Preko 400 igrača u rosteru i 30 NBA timova podeljenih u dve konferencije, sasvim su dovoljan razlog da razmislite o nabavci Playgroundsa 2 – svojevrsne parodije na temu košarkaške simulacije. Sem aktuelnih asova, na raspolaganju su i legende sporta – od Lerija Birda, preko Majkla Džordana, pa sve do našeg Peđe Stojakovića koji, uz Nikolu Jokića, jedini brani čast Srbije u igri. Između dva nastavka, igra je prešla u ruke 2K Sportsu što je, neočekivano, rezultovalo više nego korektnom cenom (30 dolara), ali i dodatnim produbljivanjem ingame purchase sistema.

Za razliku od prošlog puta, na početku baratate šačicom igrača osnovnih mogućnosti koje dobijate otvaranjem gratis kesica i jasno je da vas očekuje grind epskih razmera ukoliko želite da na teren izađete sa omiljenim timom. Prijateljske utakmice su prva destinacija i tamo vas očekuje igranje protiv AI rutine, prijatelja (bilo da su online ili sa vama u sobi) ili co-op borba. Pri izboru igrača niste ograničeni na saigrače iz istog tima, što na početku svakako olakšava posao. Čudno je što ne možete da vršite izmene u toku meča – ekipe su sastavljene samo od dva igrača. Svaki dobar potez nagrađuje se novcem koji kasnije trošite na kupovinu kesica sa igračima. Za nešto više novca možete da posegnete i za kupovinom pojedinačnih igrača, ukoliko ne možete da dočekate da ih „izvučete” ili zavredite tako što ćete ispuniti neki od zadataka koje igra stavlja pred vas. Ako odmah želite da započnete sezonu, treba da znate da su vam potrebna dva igrača iz istog tima. Inače, sezona se sastoji od 14 ligaških utakmica (u istočnoj ili zapadnoj konferenciji), nakon čega sledi play-off u kojem učestvuju po osam najbolje plasiranih ekipa (igra se na dve pobede). Pre svake utakmice možete da menjate igrače, naravno, ako oni u timskom rosteru postoje i prethodno ste ih „otključali”.

Kao što smo to već rekli, igrači na početku ne ispunjavaju svoj pun potencijal i nalaze se u takozvanoj bronzanoj kvalitativnoj grupi. Što više igrate sa njima, prikupljate više iskustvenih poena koji se troše na prelazak između kvalitativnih klasa. To se obavlja automatski, a pored bronzane na raspolaganju su srebrna, zlatna i dijamantska klasa. Ovo važi za sve igrače iz rostera, pa čak i za one označene markicom Legendary, tako da priču o epskom grindu shvatite ozbiljno. Možete da ga izbegnete isključivo u domenu prevremenog otključavanja full rostera, što se obavlja za pravi novac, ako autorima na račun uplatite 10 „zelenih novčanica”. Takođe, na raspolaganju je i mogućnost kupovine odevnih elemenata, gde je takođe moguće poći prečicom i za pravi novac pokupovati fancy drangulije.

Na terenu je stvar manje-više očekivana, ali uz nekoliko novina koje i te kako utiču na krajnji utisak. Pre svega, igra je sporija nego prethodni nastavak i to je dobra stvar pošto se akcija sada daleko lakše prati, a i jednostavnije je izvoditi „poteze”. Kad smo već kod njih, valja istaći da su sve dostupne akcije popisane u sekciji Tutorial i predstavljene odgovarajućim sličicama, tako da je lako naučiti šta se može, a šta ne. Svidelo nam se i što je jasno označena regija odskoka lopte nakon neuspešnih šuteva (na primer), što je u opštem šarenilu neobično važno prilikom pravilnog pozicioniranja igrača. Snaga je kategorija koja se proticanjem vremena sama obnavlja, a osim za trčanje troši se i za „krađu” lopte, „laktanje” sa protivnicima, odnosno za prenošenje lopte preko terena uz pravljenje pirueta na koje zamerke ne bi imala ni Nađa Komaneči. I dalje je na snazi famozni Lottery sistem koji je zadužen da vas časti poboljšanjima po principu slučajnog izbora. Svaki put kada dobrim potezima napunite skalu energijom (čitaj: košarkašku loptu u dnu ekrana), dobićete jedno od poboljšanja koje koristite u instant maniru ili dok predviđeno vreme ne istekne. Množioci postignutih poena, konstantno „upaljeno” trčanje i lopta sa kojom ne možete da promašite obruča, samo su vrh ledenog brega. Igrači mogu da dobiju supermoći, što im na kratko omogućava igranje s maksimalnim fizičkim osobinama, na protivnika može da se baci kletva koja igrače pretvara u smotankoviće s dve leve ruke i noge, može da se skrati vreme za napad i tako dalje.

Možda i najveća izmena tiče se shot metra koji je sada dobio zakrivljen izgled i od igrača zahteva zaustavljanje pokretne skale u regiji označenoj linijama. Ovo se odnosi i na šuteve i na zakucavanja, a novo je i to što pravilno pozicioniranje skale uopšte ne garantuje da ćete stići do poena. Naime, regija može da bude „ofarbana” zelenom, žutom i crvenom bojom, odnosno prelaznim nijansama, i predstavlja samo prikaz šanse za uspeh u procentima. Ako potrefite zeleni deo skale, a pritom igrač ima statistiku od 80 procenata prilikom ubacivanja šuta za dva poena, i dalje postoji šansa da ćete neke lopte „prosuti”. Sistem negativne osobine iskazuje prilikom šuteva sa distance gde se čak i šuteri sa visokim procentom često nalaze u nebranom grožđu i veštački im se spušta granica uspešnosti. Iako statistika kaže da je pojedinac sa linije za tri poena uspešan u 70 posto slučajeva, po pritiskanja tastera za šut skala je narandžasta i unapred znate da ste osuđeni na neuspeh. Pri tome, ako za dlaku promašite okvir, u 99 od 100 slučajeva budite sigurni da sledi promašaj.

U odnosu na prethodnika, NBA 2K Playgrounds 2 je napredovao gotovo u svim kategorijama. Igra je ludački zabavna, zbog pickup&play kontrola može da je igra svako, a zbog rostera u kojima je gomila legendi NBA lige voleće je i nešto stariji igrači. Nekoliko propusta vezanih za gameplay više će vas nervirati nego odvratiti od igre, dok je jedini veliki minus grind za koji je jedino rešenje zavlačenje ruke u novčanik.

Vladimir PISODOROV