Lidija ĐUŠIĆ RADENKOVIĆ

1. april 2024.

Pre nekih šest godina, kada je omladinac Timi u svojoj sobi uhvatio flašu viskija, pogledao mapu na zidu sa natpisom „SITE 2” (lokacija 2) i počeo da se nekontrolisano trza i pruža ruke prema mesecu čije se svetlo probijalo kroz prozor, svakom gejmeru sa trunkom intuicije bilo je jasno da će se priča o Šumi kad-tad nastaviti...

The Forest, survival horror iz 2018. godine, bio je indie sleeper hit i delo samo četvorice momaka. Vremenom je ovaj naslov stekao pozamašnu igračku bazu i kultni status među ljubiteljima istraživačkog horora. Razlozi za tu popularnost su brojni. Grafika, iako stara već šest godina, i danas izgleda odlično. Mehanika gameplaya, koja se sastojala od slobodnog istraživanja poluostrva i pećina, izgradnje skloništa (ili čega god) i stalne borbe sa ljudožderima i mutantima koji su slobodno bazali ostrvom, još uvek je sasvim sveža. Ipak, pretpostavljamo da je ključna stvar zbog koje je The Forest tako voljen upravo njegova završnica i rasplet (o kome nećemo pisati, za slučaj da igru još uvek niste odigrali). Tu bismo dodali i osećaj jeze i bespomoćnosti koji je igra izazivala dok sedeći oko vatrice u svojoj kolibi čujete topot ljudoždera i njihove krike dok se zaleću na vas, naročito ako ste je igrali solo (iako su autori govorili da je najbolje igrati u društvu). Postojala je zebnja da će pomenuti cliffhanger sa početka teksta ostati samo to, ali su momci iz studija Endnight, srećom, shvatili da su uboli premiju, pa su rešili da zasuču rukave i pre par godina krenuli da rade na Sons Of The Forest.

Sve u vezi sa ovim nastavkom izvedeno je vrlo pametno. Prvo su počeli da dižu hajp među još uvek aktivnom bazom fanova (među kojima smo se našli i mi) vestima da razmišljaju o nastavku. Onda se pojavio potencijalni naslov, pa intervjui i trejleri, da bi se pre oko godinu dana pojavila EA verzija igre koja je gotovo trenutno postala hit na Steamu, obarajući rekorde. Iako je igra bila u Early Access verziji, to joj nije smetalo da ima ekstremno pozitivne ocene. Očigledno je igračka baza samo čučala u šumi i čekala da se ponovo baci na sveže ispečenu (ili sirovu) ljudsku potkolenicu. Da, upravo tako, u prvom delu igre ste mogli (ukoliko niste znali drugačije da ulovite hranu) da i sami, povremeno ili stalno, budete ljudožder.

Posle tako toplog prijema EA verzije igre, ekipa iz Endnighta strpljivo je slušala želje igrača i marljivo radila na širenju sveta igre, razvoju njene priče, kao i ispravljanju bagova. Tako da je sada, tačno godinu dana nakon EA premijere, pred nama, konačno, finalna verzija igre Sons Of The Forest.

Igra počinje na način sličan prethodniku, iako, možda, malo manje uznemiruje. Ovoga puta ste u ulozi gorepomenutog Timija, sina kog ste spasili u prvoj igri. Letite helikopterom iznad ostrva sa kog bi trebalo da spasite porodicu milijardera koji su se tu skućili, bavili se naučno-istraživačkim radom i na kraju prestali da se odazivaju, dakle, nestali. Letelica se ruši u more i vi isplivavate na obalu, gde vas čudno obučeni lik onesvešćuje pištoljem. Budite se i avantura počinje. Osvešćujete kolegu specijalca Kelvina i krećete da istražujete plažu i sakupljate sve što možete iz rasturenih kofera, jer će vam svaka pomoć i sitnica koju možete da pronađete dobro doći. Ništa od ovoga nije spojler, jer se bukvalno dešava u prvih nekoliko minuta igre. Mehanika skevindžovanja kofera ili bilo čega u igri, prepisana je iz originala i ekstremno je prosta, a samim tim i zarazna. Priđete koferu, pritisnete ’E’, otvorite ga i pokupite sve što vam treba. Prva stvar u kojoj se SOTF razlikuje od prve Šume je to što od samog početka imate pratioca Kelvina i to odmah obara nivo beznađa i strave, jer, jednostavno, niste sami. Nismo sigurni šta su autori želeli da postignu dodavanjem NPC-a (možda da vas navuku da igrate u društvu), ali nismo bili oduševljeni, jer je nivo jeze u startu oboren. Ali, možda većina tako voli. Odmah na početku imate standardnu sekiru i upaljač i krećete u istraživanje plaže, pećina a polako i šume.

Svet u kome se krećete je nekoliko puta veći nego u originalnoj igri, mada su lokacije slične - šuma, proplanci, plaže, uvale, planina, jezera, pećine, sve je neuporedivo veće i pruža gotovo neograničene mogućnosti istraživanja. Bukvalno možete da provedete dane u igri i da ne rešavate glavni kvest, već samo da istražujete i gradite bazu. Tokom igre, naići ćete na alternativna sredstva prevoza, poput paraglajdera i auta za golf (kakav bi to bio milijarder da na svom ostrvu nema golf teren), što unosi nove mogućnosti (gaženja) i donosi novu dimenziju igri. Najniži nivo težine uklanja neprijatelje i pravi od SOTF, neku vrstu igre o Robinzonu. I to uopšte nije loše. Naravno, moraćete da vodite računa o gladi, žeđi i umoru, ali neće biti stalne pretnje da budete skuvani/ispečeni i pojedeni. U ranoj verziji igre, svet je bio manje-više pust, ali konačna verzija ima vrlo bogatu floru i faunu, sastavljenu od kornjača, zečeva, rakuna, patki, losova, lososa, ajkula i ostalog življa. Naravno, sve može da bude ubrano/isečeno, ulovljeno, skuvano i pojedeno. Takođe, sve što može da se konzumira može da bude i otrovno (pečurke, bobice, trulo meso), pa uvek morate da pazite na kvalitet hrane.

U igri postoji smena dana i noći (a i godišnjih doba), tako da bi odmah trebalo da krenete u traženje lokacije na kojoj biste se skućili. Pri izboru ognjišta trebalo bi da povedete računa o blizini pitke vode, ali i o generalnoj skrivenosti lokacije, jer neće proći mnogo vremena do momenta kada će početi da vas obilaze, a zatim i napadaju, pojedinci ili grupe ljudoždera. Gradnja je pojednostavljena u odnosu na originalnu igru, mada ni tamo nije bila komplikovana. Ipak, ovde dolazimo do jednog od problema. Gde god se skućili i kakvu god tvrđavu i zamke oko nje napravili (brojni igrači originala su se hvalili vrlo zanimljivim kreacijama, a u nastavku su mogućnosti pri gradnji podignute na viši nivo), može vam se desiti da budete pregaženi od strane neprijatelja. Tako da je isplativija taktika ne ulagati previše u gradnju na jednom mestu, već praviti više jednostavnih kolibica na različitim lokacijama. Uništivost vašeg skloništa podiže tenziju, pa se ni jednog trenutka nećete osećati bezbedno.

Prilikom istraživanja, najbolji predmeti, kao i stvari neophodne za odmotavanje priče, obično se nalaze duboko u pećinama, tako da je istraživanje obavezno ako želite da završite priču.

Neprijatelji u igri su raznovrsniji od onih iz prvog dela i obuhvataju različite ljudoždere i mutante, čije ponašanje zavisi od vašeg pristupa njima, kao u Forestu. Ako pokažete izuzetnu okrutnost u sukobima sa njima, plašiće se i izbegavaće vas, a ako se pokažete kao wuss, onda će vas konstantno napadati. Dakle, samo oštro. Tokom istraživanja, naći ćete i vatreno oružje, ali municije nikada neće biti dovoljno, tako da ćete u borbama pretežno koristiti hladno oružje, kao što su koplje i luk i strela (i katana, naravno, čim je nađete). U igri morate da zadovoljavate potrebe za hranom, pićem i odmorom (spavanje). Ipak, ta mehanika preživljavanja nije surova kao na primer u Green Hell, gde je skoro dovedena do realizma. Ovako nam se više sviđa. Celodnevno traženje ića i pića bi, realno, bilo smor, iako ima ljudi koji baš to vole. Imaćete i health packove da zalečite rane, ali jedan od najkorisnijih predmeta su baterije, koje su apsolutno neophodne za istraživanje pećina i ne želite da ostanete bez njih. U principu je bolje da ostanete bez municije, nego da vam se ugasi lampa u pećini. Sve svoje sa sobom nosite u rancu, koji otvarate tasterom ’Tab’, a ono što se nalazi u njemu, ne bi moglo da ponese ni nekoliko magaraca. Kao da su autori bili svesni da povremeno odstupanje od realnosti neće narušiti njihov survival horor.

Grafika u igri je ono što je bio Forest pre šest godina. Sve je prelepo i realistično, a, opet, ne treba vam mašina iz budućnosti da pokrenete igru. Sistemski zahtevi su sasvim okej. Zvuk je fenomenalan, sa kricima ljudoždera koji trenutno izazivaju jezu, bilo da je (u igri) dan ili noć.

Sons Of The Forest unapređuje sve ono što je učinilo The Forest tako privlačnim. Svojevrsni deja vu možda je i najveća mana igre, jer nastavak nikad neće šokirati kao original. Za ljude koji su lutali Šumom prošli put i kojima se to svidelo, Sinovi šume su must have. Za one koji nisu bili oduševljeni, možda bi mogli da probaju, jer je sve bolje i igrivije. Cena na Steamu od 29 evra je odlična ponuda za igru uz koju ćete provesti desetine sati.