Miodrag KUZMANOVIĆ

1. april 2024.

Sa ekrana trešti „Minimaksovizija”, Alija Izetbegović zavija na mesec, Butros Gali maše prstom, Bil Klinton dobija izbore, Microsoft predstavlja Windows 3.11, a ja gledam kako da jednu slatku Vlajnu iz obližnjeg sela odvučem u seno, pre nego što se skinem sa karaule i iz JNA. Da me neko stavi pred zid i puškom me natera da mu na blitz izdeklamujem prvih pet-šest stvari koje me sećaju na 1992, izbljuvao bih mu ovo. Holy Slobodan Macedonić bi, stari orao kakav jeste, verovatno naveo Alone in the Dark kao glavnu inspiraciju u toj godini koja nije slutila na dobro.

Slamarice sa debelim svežnjevima nemačkih maraka još nisu bile prazne, te je, teoretski, bilo moguće kupiti PC „kompatibilac” koji je mogao da tera to čudo od igre. Svima je bilo jasno da je Amigi isteklo vreme i da će moćne 386/486 mašine postati nove opsesije mladih manijaka, za šta vam nije bio potreban bolji dokaz od Alone in the Dark. Izometrija! Poligoni! Horor! Ultramoderne tenk kontrole! Puzzle! Borba! Oh, my! Iako nije prva survival horror igra u istoriji, Alone in the Dark je prva „prava” igra ovog tipa. Bez obzira na to što su bukvalno svi kasniji nastavci izvisili zbog glupog eksperimentisanja i nespretnih developera, zbog čega franšiza nije stekla status Resident Evila i Silent Hilla, još ima dovoljno ljudi koji je se nostalgično sećaju. Upravo to je motivisalo THQ Nordic da finansira razvoj modernog rimejka te starozavetne relikvije.

Alone in the Dark (2024) prekida sa pokušajima da se bude divlji i drugačiji, već uzima mustru iz konkurentskih igara kod kojih ona funkcioniše. Prekoramena perspektiva trećeg lica, gameplay baziran na puzzlama u nameštaju i borbama sa minimumom municije su čisti Resident Evil 4 remake. Svestan da u fer borbi teško mogu da se takmiče sa Capcomovim samurajima, developeri su posegli za malo holivudskih talenata, angažujući onog glavonju Davida Harboura (Jim Hopper u „Stranger Things”) i Jodie Comer, britansku glumicu koja, uglavnom, igra epizodne uloge (dok se nije proslavila ulogom Villanelle, u seriji „Killing Eve”, prim. ur.). Njih dvoje su detektiv Edward Carnby i Emily Hartwood, koji u močvarama Luizijane treba da raščivijaju jednu mučnu porodičnu misteriju. Emilijin ujak, duševni bolesnik koji je leka tražio u tretmanu dostupnom u Derceto sanatorijumu, klasičnom južnjačkom mansionu adaptiranom u bolnicu, jednog dana je nestao. Angažujući detektiva Karnbija, luzera i alkoholičara iz Nju Orleansa, Emilija dolazi da kuša čašu južnjačke utehe i pronađe zabludelog rođaka.

Na samom početku igre, načinićete izbor protagoniste između njih dvoje, a od čega vam zavisi određeni procenat sadržaja u drugoj polovini igre. Nisu u pitanju jedinstvene kampanje, jer obe imaju isti kraj, ali je putanja do finala dovoljno različita da ćete biti motivisani da igru dva puta završite. Ili, pak, tri puta? U jednom prelazu, sa jednim likom, nije moguće kompletirati setove specifičnih memorabilija koje su razbacane i skrivene po poglavljima, koje će vam u trećem prolazu otključati alternativni kraj igre i filmčiće koji razotkrivaju poslednje slojeve misterije. Ovo u vezi sa alt-završetkom uzmite zdravo za gotovo, jer prenosim ono što kažu developeri - nisam, jednostavno, imao vremena da igru pređem više od jedanput u ovom ludom, hitićima nafilovanom martu. Prvi prolaz traži između sedam i devet sati, u zavisnosti od brzine kojom ćete rešavati zagonetke-glavolomke, ali će potonji svakako biti brži, jer se gro puzzli ponavlja.

Najveće razlike između Alone in the Dark i poslednjih Resident Evila leže u ozbiljnosti narativne postavke, kvalitetu i težini puzzli i borbe. Alone in the Dark ima ozbiljniju priču, koja zadire u duboku Lavkraftovštinu i predrasudne mitologije kultova američkog Juga, i sa te strane šije palpični karakter Resident Evila. Po ovom pitanju, Alone je slojevit kao idealna odeća za zimsko vreme Nade Macure. Kultovi, kletve, komatozni kurcšlusi, htonska zla, prokletstva starih spisa i mračni entiteti koji sa slašću čekaju zabadače nosa u onostrano, sve je napakovano u jedan zli miks od koga je destilovan dobar, ali konfuzan scenario. Sa druge strane, svaki Resident Evil na kraju ispadne relativno jasan, i mindfuck se obično završava kada odjavna špica počne. Kao što maločas rekoh, to ne važi za Alone, koji ćete morati da prelazite dva ili tri puta da bi vam se mutne vode razbistrile.

Alone in the Dark spada u survival horrore koji su većim delom „kućni”, tako da su zagonetke, mahom, vezane za nameštaj, vrata ili relikvije. Ako bih opet (a hoću) pravio poređenje sa nekoliko modernih Resident Evila, našao bih da Alone ima za pola klase ili čak full klasu zaguljenije glavolomke, zbog kojih ćete često lupati glavom u zid. Među njima ima gomila čisto vizuelnih, koje zahtevaju snažni pattern recognition, ali ima i onih koje zahtevaju detaljno iščitavanje dokumenata koje nalazite u igri. Igra vam, na sreću, nudi izbor između dva težinska preseta vezana za zagonetke - istorijski ili moderni. Ovaj drugi je prepun raznih pomagala koja možete UKLJ. i ISKLJ. po volji, poput boldovanja ključnih pojmova u dokumentima (jako bitno za par puzzli gde treba da provalite kombinaciju na sefovima), označavanja vrata na mapi koja možete da otključate i puzzli koje možete da rešite i slično. Ako želite da se znojite kao leta 1992, isključićete sve ovo i igrati kao mladi Sardaukar Macedonić, ali ako nemate vremena ili strpljenja, lepo je znati da prečica postoji.

Jedna stvar u kojoj Alone in the Dark debelo zaostaje, ne samo za Rezidentnim Zalima, već za, bezmalo, većinom sličnih igara je borba, to jest, na polju njenog tehničkog i idejnog aspekta. I Edvard i Emilija su drvenasto kruti kao da su nastali u Đepetovoj radionici. Kreću se sporo i čudno, povremeno se zaglavljuju u kontaktu sa vidljivim i nevidljivim preprekama, a ni kamera im često ne ide na ruku, pogotovo kad ih protivnici zaskoče u uskom prostoru. Melee borba sa priručnim oružjem je, na sreću, sekundarna borbi vatrenim oružjem, jer se sve tehničke manjkavosti sublimišu u njoj, stvarajući vam probleme. Vitlajući sekirom, lopatom, svećnjakom (!) ili nečim osmim u dešperatnom pokušaju da ubijete onoga ko vas grize pre nego što vam se to u rukama raspadne, setićete se anti-zabave koju ste imali igrajući The Callisto Protocol. Municije za vatreno oružje, koje uključuje pištolj, revolver, sačmaru i Tompson automat, srećom, ima sasvim dovoljno. Zapravo, igra se dinamički trudi da vam uvek zadovolji potrebu za mecima, sejući ih po okolini i brinući se da nikada ne ostanete suvi.

Protivnici su, takođe, neinspirativni, svodeći se na svega nekoliko varijanti mračnih humanoidnih senki, letećih monstera ili nekakvih monster-crva, koji izranjanju iz blata ne bi li vas glodali. Stiče se utisak da je nasilje u igri razvojnom timu bilo druga rupa na svirali, na koju su trošili dah tek kada su zaokružili narativni momenat i sredili puzzle. To je, u principu, OK, jer ne mora svaka igra da briljira u svim aspektima, a Alone in the Dark dovoljno sija na drugim poljima da ovo ne može da ga značajnije ugrozi. Mislim, bilo bi lepše kada bi sve bilo idealno, ali ne osvane jutro prvog dana života budućeg veka, moramo se miriti sa inperfekcijama.

Alone in the Dark je prvi visokobudžetni survival horror u ovoj godini i kako stvari stoje, do kraja godine neće dobiti neku viđeniju konkurenciju. Mnogi polažu nade na rimejk Silent Hilla 2, za koga kažu da stiže krajem maja ili početkom juna, mada sam u njegovom slučaju gigaskeptičan nakon onih par jadnih videa sa demonstracijom gejmpleja. Jedina stvar u koju sam stopostotno siguran da će da valja jeste Still Wakes the Deep, mada ta igra više vuče na SOMU, nego na klasični resursni horor kakvi imaju najbrojniju publiku.

Alone in the Dark sad cupka i pokazuje na sebe, praveći face koje sugerišu da se vratimo na temu. Dobro je, Alone, zaista zaslužuješ da se odigraš iz svih uglova, ali ipak nećeš ući u besmrtni panteon nezaborava. Ta čast i dalje pripada tvom trideset dve godine starom ćaći, koji je krčio puteve kroz divlje džungle MS-DOS-a da bi ti imao srećno detinjstvo, bio objavljen na svim glavnim igračkim platformama i jednog dana bio portovan na iPhone.

PRETHODNI TEKST Dragon’s Dogma 2

SLEDEĆI TEKST Rise of the Ronin