Saga o Geraltu od Rivije se završila sa praskom, Witcher 3 je pobrao sve postojeće nagrade i već par godina stoji na vrhu liste najboljih igara svih vremena kod mnogih relevantnih stručnjaka i institucija. Iz poljskog CD Project Reda su davno najavili da i, pored adamantijumski čvrstog stava da nastavaka trilogije neće biti, Witcher univerzum neće biti napušten. Gwent je obradovao mnoge fanove serijala (posebno ljubitelje Gwenta iz Vešca Trojke), ali je ostala želja za dubokim narativom u svetu gde postoje samo nijanse sive, što online CCG nije mogao da pruži. Thronebreaker, koji je pred nama ovom prilikom, definitivno može.

Thronebreaker najlakše može da se opiše kao King’s Bounty sa kartama. Borbe u igri se rešavaju Gwentom, ali ne Gwentom iz Witchera 3, ne čak ni Gwentom iz zatvorene ili otvorene bete standalone CCG igre istog imena, već Gwentom iz budućnosti! Dobro, nama je bio Gwent iz budućnosti, vama dok ovo čitate će to biti Gwent iz zvanično izdatog Gwenta. Novi Gwent nismo stigli da probamo, jer je izlazio nakon roka za predaju tekstova, te će opis biti u narednom broju. Pošto je u pitanju single player kampanja, a ne dueli protiv ljudskog protivnika, pravila u Thronebreakeru su donekle izmenjena, balans je drugačiji (nepostojeći), karte imaju drugačije sposobnosti. Gotovo polovina okršaja funkcioniše slično standardnom Gwentu, pa se pomoću vašeg špila borite u jednoj ili tri runde. Ove bitke su prelake ako ste napravili dobar špil. Druga polovina su puzzle bitke, slične prazničnim eventovima iz Gwenta, te zahtevaju da dobrano uposlite moždane vijuge. Svaka puzzle bitka je različita i drugačija u odnosu na dosad igrano. Pošto smo igrali sve King’s Bountyje i Heroje (samo na Heroje III su otišle hiljade sati), možemo reći da je rešavanje okršaja kartama elegantnije nego poteznim taktičkim bitkama. Karte pružaju daleko veću fleksibilnost u kreiranju različitih izazova, te borbe nikad ne postanu monotone. Pored kartanja, Thronebreaker sadrži i strateški deo, pa ćete unapređivati svoj vojni kamp, sakupljati resurse, kreirati nove karte i unapređivati postojeće. Sretaćete i gomile likova koje ćete moći da ubacite u špil.

Priča igre prati Miv, kraljicu Lirije i Rivije, tokom druge invazije Nilfgarda na Sever, koja se dešavala u pozadini par knjiga iz „Sage o Vešcu”. Kraljica će proći kroz mnoge zgode i nezgode u nastojanju da nađe saveznike i način da pobedi Imperiju. Iako je njegova trilogija završena, Geralt je izvađen iz naftalina, za cameo rolu, koju će fanovi knjiga znati da smeste na određeni most. Dosta starih znanaca nevezanih za Geraltovu družinu se pojavljuje u igri, recimo Crna Rajla i Ajk od Denežle. Od novih likova najbitniji članovi vaše pratnje su general Rejmund Odo i odmetnik Gaskon, koji se slažu kao pas i mačka i čije upadice prilikom velikog broja eventova često izmamljuju osmeh na lice.

Svi likovi su neverovatno dobro napisani, kao što se i očekuje od poljskih velemajstora. Svi karakteri se ponašaju, pričaju i reaguju u skladu sa poznatim ili iznova etabliranim crtama ličnosti, što na momente može da frustrira kraljicu i igrača koji je vodi i otežava im pohod. Priče koje ćete čuti iz ratom razorenih zemalja kroz koje putujete veoma verno oslikavaju strahote ratovanja. Ova živopisna kazivanja (ili pisma koja ćete pronalaziti) spuštaju Mivin idealistični pohod protiv stranog zavojevača u sve sivlji deo moralne skale. Pošto je Miv, kao i Geralt u trilogiji, već izgrađena ličnost, izbori tokom kampanje su blago ograničeni, ali to paradoksalno povećava njihovu težinu, čemu doprinosi i činjenica da su odlično postavljeni i napisani sa dalekosežnim i ponekad nesagledivim posledicama. Da se razumemo, prostora za odlučivanje ima, te Miv u svom izgarajućem gnevu može biti poprilično utilitarna sa životima stanovništva, iako, naravno, nikad nije maliciozna ili sadistična.

Nekim fanovima Gwenta sigurno neće leći tretman koji u priči dobijaju njihove omiljene fakcije (zanimljivo je što su to i dve fakcije sa najvatrenijim fanovima u Gwentu). Nakon ambivalentne predstave u Witcheru 3 koja odudara od ostatka lorea, Nilfgardijci ovde predstavljaju izuzetak opšteg sivila, pa su najčešće predstavljeni crni kao i njihov oklop. Osmehnuli smo se na činjenicu da nadimak Nilfgardijaca više nije Crni (Blacks), nego Odeveni u crno (Blackclads), jer su se online rasisti i trolovi izgleda previše zabavljali sa izvlačenjem dijaloga trilogije iz konteksta. Verovatno iz CDPR-a ne žele da rizikuju još jedan shitstorm kome su SJW-ovi skloni. Scoia’tael su takođe predstavljeni kao najgori teroristi i izdajnici (što realno i jesu), što je nezaobilazno, imajući u vidu point of view kampanje. Iako je rasizmu protiv Starijih Rasa dato prostora, takođe je više puta u fokusu bilo i generalno protivljenje vilenjaka, a posebno patuljaka akcijama Veverica. Što se tiče politike Severnih Kraljevstava, ona je predstavljena na odgovarajući način, u skladu sa prethodnim loreom, te je prosto komično koliko razni centri moći pokušavaju da profitiraju od invazije Nilfgarda.

Glasovna gluma je veličanstvena i prosto je neverovatno koliko doprinosi doživljaju likova. Muzička podloga i zvučni efekti dele zvezdane domete. Crtana grafika world mape po kojoj se krećete je prelepa, što uzeto sa odličnim efektima i već slavnim card-artom čini da igra bude praznik za oči.

Ovo je igra bez mane koja je premašila naša već visoka očekivanja, sa jakom dozom onog što je proslavilo trilogiju Witcher, samo u drugačijem pakovanju. Pored Gwenta, kog smo sad dobili na malu degustaciju, nestrpljivo očekujemo da vidimo gde će nas nove Witcher Priče odvesti. Dogodine u Vikovarou.

Srđan BRDAR