Zarazo, Stardew Valley ti je ime! Kada ste student iz malog mesta koji je s namerom pošao u veliki grad (prim. Š. Šaulić), pre ili kasnije ćete se, na ovaj ili onaj način, ponovo susresti sa čarima života daleko od velegrada. Za priliku da uživamo u skoro savršenom ruralnom životu možemo da zahvalimo nezavisnoj igračkoj sceni. Igra koja je na Steamu munjevito došla do kultnog statusa i monumentalne ocene ne može da ne valja, zar ne? Stardew Valley obećava interesantan beg od gradske realnosti i vreve, uvijen u slatku pixel art grafiku i prost gejmplej, košta manje od 20 dolara i naprosto mami potencijalne kupce. Želite da pobegnete od grada, makar i virtuelno? Jedan klik menja sve. I... tako je sve počelo. Uplivavanje u zemljoradničke vode pikselastog sveta ovog indie naslova nije bilo prosto k’o pasulj, ali se početno negodovanje već nakon sat vremena sa igrom pretvorilo u opsesiju.

Stardew Valley vas stavlja u ulogu gradskog mladića (ili devojke) kome su život u gradu i posao u kancelariji od „9 do 5” izašli na nos. U pravom trenutku, obaveštavaju vas da vam je preminuli predak ostavio svoje imanje u obližnjem selu i pre nego što kažete „keleraba”, naći ćete se u seocetu iz naslova i uz pomoć meštana početi da gradite svoju farmicu. Pri prvom susretu sa igrom očigledno je da je autor (igra je delo jednog čoveka) imao na umu drevni Harvest Moon pa su mnogi veterani gejminga ovu igru shvatili kao omaž tom legendarnom hitu.

Oni koji nisu ljubitelji pikselastih jRPG naslova će isprva biti odbijeni vizuelnim identitetom i mehanikom igre, ali to brzo pada u vodu. Vaš pažljivo kreirani lik će svakog jutra ustajati sabah zorom i najoptimalnije ići na počinak u deset uveče usled premorenosti. Muke zemljoradnika teške su kao crna zemlja, ali onog trenutka kada prvi put uberete plod vašeg mukotrpnog rada i prodate ga stavljanjem u drveni kontejner koji služi kao portal ka pijaci, sreći nema kraja. Skupljaćete sve i svašta od plodova koje ste uzgajali do drvne građe i kamenja koje prikupite u dvorištu. Dotično dvorište je ogromnih dimenzija, a pošto dugo nije bilo vlasnika, zaraslo je u rastinje i drveće koje ćete, ako imate i malo seoskog duha počistiti i od toga praviti superurednu farmu. Na raspolaganju su vam kosa, pijuk za razbijanje stenja i kamenja, budak za okopavanje zemlje i sikira koju ćete potezati pevajući „Mi smo drvosječe” Nervoznog poštara. Sve što prikupite, moći ćete da prodate, pojedete, poklonite nekome ili iskoristite za kvestove, hiperzarazni crafting ili jednostavno uskladištite. Useve morate zalivati, a farmu možete ograditi i zaštititi upotrebom strašila (koje prethodno napravite). Kasnije možete i napraviti sistem za navodnjavanje, a posebno će vas radovati kišni dani jer tada ne morate da se cimate oko zalivanja. Autor igre se ozbiljno posvetio ovom segmentu i određene kulture ćete saditi samo u određenom godišnjem dobu (jedno traje nešto manje od trideset dana u igri). Svaka vrsta ima svoj period sazrevanja, a kvalitet ploda možete unaprediti đubrenjem tla. Vredi napomenuti da sve što možete strpati u inventar možete da napravite ili kupite za zlatnike, s tim što je prva varijanta neretko manje isplativa (posebno kod đubriva). Kupovinu obavljate u dva marketa, od kojih je jedan pravi seoski dućan, a drugi megazla korporacija koja „ubija duh seoskog života”. Kad smo kod duhova, u napuštenom zadružnom domu seoceta ćete ih naći nekoliko, a budući da su krajnje miroljubivi, njihove duše ćete namiriti prikupljanjem određenih itema. Tu se nazire i okvirna „priča” o tome kako bi baš vi trebalo da „opet učinite Stardew Valley sjajnim mestom.”

RPG element igre ogleda se, pre svega, u kvestovima i komunikaciji sa meštanima i produbljivanju odnosa koji na kraju mogu da rezultuju brakom. Budući da je Dolina zvezdane rose, po svemu sudeći, progresivno i liberalno selo, pol vašeg partnera neće biti bitan. Sve ovo ne bi bilo toliko ubavo i zarazno da žitelji naslovnog sela nisu realizovani toliko šarmantno i uverljivo. Svaki od vaših komšija je ljudsko biće sa dnevnim rutinama i manje ili više realnom ličnošću. Ovaj segment se posebno ističe tokom naročitih seoskih manifestacija, od kojih je najvažniji jesenji Stardew Valley Festival, gde svi doprinose jednoj velikoj fešti i izlažu plodove svog rada. Ostatak živalja koji ćete sretati u igri su životinje koje možete da gajite i utvare u obližnjem rudniku protiv kojih ćete se boriti. U te svrhe ćete dobiti i mač, a rovarenje po rudniku će vam doneti minerale, artefakte i ostale dragulje koje ćete dalje koristiti za razvoj nečega i... vidite kuda vodi začarani krug ove igre? Stardew Valley jednostavno ima tu moć da, što je duže igrate, to vam se više igra. Tu je i unapređivanje veštine sa pomenutim alatkama (duže rabljenje neke od alatki vam diže skill). Ruku na srce, važnije unapređivanje samih alatki kod seoskog kovača. Možete da pecate, da imate kućnog ljubimca (mačka u igri je savršena replika realne mačke, samo spava i mjauče) ili pak da uređujete svoje imanje pažljivije nego što biste to radili sa pravim dvorištem.

Sa vizuelne strane, igra takođe oduševljava. Naravno, pikselasta grafika pleni i apsolutno je retro, ali vas, recimo, šarenilo igre nikada neće direktno bosti u očni živac. Što se zvuka tiče, sâmi efekti su i više nego odlični, dok je muzika kategorija za sebe – opuštajuće melodije koje ne remete atmosferu, već vas dodatno uvlače u opojni svet Stardew Valleya će vam se vrzmati po glavi i dugo nakon gašenja igre, ako se na taj korak nekada uopšte i odlučite.

Da ne bi sve bilo tako savršeno, u igri postoji i poneki bag sa kursorom, ali vam to neće smetati u nabavljanju šešira na kome bi vam pozavideo i Radoš Bajić dok uživate u izgradnji svoje velelepne farme. Za petneastak dolara, koliko igra košta, bolje zaraze nema ni na ulicama velegrada. Ako vam ovaj tekst nije bio dovoljno ubedljiva preporuka, pomenućemo i da je igra privukla pažnju i dežurnog dželata J. Čmelika, a čak i on ponekad voli da odigra nešto dobro.

Miloš CVETKOVIĆ