Igre sa fudbalskom tematikom oduvek su se prodavale kao kobasice na Oktoberfestu, bez obzira na to da li se radi o simulacijama kao što su FIFA i PES, ili strateško-upravljačkim igrama poput dugovečnog Football Managera. „Šta se prodaje još bolje od ovih igara?”, pomisliše programeri anonimnog razvojnog tima Geniaware. „Simsi! Napravićemo mešavinu menadžera i Simsa! Ah, krasne li ideje!”.

Iako ovo nije prvi put da se srećemo sa igrom koja je mešavina fudbala i simulacije „lifestyla” fudbalera koje vodite (štaviše, takve igre bile su popularne tokom devedesetih), Lords of Football je prvi ambiciozniji naslov nove generacije, premda i dalje kilometrima daleko od visoke produkcije. Na papiru, igra deluje veoma primamljivo – vodićete ekipu kao menadžer, a posle treninga ćete uticati na životne izbore fudbalera. Na terenu, stvari su malo drugačije.

Prvi veliki problem je činjenica da vas igra odmah baca u vatru, bez ikakvog objašnjavanja brojnih opcija i upućivanja u mehaniku gejmpleja. A opcija zaista ima pregršt. Izvođenje se grubo može podeliti u dve celine. Prva se sastoji od taktičkog i fizičkog pripremanja ekipe tokom dana i uticaj na njihov noćni život i zabave nakon treninga, dok drugu predstavljaju same utakmice. Tokom dana možete uticati na igračke karakteristike igrača, prevlačeći ih na deo terena na kojem se odvija određeni tip treninga. Možete ih baciti na atletsku stazu ili teretanu, što će unapređivati njihovu fizičku spremu. Ovakva zamisao u praksi stvara ogromne probleme – pošto vodite celu ekipu, koja se sastoji od više od 20 igrača, potrebno je temeljno da proučite karakteristike svakog od njih kako biste utvrdili gde škripi i šta treba unaprediti. Pošto ovo nije čistokrvna menadžerska simulacija i nema tabelarni, pregledni interfejs, detaljno upravljanje ekipom i fina podešavanja vašeg tima biće Sizifov posao, od kojeg ćete odustati posle pola sata igranja. Da stvari budu još gore, igra ima tajmer koji se ne može pauzirati radi izdavanja komandi.

U igri možete voditi ekipe iz pet najjačih evropskih liga – engleske, španske, nemačke, francuske i italijanske. Timovi i igrači nisu licencirani, što nije čudno, jer ako jedan Konami ne može da se „otvori” za licencu, onda nije iznenađenje što to ne može priuštiti sebi ni anonimni italijanski razvojni tim. Ipak, svaki poznavalac fudbala će prepoznati ko se krije iza imena „Newcastle Magpies”, pa možete ručno preimenovati voljeni tim i prvu postavu, i napraviti mu pravi amblem. Nije nemoguće da će se pojaviti nezvanična zakrpa koja će imena timova i igrača dovesti u red.

Nakon treninga, igrači će samoinicijativno krenuti u noćni provod, koji će varirati u zavisnosti od predefinisanih karakteristika svakog pojedinca – restorani, kafići, klubovi, kockarnice. S jedne strane, potrebno je da ispunjavate prohteve članova ekipe u pogledu provoda, ali s druge strane, previše zabave će škoditi vašim momcima. Mogu postati zavisni od svog poroka, što se rešava slanjem igrača u kliniku na odvikavanje (Luis Suarez iz „Liverpula,” koji smo vodili tokom recenzije igre, ugojio se tokom polusezone 15 kilograma i postao alkoholičar, ali ga to nije sprečavalo da u poslednjih pola sata ulazi u igru i zabija kao Mesi). Ovaj naizgled zabavan koncept pokazao se jako zamornim u praksi – u jednom od najvećih timova sveta profesionalci se izgleda mogu izbrojati na prste, dok ekipom dominiraju kleptomani, kockari, ženskaroši i alkoholičari koje ćete svako malo slati na odvikavanje. U nekom trenutku ćete zaključiti da radite kao vaspitačica u vrtiću, a ne kao menadžer na najvišem nivou („Ne, Luise, prekini da se opijaš i počni da treniraš! Stivi, vreme je da prestaneš da kradeš stvari po buticima!”).

Sam matchday je neznatno interesantniji. Nakon postavljanja rudimentarne taktike i određivanja prvog tima, možete simulirati meč, nakon čega odmah dobijate rezultat, ili odigrati čitavu utakmicu. Ukoliko se odlučite za drugu opciju, sledi gorko razočarenje, jer je vaš uticaj na dešavanja na terenu minoran. Da biste izdavali osnovne komande igračima na terenu potrebno je da pauzirate utakmicu, što dodatno ubija tempo ionako dosadne igre. Čak i tada je moguće da se igrači ogluše o vaše naredbe ili ih izvrše sa nekoliko sekundi zakašnjenja, pa pošalju pas u prazan deo terena.

Očigledno je da je razvojni tim pokušao da se ugura u tržišnu nišu koja je nastala usled potpune dominacije ozbiljnog i kompleksnog Football Managera, pokušavši da pruži laganiju, neozbiljniju varijantu. Međutim, teško da će se ovakav poluproizvod dopasti i najzagriženijim poklonicima najvažnije sporedne stvari na svetu. Ako želite da iskusite život vrhunskog fudbalera i pritom se odlično provedete, naša preporuka je New Star Soccer 3 (u igri ne vodite tim, već samo jednog igrača). U samo dvadesetak megabajta spakovano je toliko zabave i šarma da ćete momentalno zaboraviti ovu brljotinu.

Vukašin STIJOVIĆ