Najpoznatiji digitalni plaćeni ubica – Agent 47 ponovo „jaše”! Doduše, Square Enix ga je ovog puta stavio u potpuno novu situaciju, dodelivši mu ulogu glavnog glumca u seriji pod nazivom Hitman. Mnogima se ovakav koncept neće dopasti pošto će se, kako stvari sada stoje, na svaku novu „epizodu” igre čekati barem po mesec dana. Stvar iz bunara donekle vadi konstrukcija nivoa koji su zapravo igre u malom, ogromne sandbox tvorevine koje donose preko 300 NPC-ova po lokaciji i manevarski prostor do sedam puta veći nego u prethodnom poglavlju – Absolutionu.

Hitman u ovakvom obliku definitivno nije igra za svakoga i u potpunosti odstupa od trenutnih mainstream tokova. Na delu je potpuna nelinearnost, široka sloboda u donošenju odluka i preuzimanju akcija i, konačno, sijaset različitih načina na koji se nivoi mogu završavati. Osnovni cilj je gotovo uvek isti – eliminacija označenih meta! Međutim, zahvaljujući implementiranom sistemu „prilika”, igrač tokom tumaranja nivoom nailazi na likove i priče koje u potpunosti mogu da preokrenu liniju stizanja do cilja, ali i da donesu nove zadatke. Prihvatanje ovih mini-misija nije obavezno i ako osnovni zadatak želite da obavite na konzervativan način to možete i da učinite, mada u tom slučaju gubite sve one goodiese koje novi Hitman donosi.

Sa mehanikom igre upoznajete se preko tri trening misije koje smo imali prilike da igramo i u Beti. Iako su znatno kraće nego poglavlja iz kampanje, one na lep način pokazuju princip po kojem će se akcija odvijati i šta se sve od vas traži ako želite da budete uspešni. Misije možete pokušati da završite na prepad, ali vrlo brzo ćete shvatiti da vas takav pristup prečicom vodi u propast. Akciju je potrebno planirati unapred i dobro iskonstruisati svaki potez koji kanite da načinite. Nažalost, igra čini malo toga da vam pomogne u tome, pa ćete većinu odluka morati da donosite na licu mesta, tek kada se prilike za to ukažu. Upravo zbog toga „brzeljanje” ne prolazi, a svaki nivo možete ponavljati tuce puta, jer dok otkrijete sve načine za stizanje do cilja i reprekusije svake sporedne misije, toliko će vam trebati pokušaja.

Zbog činjenice da se prilagođava načinu igranja igrača i odlukama koje donosi, igra je bogovski teška. Svako neoprezno pesničenje sa protivnicima, svako nesmotreno uspavljivanje nesrećnika kojima želite da otmete odeću dovešće do poplave do zuba naoružanih čuvara koje i da želite ne možete da eliminišete na vreme. Broj itema koje nosite sa sobom u misije je ograničen i obično nedovoljan da omogući kompletiranje zadatka. Zato se na nivou može odabrati skrivena lokacija na koju ćete ostaviti neko pomagalo, a isto tako usput pokupljene predmete možete da krijete na lokacijama i koristite ih po potrebi. Po okolišu je razbacana i gomila interaktivnih objekata koji mogu, ali i ne moraju da vam pomognu da ostvarite cilj. Upotrebnu vrednost jednih „provaljujete” iz prve, dok će vam za druge trebati čitava večnost da im smislite namenu (ako uopšte postoji). Zbog svega rečenog, autori su se odlučili da implementiraju i jednu nesvakidašnju stvar – pozicija može da se snima kada god to poželite. Iza svakog ćoška, posle svakog killa, nakon tri načinjena koraka...

Prva misija u kampanji odvija se u Parizu, na nekakvom fashion showu gde je potrebno od života odvojiti vođe internacionalne špijunske organizacije koja se dokopala spiska MI6 agenata koji rade u dubokoj tajnosti. Priča je pojednostavljena i manje-više nebitna, jer sadržaj epizode sami kreirate donoseći odluke na terenu. Kada konačno budete obavili zadatak, možete da se prepustite nekom od ugrađenih igračkih režima od kojih onaj po nazivu Escalation privlači najviše pažnje. Ovde je cilj misiju obaviti ispunjavajući unapred zacrtane uslove, a autori nove uslove izbacuju sve dok se ne pojavi nova epizoda. Ako vas više greje takmičenje sa prijateljima možete da se posvetite režimu Contracts koji je manje-više identičan parnjaku iz Absolutiona. Konačno, tu je i režim Elusive Targets koji od igrača traži da se obračuna sa metama u određenom vremenskom periodu. Ako to ne uradi, mete „izlaze iz fokusa”, nestaju iz igre i više nisu dostupne. Ovo je još jedan pokušaj autora da igri udahnu neophodan „uživo” karakter. Svi pomenuti dodaci izbacuju se tokom vremena (čitaj: između „emitovanja” epizoda) i za igrača su dostupni potpuno besplatno.

Hitman je dostupan isključivo u digitalnom obliku i možete da ga kupite na nekoliko načina. Intro Pack košta 13 evra i donosi pomenute trening misije iz Bete i prvu epizodu serijala koja se dešava u Parizu. Ako želite da obezbedite pristup i narednim misijama u Italiji, Maroku, Tajlandu, Sjedinjenim Američkim Državama i Japanu, ali i svim dodatnim Live zadacima, moraćete da doplatite 40 evra kako biste kupili takozvani Upgrade Pack. Konačno, na raspolaganju je i Full Expirience koji košta 50 dolara i obezbeđuje vam pristup kompletnom sadržaju koji će biti izdat tokom sezone.

Na kraju moramo da odvojimo i prostor za komentar tehničkih karakteristika. Ne možemo reći da nas je Hitman razočarao, ali ni da nas je oduševio grafičkim identitetom. Očigledno je da su, zbog ogromnog prostora koji nivoi pokrivaju i velikog broja prisutnih karaktera, autori morali da naprave kompromise kako hardverska zahtevnost ne bi otišla nebu pod oblake. Čak i sada, Hitman zahteva opasno jaku mašinu ukoliko nameravate da igrate u Full HD rezoluciji i na iole pristojnom nivou detalja. Uostalom, pogledajte infoboks i sve će vam biti jasno.

Vladimir PISODOROV