada. Penale dobijate i na pretovarenost, te je menadžment inventarom i sputavanje inner hrčka neprestana muka. Možda bi nam prijalo manje dosadnog baktanja sa kampovanjem i inventarom, ali već čujemo krike: „Manje dosadnog baktanja, blasfemija! Ovo je PRAVI cRPG!”

Ono što pak možete olakšati, na sreću mnogih koji bi da igraju cRPG, a ne Farmville, jeste segment upravljanja baronijom. Komparacija sa Farmvilleom je, očigledno, šala, jer je upravljanje daleko kompleksnije nego što smo očekivali. Loše odluke u upravljačkom delu igre mogu da dovedu i do Game Overa, što povlači gubitak uloženih desetina sati. U vašem novom realmu bakćete se sa svim i svačim i postepeno ga oblikujete kroz fino koncipirane izbore. Tu je kolonizacija i osvajanje oblasti, izgradnja objekata u naseljima, primanje diplomatskog kora okolnih država i drugih namernika koji mogu da vam koriste ili se nadaju da ćete vi koristiti njima. Audijencije se obavljaju samo u prestonoj dvorani gde vaš lik sedi zavaljen na tronu, dok molioci dolaze klanjajući se, što pomaže imerziji. Zanimljiva mehanika su savetnici koji vam pomažu u upravljanju feudom. Savetnici su posebno bitni likovi koje privolite na svoju stranu tokom igre, kao i svi pratioci koje ste regrutovali. Savetnik može biti i pratilac kog vodite u družini, pa teških izbora kao u Mount and Bladeu nema. Činjenica da vama pomaže u borbi sa trolovima u pećini deset dana jahanja od civilizacije, uopšte ne smeta vašem pratiocu da istovremeno obavlja posao rizničara u prestonici (mada, takvi manevri nisu strani ni današnjim državnim službenicima). Pored toga što dižu skor jedne od deset karakteristika grada u skladu sa svojim portfeljom, kompanjoni mogu biti angažovani da rešavaju probleme ili vode projekte. Savetnici, kao i članovi družine tokom istraživanja će stalno vući na svoju stranu u skladu sa njihovim svetonazorima, a ako baš prekardašite, spremni su da vas napuste zauvek.

Sistem za pravljenje lika spada među najkompleksnije koji mogu da se sretnu u nekom cRPG-u. Osam rasa (plus podrase i bloodlines), 14 klasa (svaka sa 3-4 podklase i još šest prestiž klasa), sistem koji dozvoljava prilično liberalno multiklasovanje i donosi većinu sposobnosti, veština, traitova, specijalki i čini iz predloška. Igrali smo sorcerera zbog harizmatičnog kastovanja (backeri nisu iskeširali dovoljno da igramo hellknighta, a klasičnog D&D lawful good paladina, dobricu što prelazi samo na pešački, vala nećemo). Magovi su problematični jer overstatovani neprijatelji imaju previsoke saveove. Zbog menadžment dela smo krenuli sa lawful evil likom (da se zna neki red iliti vozovi ĆE ići na vreme po svaku cenu) i moramo reći da je moralni sistem implementiran maestralno. Gradovi izgledaju drugačije u zavisnosti od moralnih okvira igrača. Tako je naša metropola ukrašena vešalima i gomilom izrazito efektnih crveno-crnih zastava. Stanovnici se klanjaju dok prolazite, što je odličan detalj, ali ne znamo da li i haotični dobročinitelji dobijaju takav tretman. Tražiti da se u svaku odluku implementira svih devet načina ponašanja bi svakako bilo previše, ali nam je zasmetalo što u nekoliko dijaloga nismo imali ni jednu opciju iz takozvanih susednih alignmenta. Pošto svaka odluka malo pomera vaš alignment na vrlo lepo koncipiranoj kružnoj mapi, biranje čak i lawful good ili chaotic evil opcija može da vas udalji od role-playing ugođaja. Situacija nije ni izbliza poput one iz Pillars II i sumnjamo da klase poput sveštenika ili paladina, kojima moć zavisi od pridržavanja zacrtanog moralnog pravca, mogu doći u problem ako igrač pazi šta radi, ali ipak ponekad zasmeta.

Pisanje u igri je brilijantno, a teksta ima za nekoliko ruskih romana. Likovi koje srećete su odlično predstavljeni i iznijansirani. Kompanjona ima čak 11 i odlično su oživotvoreni: varvarka nesigurna u sebe sa mačem koji je dolutao iz jRPG-a; dekadentna nemrtva inkvizitorka; urnebesno fatalistički sveštenik patuljak; zli (ima li drugačijih) goblin koji je zacrtao da postane bog; mismatched par ljubavnika bivših robova; elitistički gnom koji je između ostalog alhemičar, istraživač, pisac i na naše oduševljenje novinar; ekstremno odana i prelepa ratnica koja mrzi umetnost zbog neprijatne mladosti na paladinskoj obuci; polušanka bard koja želi da napiše ep o vašim avanturama. Možda nešto vuče na kliše, ali kada se otisnete na put sa ovim likovima i iskusite njihove konzistentno napisane kompleksne karaktere, videćete da nije tako. Čavrljanje pratilaca je neverovatno zabavno i otkriva dosta o njihovim ličnostima. Quest log je koncipiran u vidu beleški pomenute bardice (rodne imenice FTW), koja svemu daje lični pečat. Kod nas je bilo još urnebesnije, jer je bardičica (rasno prikladni deminutiv, jer je hobit) naše zle akcije uglavljivala u format epskog viteškog narativa. Treba reći da igra sadrži onaj neodoljivi dodir nenapadnog humora koji je posebno odlikovao prvi Original Sin. Sve je neverovatno suptilno i igra uspeva da se pored toga odgovarajuće odnosi prema teškim temama i činjenici da su pojedinci ponekad prava đubrad, uključujući tu i vaše kompanjone (ili vas).

Ogroman svet Pathfindera je takođe odlično sveden na prostranu oblast Ukradenih Zemalja, u kojoj ćete susresti svašta i dobro upoznati naslovi setting. Poznavaoci Pathfindera znaju da sistem sadrži i stvari poput vanzemaljaca, visoke tehnologije i vatrenog oružja, što je po nama kvari fantastičnost. U igri je to skrajnuto i donekle zabašureno, što će razočarati jedino fanatike Shadowruna.

Uncollected loot ekran pri izlasku sa mape je genijalna inovacija koja poboljšava „kvalitet života”, tako da pored skupljanja svega ili uzimanja samo potrebnih predmeta možete da potpuno ignorišete lootabilne stvari i u miru ih pregledate kada završite sa mapom. UI nam se svideo, posebno trake sa sposobnostima koje su odlično grupisane, uz dodatni toolbar sa strane. Grafika je vrlo lepa sa distinktivnim vizuelnim dizajnom i izraženim bojama. Muzička podloga i efekti su vrhunski. Glasovna gluma je odlična, te žalimo što nisu pokriveni svi dijalozi. Bagova je bilo prilično, ali je deset brzo izdatih patcheva manje-više saniralo probleme.

Nakon primene patcheva Kingmaker je vrhunska igra, koja donosi dosta novina u cRPG žanr, istovremeno odlično narativno obogaćujući popularan predložak. Teško će pobrati best ever akolade, ali može da pruži odlično RPG iskustvo, posebno ljubiteljima D&D-a koji su siromasi bez grupe ili zavisnici od monitorskog zračenja.

Srđan BRDAR