Vladimir PISODOROV

1. april 2024.

Ma, gle čuda, desila se još jedna zombi apokalipsa, a vi se nalazite u ulozi preživelog heroja, koji je spreman da učini sve, ne bi li uživao u još jednom izlasku sunca. Baš tada ste čuli za ParadiZe, „državu u državi”, u kojoj zombike i ljudi žive u miru, ulicama teče med i mleko, a strah od toga da ćete biti raskomadani više ne postoji. Naravno, kada ste se dokopali Raja, uvideli ste da nije sve tako sjajno...

U Welcome to ParadiZe imate priliku da naterate zombije da rade za vas. Pre toga, na glavu morate da im natakarite kacigu koja služi za kontrolu uma, a da biste to uradili, morate da obezbedite neophodne resurse. Akcija se prati iz poluptičje perspektive, grafička rešenja u tom režimu prilično su ubava, a ono što nam se nije svidelo je to da pogled ne može da se rotira, niti da se izvrši zumiranje.

Na početku, sve se čini kao još jedno hack & slash ostvarenje, ali vrlo brzo ćete otkriti da je u pitanju prilično neobičan role-play, u kome imate toliko toga da radite da nećete imati vremena da vam bude dosadno. Zombikama koje vodite možete da „programirate” dijapazon akcija, ali i da im u šake stavite oružje i pomagala koje će da koriste. Na primer, možete da naredite da koriste vazdušni pištolj za vreme obračuna, a kada je „obala čista” da šetkaju naokolo i sakupljaju resurse. Mogu da izigravaju i pokretne mete, da nerviraju protivnike, a kada se ovi zalete na njih, da ih nabiju na šiljke koje nose umesto pancira. Dodataka ima raznih i ne postoji izbor koji može da se nazove pogrešnim, samo je bitno šta vas u tom trenutku najviše zabavlja.

Naravno da ni vi niste bespomoćni, pa nakon što prve zombije patosirate udarcima pesnicom, možete da se latite oružja koje je dozvoljeno menjati „u letu”. Barem ona dva osnovna. Levelovanje vođenog junaka nagrađuje se poenima, koje je, potom, moguće koristiti za upgradeovanje sposobnosti. Podeljene su u tri kategorije i na uobičajen način nude mogućnost pojačavanja napada, buildovanje odbrane, ali i mogućnosti miniona koje sa sobom vodite u avanturu.

Velika pažnja posvećena je izradi predmeta, koje koristite za kompletiranje misija ili, jednostavno, kao pomoć prilikom igranja. Tako, možete da pletete užad, „klešete” daske, izrađujete zavoje koji vam vraćaju health i tome slično. Resurse za to pronalazite svuda naokolo, a najviše komadanjem neprijatelja. Dozvoljeno je da izgradite i sopstveni kamp, utočište koje možete da iskoristite za postavljanje raznih tipova građevina. Tu ćete proizvoditi struju, planirati i postavljati odbranu, spawnovati zombije koje ćete koristiti kao impove u obavljanju automatizovanih radnji, izrađivati i nadograđivati oružje i tako dalje.

Tokom igre, sretaćete živopisne likove koji će vam tražiti da obavite različite tipove zadataka - za nagradu ili jednostavno za „otključavanje” daljeg napretka. Interakcija se svodi na njihove, voiceoverom podvučene, monologe, koje pratite ćuteći kao zaliveni. ParadiZe nudi daleko veću avanturu nego što ste se tome prvobitno nadali, ali uzdržaćemo se od spoilera koji bi mogli da vam pokvare užitak.

Nakon prvih nekoliko sati, Welcome to ParadiZe može da postane dosadan, zbog misija koje zahtevaju konstantno šetanje tamo-amo po mapi koja nije baš mala. Kako se protivnici respawanuju, a noću polude i postanu dodatno agresivni (tada im valja uperiti baterijsku lampu u oči i onda ih prebiti), ponavljanje jednog te istog skupa akcija ume da postane zamorno. Na raspolaganju je mogućnost brzog kretanja po mapi, korišćenjem svojevrsnih checkpointa, što će, donekle, umanjiti problem. Sledeća stvar koja će vas možda odvratiti od nauma da doterate priču da kraja je osećaj da se nalazite u arkadnom role-play ostvarenju, gde, naizgled, imate slobodu, ali je, u stvari, nemate, jer tempo obavljanja poteza i akcija određuje igra i misije koje rešavate. Podrška za kooperativno igranje najviše četiri ljudska igrača i podatak da igra košta samo 30 evra možda će vas naterati da zažmurite na njene nedostatke.