Bojan JOVANOVIĆ

1. april 2024.

Franšiza Outlast već godinama nudi publici visceralni horor u kome se ne zna da li pre želite da pobegnete glavom bez obzira ili da ispraznite sadržaj želuca. Ovaj užas u stilu grindhouse i „Saw” filmova došao je do trećeg poglavlja i red je da se strah podeli sa društvom.

Outlast Trials je pretpoglavlje cele franšize i iskorak u vode multiplayera i live servicea. Do četiri igrača mogu da dele sudbu kletu i tumaraju prljavim, tamnim hodnicima u potrazi za izlazom, dok im za vratom dahću krvožedni manijaci. Priče gotovo da nema, ali početak i kraj, ipak, postoje. Vodite nesrećnika koga je korporacija Murkoff ljubazno regrutovala metodom „neobeleženi crni kombi”. Svoju slobodu i vreme za lečenje od trauma zaslužićete ako prođete niz užasavajućih ogleda i konačni test živaca i veština. Dobićete odjavnu špicu, a onda sve Jovo nanovo. Usputna priča ne postoji, a umesto nje, sakupljaćete dokumente koji će vam otkrivati paklene planove vaših tamničara i, ako ih sakupite sve, dobićete vezu sa prva dva Outlasta.

Kao multiplayer naslov, igra je, očekivano, dizajnirana za igranje iznova i iznova. Postoji pet glavnih nivoa: policijska stanica, sirotište, vašar, sudnica i fabrika igračaka. Svaku od ovih lokacija imaćete priliku da istražite više puta, prvo kroz glavnu i vrlo izazovnu misiju, a, zatim, kroz par kraćih bonus deonica sa izmenjenim zadacima i ograničenim prostorom za manevrisanje. Sve je to poprilično gejmifikovano i igra vas konstantno nagrađuje za (ne)uspeh levelovanjem naloga i različitim valutama. Glavni su tiketi kojima permanentno unapređujete veštine i otključavate specijalne gedžete (rigs), od kojih sa sobom uvek nosite samo jedan. Posle deset nivoa iskustva dobija se pristup sistemu perkova (amps,) koji baš drastično okreću igru u vašu korist. Grind vam ne gine ako želite da vidite kraj i dodatne nivoe težine nakon njega. Zadaci i struktura misija neretko su naporni, sa sto i jednom začkoljicom i nasumičnim elementima koji su tu da vas dodatno uspore. Prvi susret sa nivoima trajaće sigurno pun sat, dok će iskusniji igrači, koji tačno znaju gde je šta, samo projuriti dok vi ostajete zbunjeni u prašini.

Slike iz igre otkrivaju šta možete da očekujete po pitanju sadržaja. Outlast Trials je napeta, teskobna, gnusna igra koja će vam izvrnuti želudac. Od ovog digitalnog užasa definitivno ćete se osećati nelagodno. Ali, igra ne pokušava da vas aktivno uplaši, kao što su to činili njeni prethodnici. Sem toga, sva potencijalna jeza smanjuje se sa boljim upoznavanjem sa trikovima koje developeri koriste da vas „istresu iz gaća”. U duhu prethodnika, Trials je više osmišljen da vas šokira i natera na povraćanje, nego da ulije strah u kosti. Hektolitri krvi, beskrajni krici, nasilje, morbidni likovi i golotinja na sve strane ostavljaju utisak da neplanirano gledate epizodu „Šok Koridora” ili film koji potpisuje Lars von Trier. To sve posle nekoliko sati igranja postaje ozbiljno dosadno i ništa više od vizuelnog šuma dok gurate još jedna kolica ili iskopavate ključ iz još jednog leša.

Sa tehničke strane, nemamo nikakvih primedbi. Igra je i u beti radila odlično, a sada je dodatno ispolirana i stabilizovana. Povezivanje između igrača moguće je kroz sve tri platforme, uključujući i glasovnu komunikaciju, a prilikom matchmakinga možete birati da li da igra pretražuje slobodne igrače po odabranom nivou, segmentu igre, ili da vas ubaci u bubanj sa totalnim randomima. Naravno, želite da ovo igrate sa redovnom ekipom koja dobro komunicira, mada ni igranje sa nasumičnim strancima nije ispalo loše zbog ping sistema i, generalno, jasno markiranih ciljeva. Posebno je urnebesno kada se iz napete solo varijante igra transformiše u jurcanje hodnicima dok vašeg nesrećnog saigrača juri čitava horda, a vi možete natenane da rešavate zadatke.

Da li ćete igrati Outlast Trials zavisi od toga da li ste već nabavili Helldivers 2 ili Lethal Company. Ukoliko jeste, onda odgovor već znate i sami. Sadržajno i mehanički, novi Outlast ne može da parira ovim co-op gigantima.