U poslednje vreme sve više igara sa konzola ranijih generacija nastavlja svoj život portovanjem na PC platformu, što se naročito odnosi na JRPG žanr. Taj talas uzjahala je i japanska kuća Degica, ali kako su JRPG nišu već zasitili štancovanjem gomile igara nastalih pomoću njihovog RPG Makera, najnoviji port je predstavnik sasvim drugačijeg žanra, koji takođe potiče iz zemlje izlazećeg sunca.

Deathsmiles je skoro deceniju stara, anime obojena bullet hell pucačina sa arkadnih aparata, koja je preko konzole Xbox 360 svoj put našla i do Steam platforme. Kako kombinacija zavodnički odevenih devojčica sa bademastim očima i lagane gotike ne poznaje vremenske barijere, ne sumnjamo da će ponovo uspeti da uzburka hormone ciljne publike.

U misiju spasavanja paralelnog sveta od sila zla možete povesti jednu od četiri devojčice. One se međusobno razlikuju po vrsti magije koju koriste, a svaka ima i unikatnog familijara, maleno stvorenje koje orbitira oko nje, pucajući i upijajući metke. PC port sadrži i originalnu verziju sa aparata i onu sa Microsoftove konzole, a mesta se našlo i za Mega Black Label koji je dolazio u formi DLC-a i dodaje petu devojčicu, bonus deonicu i još jedan nivo težine. Savršeno skrojen dizajn nivoa i protivnika ne ostavlja mesta za kritiku, dok se dinamični miks J-popa, metala i klasike sasvim uklapa u ionako brz tempo igre. Akcija se odvija na prilično malom delu ekrana, dok ostatak zauzima statični okvir čiji se izgled može menjati. Default rezoluciju nije moguće promeniti, a razvlačenjem ekrana po X i X osi dobijate jako pikselizovan prikaz, što je posebno izraženo kod monitora sa većom dijagonalom.

Iako vuče korene sa arkadnih aparata, gde je imperativ da igra bude teška kako bi „pojela” što više žetona, igra je iznenađujuće laka za jedan bullet hell naslov. Problem predstavlja jedino poslednja deonica gde, usled buljuka neprijatelja i kiše metaka, broj bezbednih kvadratnih milimetara na ekranu asimptotski teži nuli kako se bližite završnom obračunu. Ovde se krije i najveća mana igre – njena dužina. Pored pakla oličenog u poslednjem nivou, postoji još svega sedam relativno kratkih deonica, tako da celu igru možete preći za nekih četrdesetak minuta, naravno uz par nastavljanja.

Deathsmiles možete igrati i u društvu, ali samo kao lokalni co-op. Štaviše, igranje u paru je i preporučljivo na višim nivoima težine, posebno na deonicama sa multiravanskim skrolom gde neprijatelji bukvalno izviru sa svih strana. Ipak, u doba kada je internet od dnevne sobe uveliko preuzeo primat kao mesto druženja gejmera, odsustvo bilo kakvog vida online multiplayera je gotovo nezamislivo, tim pre što je ta mogućnost postojala u šest godina staroj verziji za Xbox 360.

Ponuda bullet hell naslova na PC-u nije velika, ali dati dvadeset evra za nešto što se dâ završiti za manje od sat vremena i nema kršten multiplayer nikako ne izgleda kao preterano isplativa investicija, osim ako možda niste mazohista koji će danima pokušavati da igru obrne „sa jednim žetonom”.

Darko MIHOKOVIĆ