Prvo i osnovno što treba da znate o novom poglavlju u serijalu God of War je priča. Ako nju uspete da svarite i pomirite se sa činjenicom da je Sony, premda je na kraju trećeg dela „penzionisao” Kratosa, uspeo još jednom da nađe način da ga vrati na bojno polje, pobedili ste. Ne, moćni Spartanac nije vaskrsnuo, niti se Atina drznula da ga dozove iz afterlifea – u Ascensionu se sve zapravo dešava pre prvog God of Wara!

Ako ste očekivali da ćemo da pratimo malog Kratosa kako raste i na obližnjim proplancima sa vršnjacima lovi divokoze i igra hrkljuš, uslediće razočaranje. Početak igre junaka zatiče u okovima koje su mu stavile Furije, a sve zbog toga što se mrgud drznuo da raskine svoj dogovor sa bogom rata Aresom. Iz zatočeništva ga spasava Orkos, propali eksperiment, sin Furije i Aresa, koji želi da stane na put svojim roditeljima i njihovim devijantnim planovima. Izgleda da je pronađen način kako da se sruši Olimp i sa trona izbaci Zevsova zadnjica. Kratosu je, naravno, do borbe za vlast stalo kao do lanjskog snega, ali ga put ka oslobađanju od zakletve potpisane krvlju vodi baš u njeno središte.

Mnogi kritičari slažu se da je upravo priča najslabija karika u lancu Ascension. Furije ni izbliza nisu harizmatične kao neki prethodni Kratosovi nemezisi, a upitnik se stavlja i na minione, koji se pod Sečivima Haosa pretvaraju u mleveno meso kao da su upali u industrijsku mešalicu za beton. U praksi, ništa od ovog nije tačno, pa je Ascension, u najmanju ruku, ravnopravan sa svojim prethodnicima, a negde ih i prevazilazi.

Mehanika igranja i način izvođenja doživeli su minimalne promene. To je podatak koji u slučaju serijala God of War predstavlja pozitivnu stvar. Dobro pozicioniranje kamere, rezak odziv na komande korisnika, gomila različitih pokreta koji se lako uče i još lakše poistovećuju sa dugmićima na upravljaču, precizna i fluidna animacija pokreta samo su neke od stvari koje valja pomenuti. Iako igru pokreće modifiovani engine iz trećeg dela, grafika je lepša, zapravo savršena, i iz konzole koja polako silazi sa scene izvlači maksimum. Poboljšanja se primećuju najpre na polju ambijentalnih efekata (prašina i dim u vazduhu, svetlosni efekti na mestima na kojima ih ranije nije bilo...), a onda i na modelima protivnika, te pozadini sa koje pljušte detalji.

Blades of Chaos je Kratosovo glavno oružje. Nadograđuje ga prikupljanjem crvene mane, odnosno pribavljanjem četiri magijska dodatka, koji nesrećnike u blizini paraju vatrom, ledom, strujom, te demonskim otrovom dopremljenim direktno iz Hada. Igra na sto baca i tzv. World Weapon System, koji donosi mogućnost upotrebe oružja pokupljenog sa bojnog polja. Kratos tako može zavitlati maljem, džinovskim mačem, protivnike može proburaziti kopljem (tako što ih baca prema njima), pa čak i odalamiti štitom, koji je oteo od protivnika ili ga je našao negde usput. Sistem Combat takođe donosi jednu novinu koja se ogleda u načinu odvijanja borbe sa bossevima u njenom završnom stadijumu. Naime, umesto dosadašnjeg pritiskanja na ekranu iscrtanih tastera, sve se pretvorilo u nekakvu mini-igru. Pritiskajući tastere za izvođenje osnovnih udaraca protivniku oduzimate poslednje grame energije, međutim on i dalje može da uzvrati, a ako se to dogodi, „ispadate iz sekvence” i ponovo morate da ga vijate po bojnom polju. Tako će, na primer, meduza pokušavati da vas pogodi okamenjujućim zrakom, pa čak vas i pljesne šakama po licu. Izmičete se koristeći levu pečurkicu.

Kako bi se rešavanju zagonetaka udahnuo novi život i fokus pomerio sa manipulacije polugama, guranja objekata i sličnih dobro poznatih stvari, autori su ubacili specijalne artefakte. Kratos u određenim situacijama može da manipuliše vremenom i na taj način objekte iz okoliša demolira ili vraća u prvobitno stanje. Postupak se čak može zaustaviti u određenim tačkama kako bi bilo moguće obaviti neki dodatni zadatak. Drugo, uz pomoć naročitog artefakta The Oath Stone of Orkos – Kratos može da bude na dva mesta istovremeno. U kratkom vremenskom periodu, naravno. Stvar se može koristiti onda kada je potrebno aktivirati prekidače na podu kako bi se otvorila neka vrata, držati čekrk sa lancem koji kontroliše platformu ili kapiju, ali i u borbi. Dvojnik u tom slučaju nije statičan i ne služi samo da privuče neprijateljevu vatru, već, bogami, ume da izazove i ozbiljan damage.

God of War: Ascension je verovatno poslednja Kratosova avantura na PlayStationu 3. O njegovim dogodovštinama mogli bismo da „slušamo” još dugo, pa makar nas autori prebacili u njegovo detinjstvo i naterali nas da u sandbox maniru gradimo Spartančev karakter. U Ascensionu toga nema i slobodno možemo da kažemo da je u pitanju klasična God of War igra, sa pristojnom dozom novina i poboljšanja. Downside je to što su za prelaženje potrebne tri (polu)sesije, ali se nakon toga možete (kao i uvek) preorijentisati na veći nivo težine ili multiplayer. Multiplayer? Da, ali nećemo ga komentarisati jer smatramo da je u pitanju isforsirani režim, kojem u ovakvom ostvarenju naprosto nema mesta. Neko viče Uncharted?

Vladimir PISODOROV