Miodrag KUZMANOVIĆ

1. april 2024.

Šta se desi kada talentovani Japanac, inspirisan Skyrimom, odluči da napravi RPG zapadnog tipa? Desi se Dragon’s Dogma 2, osvežavajuće simpatična igra koju ćete ili voleti ili mrzeti, u zavisnosti od toga da li je igrate na PlayStationu ili PC-u. Obično ne skačem pred rudu u prvih trideset sekundi, ali ovde moram odmah da razjasnim jednu bitnu stvar. Zapravo, dve stvari. Prva se tiče zloglasnog Denuva, DRM-a koji poput demona paralize sna sedi na grudima igre i davi je. Nijedna igra koja fura ovo zlo ne radi kako treba, ali ovde je taj DRM posebno nakaradno implementiran, opasno testirajući strpljenje igrača konstantnim zapinjanjem i oscilacijama frejmaže. Ako možete, sledite moj primer - igru odigrajte na modernoj konzoli i sačuvajte živce koji će vam zatrebati u starosti. Makar dok Capcom ne shvati grešku i patchom ukloni Denuvo. Znam da smo mi, pre svega, PC časopis i da bi trebalo da forsiramo PC platformu, ali dok se izdavači ne upristoje, uvek ćemo ukazivati na zdrave alternative.

Druga kontroverza, podjednako bitna, vezana je za patku da se fast-travel u igri dokupljuje kao mikrotransakcioni DLC, za pravi novac. Za ovo je kriv smotani Capcom, koji je totalno nevešto predstavio pravu prirodu ove i drugih transakcija koje su ponuđene zajedno sa igrom. U srži dizajna igre je ODSUSTVO lakog načina za brzo putovanje - njena magija leži u hodanju krajolikom prepunim čuda/m*da i spontanim avanturama koje nastaju usled totalne nepredvidivosti. Ako vam je do brzine, između sela i gradova putovaćete volovskim taljigama, a ako vam se baš gigažuri, iskoristićete ferrystone i teleportovati se do magičnog markera koji su raštrkani po terenu. Taj ŽETON za fast travel može da se kupi kod vendora za zlato koje skupljate u igri - nije jeftin na početku, ali kad se malo potkožite, nije problem calnuti gold. Ono što Capcom prodaje kao DLC zapravo je samo jedan takav žeton za teleportaciju, koji treba shvatiti kao porez na budale koji vam ič ne treba u igri. Capcomova greška je što ga nije upravo tako i naslovio - kao porez na budale, jer tada niko ne bi trzao penu bez razloga. Isto važi i za mikrotransakciju koja vam omogućava da promenite izgled - to možete da uradite kod frizera u prvom većem gradu, nema potrebe da trošite novac. Sve te transakcije koje koštaju između jedan i tri evra možete totalno da ignorišete bez i najmanjih posledica za uživanje - ono što možete da kupite za prave pare, bez problema možete da obezbedite igranjem. In fact, DD2 vam ih ne nameće, već morate sami da kopate po menijima da biste ih uopšte našli.

Dragon’s Dogma 2 je nastavak dvanaest godina stare igre koja odavno ima kultni status. Dvojka se ne trudi da izmisli toplu vodu, već donosi isti ili sličan ugođaj u supermodernom vizuelnom okruženju. Kao i kec, i Dragon’s Dogma 2 ima potpuno jedinstveni šmek koji ne kopira druge aktuelne fantasy RPG naslove. Imaćete, možda, osećaj da ste se obreli u nekoj Elder Scrolls igri koju bi Bethesda stvorila da kojim slučajem ima talenta i šlifa kao nekad. Igra me, zapravo, duhom podseća na Skyrim. Tu prvenstveno mislim na osećaj eskalirajuće moći koji u jednom trenutku, nakon mukotrpnih sati, dostiže tijelesni krešendo. Kada se popnete na leđa zmaju dvadeset puta većem od vas i krenete da mu bušite lobanju, držeći se kao Deneris za njegove leđne rožnate izrasline, sinuće vam zašto su ljudi toliko voleli prvi nastavak. Ovo nije RPG u kome pristojno čekate svoj red da zamahnete mačem, ovo je simulator fantazijskog nasilja koje po hiperboličnosti i gromopucateljstvu bezmalo šije i Marvelove Avendžerse. Nakon svake ture igranja, osećaćete se kao gladijator koga publika vozdiže skandiranjem, a patricijske matrone svlače očima.

U Zmajevskoj Dogmi 2 ponovo igrate ulogu Arisena, individue sa magičnim atributima koju drevni zmaj stvara kao protivtežu svojoj moći, nanovo vaspostavljajući ciklus koji traje eonima. Pored nadljudskih veština, taj Vozdignuti ima sposobnost da vodi i komanduje pionima (Pawns), borcima iz paralelnih svetova koji su magijski vezani za njega (ili nju). Svaki Arisen je Bogomdan da stoluje na prestolu kraljevine Vermund, ali u ovom ciklusu je za visoku stolicu zaseo lažni pretendent, kome ćete morati da doakate da biste zemaljski poredak doveli u red.

Dragon’s Dogma 2 je, naoko, jednostavan akcioni RPG koji se trudi vas angažuje i pomalo namuči, što većina modernih igara izbegava da radi da se mekani ne bi naprezali. Pored forsiranja šetnje nauštrb teleportacije po svetu, igra se generalno ne trudi da vas tetoše, nudeći vam pažljivo skrojeno iskustvo sa doziranom eskalacijom težine. Ovde će vam se neretko dešavati da vas noć zatekne na drumu, pa da vas iz mraka spopadne monstrum veličine kuće i pokida vam družinu na froncle, pobije jadne pione, a vas natera na vrišteće bekstvo u šumu. Dok ne dostignete neki respektabilni nivo iskustva i opreme, dobijaćete batine kao bezobrazno pastorče. Kožom i masnicama plaćaćete lekciju da ne treba putovati noću ukoliko baš ne morate, a ako vas muka natera, da sve vreme morate da osluškujete zvuke u prirodi - velike, opasne stvari ćete čuti pre nego što ih vidite. Lepota ove igre leži u nepredvidivosti i organskoj težini, bez „optimizacije izazova” od kojih pati bukvalno svaka zapadna igra. Slično važi i za questove, od kojih neki imaju prilično opštu dispoziciju, terajući vas da razmislite šta se od vas očekuje i gde.

Pored vašeg avatara, na početku igre kreiraćete i glavnog piona koji će vas pratiti u stopu. Taj Čiko za vašeg Zagora je u mom slučaju bio ženski mag koga sam kreirao da bude podrška mom fighteru. Moja vijerna Siobhan ima „kind-hearted” atribut koji je natera da se polomi svaki put kad mi je u borbi potrebna pomoć i da baci heal bez koga bih umro. U igri, inicijalno, postoje četiri klase (fighter, mage, rogue i archer), ali i nekoliko klasa koje ćete otključavati igranjem (neke su dobro kamuflirane u gameworldu). Idealan početnički party sastoji se od pripadnika četiri različite klase, opremljenih sekundarnim sposobnostima koje se dopunjuju. Te sposobnosti variraju od logističke podrške, usled koje pioni samoinicijativno beru cveće i sakupljaju resurse po okolini, praveći napitke i druge korisne stvari, do igranja uloge vendora koji otkupljuje nepotreban loot. Jedan od najkorisnijih atributa koji pawn može da ima je quest guide - samo mu zadate komandu i vodiće vas do markera (ako quest ima marker), najoptimalnijim putem preko terena, bez potrebe da konsultujete mapu. Ta dva dodatna pawna ne skupljaju XP, niti leveluju, tako da ćete ih redovno menjati kada ih „prerastete”.

Ovaj sistem funkcioniše skladno sa tehničke strane, ali je relativno depersonalizovan, bez obzira na to što su pioni „razgovorljiviji” nego u kecu i imaju tonu random dijaloga. Na polju ličnosti i individualnih priča, Dragon’s Dogma 2 stoji na suprotnoj osi dijagrama u odnosu na Baldur’s Gate 3. Snaga ove igre leži u nepredvidivosti i improvizaciji, a ne u storytellingu. Svesni svojih limita, Japanski autori DD2 implementirali su interesantan „multiplayer bez multiplayera”, koji dodatno podvlači sistemsku nepredvidivost. Naime, pawnovi koje srećete u igri ili prizivate preko riftstenja su ili made by Capcom ili su kreirani od strane drugih igrača koji su svoje kreacije pustili u divljinu online multiverzuma. Ako otvorite tu pandorinu kutiju, naletaćete na sve i svašta, od random fantasy elfova, napravljenih preko one stvari, do klonova likova iz Dine, Hitlera ili svega drugog što je ljudima sa viškom slobodnog vremena palo na pamet.

Dragon’s Dogma 2 je dugačka igra, čija ekscentričnost zahteva dugotrajno privikavanje, pogotovo ukoliko nemate iskustva sa prvim delom. Svoju kapricioznost kompenzuje iznenađenjima na svakom koraku, osećaju moći koji daje igraču i grafikom koja skida i opanke i obojke. PC verziju trenutno muči grozomorni Denuvo, koji je efektivno odseca od svih igrača sa konfiguracijama standardne snage. Ako nemate uslova da je igrate na aktuelnoj generaciji konzola, sačekajte da se Capcom smiluje i skine joj tu pošast sa grbače. A ako neće oni, ima ko hoće, samo je pitanje vremena.

PRETHODNI TEKST Le Mans Ultimate

SLEDEĆI TEKST Alone in the Dark