Postoji mnogo faktora koji određuju da li će neka igra da vas privuče ili ne. Većina kvalitetnih naslova mogu da se pohvale interesantnim okruženjem, dopadljivim dizajnom, dubokom pričom ili fascinantnim likovima, ali šta se desi kada igru ogolite do srži, kada se pred vama nađu samo osnovna ideja i rudimentarna mehanika? Desi se jedna od dve stvari, ili se pokaže da je igra samo gomila šminke bez suštine, ili imate neverovatnu sreću da je pred vama iskonski odličan igrački naslov. Na sreću svih nas, SUPERHOT spada u ovu drugu kategoriju.

SUPERHOT je FPS zasnovan na fantastično jednostavnoj ideji – vreme u igri teče samo kada se vaš lik pomera. Ako ćemo da cepidlačimo, vreme teče neprestano, ali veoma sporim tempom, dovoljnim da izbegavate metke, kao i da se u svakom trenutku osvrnete oko sebe, sagledate okruženje i analizirate situaciju. Kada neko od protivnika uputi hitac ka vama, imate nekoliko sekundi da izbegnete metak i pozicionirate se bilo u zaklon, bilo u položaj da sami zapucate, uputite udarac ili bacite predmet na neprijatelja. Treba imati u vidu da su udaranje, uzimanje oružja i predmeta takođe pomeranje i da nikada ne smete biti statični jer to vodi ka brzoj eliminaciji. Sem toga, oružje se ponaša u skladu sa proticanjem vremena na nivou tako da je i brzina paljbe usporena, i često ćete s nestrpljenjem osluškivati klik koji ukazuje da je novi metak u cevi. Bullet-time efekat nije novost, od filmova „Blade” i „Matrix” i slavne igre „Max Payne” usporavanje vremena često je efektivno korišćeno kao specijalna moć u pucačinama. Usporenost nije inovacija čak ni u obliku u kom se javlja u SUPERHOTu i njegov glavni dizajner, mladi Rus Pjotr Ivanicki, ne pokušava da sakrije da je za ovakvo izvođenje ideju dobio iz starijeg Flash naslova Time4Cat.

Sporo proticanje vremena nije jedina svetla tačka SUPERHOTa, ali je taj aspekt veoma uspešno stavljen u fokus zahvaljujući kvalitetnim minimalističkim dizajnom kojim igra odiše. Atmosferu upotpunjuje priča inspirisana „Matrixom” koja se odmotava na čudan, ali efektan način. Kroz interfejs koji liči stari Norton Commander za DOS obraća vam se neko iz bespuća neta, nudeći vam da probate interesantnu igru na koju su sami nedavno nabasali. Nakon što preuzmete i pokrenete superhot.exe bivate prebačeni u intrigantni svet ove igre u kom se smenjuje nivo za nivoom sačinjen od nekoliko prostorija u kojima morate da eliminišete sve protivnike pre nego što oni okončaju vas. Svakih nekoliko nivoa ponovo chatujete sa svojim misterioznim prijateljem (ispisivanje „svojih” skriptovanih poruka obavljate kucanjem bilo čega po tastaturi), dobijate pristup novim izazovima i polako bivate uvučeni u priču o slobodi i kontroli koja je možda previše očigledna i nenadahnuta, ali je svakako efektan način za stvaranje tenzije i uspešan okvir za zarazan i dinamičan gameplay ove igre.

Iako je SUPERHOT pre svega pucačina u prvom licu, svaki nivo ove igre predstavlja više taktičko-logički izazov, nego test vaših refleksa. Dizajn je vrhunski stilizovan. Okruženja u kojima se nalazite su bela, objekti koje možete da koristite su crni, a protivnici su crveni. Kao da su od animiranog stakla, neprijatelji će se raspršiti nakon samo jednog udarca ili pogotka metkom, sa žutim i narandžastim tonovima koji se šire od rana koje nanosite ukazujući na unutrašnju toplotu koja nestaje. Dok sa vremenom neprijatelji postaju otporniji, vaš lik sve vreme ostaje okovan ovim ograničenjem, to jest ako vas neko zakači – gotovi ste. Svaki nivo svodi se na pronalaženje idealne sekvence kretanja, učenja odakle sve mogu da se pojave neprijatelji, koje predmete da koristite kojim redosledom i, najbitnije, gde da nađete oružja. Dok na momente neki nivoi mogu da deluju preteško ili nerešivo, oni vas zapravo uče novim mogućnostima i načinu razmišljanja koji sve vreme podiže skalu težine izazova stavljenih pred vas. Nakon svakog pređenog nivoa dobijate replay, prikaz u realnom vremenu načina na koji ste prešli nivo (dok monotoni glas sve vreme ponavlja „super, hot, super, hot”). Tada postajete svesni da su nivoi ove igre ekvivalentni dinamičnim gun-fu minijaturama u stilu filmova Džona Vua.

Zamislite da se nalazite u dugačkom muzejskom hodniku i da ka vama trče četiri neprijatelja. Dok im trčite u susret uzimate izloženu statuetu mačke i bacate je u lice protivniku kako biste imali dovoljno vremena da pesnicama eliminišete prvu dvojicu. Nastavljate da trčite unapred i ponavljate sličan postupak sa komadom apstraktne umetnosti i sledeća dva neprijatelja. Dok ste njih eliminisali pojavljuju se nova dvojica naoružani pištoljima, ali vi ste uspeli da se domognete izložene katane. Izbegavajući metke posečete prvog i bacate mač u drugog. Iz vazduha uzimate „slobodan” pištolj, i okrećete se tačno na vreme da vidite još dva protivnika naoružana automatskim puškama. Bacate se u bočni hodnik kako biste izbegli kišu metaka, da biste zatim dva puta na kratko izašli iza zaklona da uputite kobne hice ka poslednjim neprijateljima. Nivo je uspešno završen, sva akcija je trajala manje od deset „realnih” sekundi, ali vama srce sumanuto lupa jer vam je mehanika usporenog vremena dala za ovu akciju oko dva minuta što je dovoljno da sagledate ludilo i dinamiku celog okršaja.

Pored sveg oduševljenja akcijom SUPERHOT je, nažalost, veoma kratka igra. Ukoliko ste igrač koji vodi brigu o ekonomičnosti i suvom kvantitetu sadržaja koji dobijate za svoj novac, verovatno ćete misliti da je dvadeset evra prevelika cena za manje nekih tridesetak nivoa koje igra trenutno nudi i koji se pređu za oko dva sata. Ipak, ako cenite kvalitet pre kvantiteta, SUPERHOT svakako vredi i novca i vremena. Uostalom, nakon što pređete skriptovane nivoe, ostaju vam beskonačni izazovi u kojima možete u nedogled da pokušavate da nadmašite samog sebe dok se suočavate sa neprekidnim talasima protivnika, a tu je i obećanje autora da će uskoro napraviti još nivoa. Kada se sve sabere, SUPERHOT je suvereno najinovativniji FPS koji se pojavio u poslednjih deset godina, pa ako ste fan ovog žanra, morate da ga probate.

Dragan KOSOVAC