Miodrag KUZMANOVIĆ

1. april 2024.

Čak i da aktivno izbegavate istoriju, zbog milijarde igara smeštenih u Sengoku period saznali biste podosta detalja o tom violentnom fragmentu japanske prošlosti. Ono što je usledilo nakon dugotrajnog građanskog rata bilo je veoma dosadno - klan Tokugawa zajašio je Šogunat i jahao ga sledećih nekoliko vekova, zatvorivši zemlju za strance. Tek je sredina XIX veka donela neku promenu, koju je inicirala američka ratna mornarica, bacivši sidro jednog jutra u Jokohami i nasilno zamolivši Šoguna da potpiše ugovor o međusobnoj trgovini. Sa Japana je skinut poklopac i zato danas imamo anime, suši, Godzilu i seks sa hobotnicama.

To otvaranje, naravno, nije prošlo bezbolno, jer je bilo dosta internog otpora đavolskim strancima koji su donosili koleru, uske pantalone i novi način života. Istorijski, otvorenjaci su preovladali, ali moglo je i da ne bude tako. Rise of the Ronin će vam dati priliku da se malo poigrate na tu temu, oblačeći vas u kimono mladog samuraja bez gospodara, koji će odigrati ključnu ulogu u tom tzv. Bakumatsu periodu sa kraja Edo ere. Hoćete li se priključiti suverenistima ili naprednjacima? Verujete li da Japan ima dovoljno snage i šlifa da se samostalno razvije ili mislite da će bez zapadnog tetošenja drevno ostrvo ostati u zaostalom zapećku?

Rise of the Ronin izuzetno podseća na Ghost of Tsushima, kako po izgledu, tako i po konceptu. Prosečnom civilu obe igre bile bi slične kao jaje jajetu, a tek čačkanjem ispod površine neke razlike bi izbile na videlo. Obe igre su smeštene u otvoreni svet, obe imaju složen borbeni sistem, obe više vuku na Assassin’s Creed nego na Sekiro ili neki alternativni Soulsborne naslov, ali Ronin ima račvajuću priču i prilagođeniji je manje iskusnim igračima. Ujedno, Ronin ima i više praznog hoda koji se manifestuje u sporednim misijama i aktivnostima sa minimumom varijacija. Ronin je i vizuelno ružniji od Tsushime, ali ima kompleksniji borbeni sistem, što i ne čudi, s obzirom na to da ga potpisuje slavni japanski studio Team Ninja, autor oba nastavka Nioha i legendarnog serijala Ninja Gaiden. U odnosu na njihovu prethodnu igru, Wo-Long: Fallen Dynasty, Rise of the Ronin je ušminkaniji i izbalansiraniji naslov, u kome nećete na svakih pet minuta dobiti impuls da pregrizete kontroler i svu tehniku iz kuće lansirate kroz prozor. U igri možete da birate stepen težine, što je prilično neuobičajena stvar za ovaj studio, specijalizovan za ispijanje krvi na slamku.

Vaša epska avantura počinje mučnim flešbekom iz detinjstva, masakrom koje je vaše anti-šogunaško selo pretrpelo od lojalističkog bašibozuka. Vas i vašeg brata/sestru (o polovima odlučujete u inicijalnom kreatoru) pod svoje uzima organizacija Veiled Edge, intra-japanska Crna ruka, specijalizovana za likvidacije visokog profila. Nakon napornog treninga koji je trajao do adolescencije, stara senseica je odlučila da ste spremni za prvu misiju. Ni manje ni više, šalje vas da prikoljete komodora Vilijema Perija, komandanta američke armade koja želi da na silu otvori Japan. Taj pokušaj prolazi po planu, ali pre nego što ste stigli da otfikarite glavu zlom gaiđinu, opasni frik sa maskom plavog demona uleće na scenu i pravi mleveno meso od naših asasina. Peri je spasen, sve propada, ali jedno od vas dvoje ima šansu da utekne...

Lajtmotiv cele igre je potraga za zarobljenim bratom ili sestrom, koja će se kao senka provlačiti kroz sve što radite. A radićete svašta, jer pored glavnog toka priče, imate i tonu sitnih zanimacija kakve su tipične za Ubisoftove sandbox igre. Jedna od osnovnih opcionih stvari je čišćenje teritorije od lokalnih bandita, najčešće ušančenih kod markera za fast travel po mapi. Jurićete i zločince sa imenom i prezimenom, a povremeno i otključavati nove borbene tehnike, kao nagradu za privođenje pravdi traženih lica. Pomagaćete nasumičnim seljacima, ali i ključnim NPC-ima u vrlo specifičnim aktivnostima. Za račun jedne gejše, recimo, sakupljaćete mačke kojih ima na sve strane, dok će vas izvesni foto-entuzijasti zamoliti za seriju fotografija lokalnih atrakcija. Samuraj koji sa sobom vuče foto-skalameriju iz sredine pretprošlog veka, budiboksnama. U igri ima i nekoliko dobro skrivenih lokacija i protivnika koji predstavljaju naklon ranijim igrama Ninja tima - ako nađete pećinu gde se krije izvesni „plavooki samuraj” i koknete ga, dobićete jedan od najboljih oklop-setova u igri. I tako dalje.

Glavni tok priče dozvoljava račvanje u zavisnosti od frakcije za koju radite, mada je sistem fleksibilan i omogućava šaranje. U ključnim momentima odlučivaćete od životu ili smrti krucijalnih NPC-a, dodatno modifikujući pravac u kome se sve razvija. Igra ima istorijsku podlogu, što znači da su okršaji i likovi oko kojih se lome koplja realni, što će, pretpostavljam, mnogo više značiti japanskoj publici nego ostatku sveta, koji o ovom segmentu njihove istorije generalno nema pojma. Tesno povezan sa sistemom frakcijskih reputacija je sistem ličnih odnosa sa likovima bitnim za priču. Neki od njih su samo statisti u velikom ideološkom sukobu čiji ste suštinski činilac, dok drugi mogu da vam se pridruže u borbi, pa čak i da vam otključaju jedinstveni loot i borbene stilove kad „prag prijateljstva” dostigne određeni nivo. Naklonost budžite na nekoliko načina, mada je najsigurniji spamovanje poklonima. U igri postoji posebna kategorija loota koja nema nikakvu drugu primenu osim poklanjanja - uvozno pivo, čokolada, albumi sa slikama, premijum sake ili viski ili nešto sasvim deseto darivaćete u skladu sa individualnim afinitetima, farmujući reputaciju. Kad sam već pomenuo loot, u igri ga ima, jednostavno, previše. Kao i u prvom Niohu, gušićete se u stotinama katana, kopalja, učigatana, naginati, lukova, musketa, revolvera i drugog kolor-kodiranog loota, arčeći vreme na sortiranje i prodaju.

Borbeni sistem na kome je zasnovan Rise of the Ronin izuzetno sličan je Tsushimi, sa malo tesnih tajminga koji evociraju uspomene na Sekiro. Bez obzira na oružje koje koristite, ključne stvari u svakom fajtu su menadžment kijem (izdržljivost, odnosno stamina) i pravovremeno pariranje, odnosno, counterspark kako ga igra zove. Kaunterspark u pravom momentu će destabilisati svakog protivnika, uključujući i šefove, otvarajući ga za vaš kontranapad, a pride će mu privremeno smanjiti maksimalni ki. Reklo bi se, čisti Sekiro, ali s obzirom da je Ronin, na srednjem nivou, nekoliko klasa lakši od njega, poređenje je samo akademsko. Ronin, takođe, daje mogućnost da koristite najrazličitije tipove oružja, ne samo katanu kao u Sekirou, pride vam omogućivši da menjate borbene stilove za svako od njih. Na ovom planu, igra je bogati martijalni simulator koji ne može da se poredi sa mnogo drugih naslova na tržištu.

Pored hladnog, u igri možete da koristite i vatreno oružje. Sredina je XIX veka, tako da su muskete, puške i revolveri široko dostupni. Vatreno oružje je balansirano manjkom municije, koja se dopunjava na odmorištima, kao Estus flask u Dark Soulsu, tako da uvek ostaje samo pomagalo, nikad dominantno sredstvo borbe.

Rise of the Ronin se suočava sa problemom koji ima svaka japanska igra koja duboko zabrazdi u serioznu glumu i pripovedanje. Globalnoj publici, naviknutoj na drugačiji tip dramaturgije, sve će ličiti na prenaglašeno glumatanje i besne gliste. Senzibilitet je totalno drugačiji od onoga što se snima u ostatku sveta, što će deo igrača zdušno pozdraviti, ali će ga veći procenat ipak smatrati čudnim. Teško je objasniti, morate da zasednete za igru da biste shvatili suštinu „problema”.

Bez obzira na takvo atipično pripovedanje i strukturu opcionih misija i aktivnosti koja pati od previše ponavljanja i praznog hoda, dobre stvari Rise of the Ronina ubedljivo pretežu. Ovo je vrlo zabavna i relativno dugačka igra koja izgleda kao hard-core naslov ali to zapravo nije - igrajući je, imaćete utisak da ste veštiji nego što stvarno jeste. Siguran sam da će biti ljudi kojima će ova auto-mimikrija leći kao šapat žene koja vam se kune da nikad nije videla veći.

Ronin je ekskluzivan za PlayStation 5, ali PC publika uskoro dobija najbolju moguću alternativu. Ghost of Tsushima: Director’s Cut dolazi u maju, tako da će vaše potrebe za samurajštinom otvorenog sveta ovog proleća biti svakako zadovoljene.

PRETHODNI TEKST Alone in the Dark

SLEDEĆI TEKST Outcast - A New Beginning