Miodrag KUZMANOVIĆ

1. april 2024.

Jezivo mnogo odličnih igara pojavilo se krajem prošlog veka, pogotovo tokom 1999-te, istorijski najbolje godine za kompjutersko-konzolni gejming. Mislim, pogledaj samo taj lajnap, br’te: System Shock 2, Homeworld, Heroes of Might & Magic 3, Planescape: Torment, Sid Meier’s Alpha Centauri, Silent Hill, Age of Empires II, Medal of Honor, Final Fantasy VII... Mnogih igara koje su izašle juče već se niko ne seća (Hi, Suicide Squad), ali ove senzacije se cene i dan-danas.

Ta godina je bila toliko masna da su i neki naslovi iz opštinske lige vremenom dostigli kultni status. Moja omiljena druga violina bio je sjajni Outcast, jedna od premijernih 3D sandbox akcionih avantura kakve danas uzimamo zdravo za gotovo. Outcast je bio pametan i lep, imavši odličnu SF priču i atraktivno/bizarni softverski 3D engine koji danas predstavlja istorijski kuriozitet. Mnogi i dalje žive u zabludi da je igra vrcala od Voxela (3D piksela) kao stari Delta Force, ali je, zapravo, koristila neki uvrnuti poligonalni sistem koji je, u nedostatku podrške za GPU akceleraciju, softverski renderovao teksture koje su podsećale na mekano ćebe od tačaka u 3D prostoru. Outcast je izgledao jedinstveno, ali se loše skalirao sa eksponencijalno jačim PC hardverom koji je rapidno pristizao tih godina, te su se nove generacije igrača teško primale na njega. Tek 2014, izlaskom Outcasta 1.1, remasterovane verzije koja je donela niz tehničkih poboljšanja, igra je ponovo postala „uživabilna”. Ovaj remaster je toliko dobro prošao da su nadležni odlučili da izdaju pravi, punokrvni rimejk, Outcast: Second Contact (2017).

Lavinu Outcast rivajvla više niko nije mogao da zaustavi, te danas imamo i oficijelni nastavak. Outcast - A New Beginning ponovo potpisuje belgijski studio Appeal, gde još uvek radi pokoji veteran koji je utisnuo svoj pečat na original. Za sada sve zvuči kao ostvarenje fanovskog sna, zar ne? Nekom većem loženju, nažalost, mesta nema, jer je Novi Početak dosledni predstavnik novih, progresivnih vremena gde nijedna ideja nije dovoljno glupa da ne može da se prilepi na, nekada, zdravu osnovu. Ovde, pre svega, mislim na karakter narativa i world-buildinga Talanskog društva na planeti Adelpha, koji su antropomorfizovani do neprepoznatljivosti. Njihova civilizacija, nekada zaista STRANA, sada ima vajb azijskog šamanskog društva koje je naseljeno u jugoistočnoj Evropi. Da nije pomalo egzotičnih bioma i vanzemaljske faune, ovo bi jako ličilo na interaktivnu SF dramu u južnoj Albaniji. Detaljniji osvrt na ovo sledi malo kasnije.

Outcast - A New Beginning polazi od premise da je Cutter Slade, što je najbolje ime za bivšu mornaričku foku (Navy SEAL) ikad, samo delimično uspeo da spreči katastrofu iz finala prve igre. Čovečanstvo je desetkovano, a on je otišao na vojni sud, gde je osuđen i promptno streljan. Njegova priča se tu ne završava, jer mistični Yodsi, Talanska božanstva sa Adelphe, još nisu završili sa njim. Rezurektuju ga i ponovo šalju među porobljene Talane, koje opet muče te užasne pridošlice sa planete Zemlje. Tortura i porobljavanje su ovoga puta oficijelni, jer su čovečanstvu potrebni minerali koji se vade samo na Pandori, pardon, Adelphi. Postavka, kao što vidite, delimično vuče na Avatar, ali to još i može da se svari. Ono što je teže za kapiranje je karakter njegove misije među Talanima, koje bi, u teoriji, trebalo da organizuje u gerilu i da zajedno pale vozne parkove, sabotiraju vodovode i dižu vozove u vazduh. Umesto toga, provešće gotovo kompletnu igru u rešavanju njihovih komunalnih i poljoprivrednih problema, odrađujući questove u selima da bi mu selonačelnici dali kolajne prijateljstva, neophodne za triggerovanje ceremonije ujedinjenja na centralnom ostrvu. Naš junak će, dakle, pomagati Talanima seljacima oko materijala za rakiju, stoku, juriti sastojke za ovo i tražiti resurse za ono, ići u potragu za odbeglim govedima, miriti zavađene... Fali samo još posredovanje među porodicama u krvnoj osveti ili otimanje nevesta da bi vajb bio full ruralno-albanski.

Svo nasilje, a biće nasilja, moraće da odrađuje sam, u maniru sličnom prvoj igri. Ovaj element New Beginninga je, srećom, mnogo ubedljiviji od mlake komunalne priče. Sekačev arsenal se sada svodi samo na dva oružja (energetski pištolj i pušku), umesto na tma koliko je imao u kecu, ali su oba totalno modularna. Svako oružje ima nekoliko slotova u koje možete ugraditi neki od tridesetak različitih modova/modula koje ćete nalaziti tokom adventurisanja; jedni smanjuju utrošak municije, drugi kontrolišu pregrevanje, treći daju bonus na headšotove, ali ključni su oni koji modifikuju sam karakter svake pucaljke. Rafalni modul, recimo, od defaultne puške pravi puškomitraljez, multishot modul, sačmara modul, itd. Neki moduli imaju dobru sinergiju sa drugim; recimo, optički nišan, koji od puške pravi snajperku, jako dobro sarađuje sa modom za charged shot koji stvara masivni demidž, a paše i uz onaj koji pojačava pogotke u glavu. Kombinacija je milion, a svaki mod je nadogradiv resursima koje dobijate uništavanjem protivnika i rešavanjem questova, te ovaj segment igre pruža solidnu zabavu.

Protivnici nisu nešto posebno inteligentni, te na srednjem nivou težine ne predstavljaju nikakav izazov. Roboti u okupatorskim instalacijama i fauna na terenu padaće kao snoplje bez nekog specijalnog truda sa vaše strane. U fajtu vam pomaže i energetski štit, koga ćete potezati na sekund-dva kada vam se oružje pregreje, a ta dinamika će vas pratiti do samog kraja igre. Kada vam nestane municije, protivnike možete i da pesničite, mada ovaj stil borbe nije nešto što ima smisla aktivno praktikovati - melee je ovde nužda, ne alternativa puškaranju.

Najbitniji gedžet u igri je, ipak, mlazni ranac, koji će vam biti koristan u svim situacijama, od fajta do kretanja i navigacije teškim, vertikalnim terenom. Ranac vam, po defaultu, omogućava brzo kretanje terenom - umesto da jašete na Twon-Ha Tauntaunu iz prve igre, sada ćete jezditi kao duh preko vanzemaljskih livada i pustopoljina. Nadogradnjom ranca otključavate opcije za jedrenje preko terena u stilu motornog zmaja, kao i mogućnosti za dvostruki, trostruki, četvorostruki pa i petostruki skok. Kompletno nadograđeni, funkcionisaćete kao high-tech skakavac iz nekog Marvelovog stripa u paralelnoj dimenziji, skakutavo se penjući na impresivne planine, kakvih je igra prepuna, pogotovo u pustinjskom biomu. Navigacija i ono što na zapadu nazivaju „traversal” u igri izgledaju pomalo bizarno, ali funkcionišu besprekorno.

Materijal za budženje ranca dobijate isključivo questovanjem, a isto važi i za te počasne tanjire koji su vam potrebni za rešavanje glavnog questa. Ovo znači da u igri nema improvizacije, prečica ili brzih rešenja za postizanje cilja, već da je morate rešavati postepeno i tačno onako kako su autori zamislili. Iako se sve odvija u otvorenom svetu, vaše opcije su, mahom, linearne - imate samo slobodu u pogledu redosleda njihovog odrađivanja. Ta kruta struktura, razume se, postoji da bi bila podrška narativnoj komponenti igre, što bi bilo sasvim kul da je taj narativ iole interesantniji i inteligentniji. Što, nažalost, nije slučaj. Celoj stvari smeta i činjenica da se igra razvlači kao bosanska savijača u blizini crne rupe. Za prelazak New Beginninga biće vam potrebno više od trideset sati, čak i ako povremeno preskačete beskonačna Talanska tupljenja u konverzacijama.

Ovo ne znači da igra nije u izvesnoj meri zabavna. Pored borbe, uživao sam u prostom bauljanju okolinom, izvlačeći iz igre isti plezir koji sam isisavao iz poslednjih nekoliko nastavaka Just Cause. Neka virtuelna okruženja naprosto su toliko lepa da komotno možete da zamislite odlazak tamo da odmor, da citiram pesnika, odnosno sebe iz opisa Just Cause 2. Ovo je još jedan Outcast koga će se ljudi sećati po lepoti, što je usud koji se mogao izbeći da su autori bili malo vispreniji u pisanju scenarija ili da su bili spremni na kreativni rizik. Nekako se od početka oseća odsustvo ambicije da igra bude vanserijska - umesto divlje želje da se bude drugačiji, što se cedi sa Outcasta kao mijazma, New Beginning je srećan što ne štrči ni milimetar. E, pa, gospodo, tako se ne ulazi u istoriju. Hell, tako se ni ne ostaje u njoj.

PRETHODNI TEKST Rise of the Ronin

SLEDEĆI TEKST Highwater