Glavni junak priče je pilot svemirskog fightera po imenu Rik Raketa. Njegovo nesvakidašnje umeće u izbegavanju protivničkih plotuna i brzog pritiskanja tastera za ispaljivanje vrućeg olova doveli su do ubedljivog poraza osvajačke eksnorijanske armade. Avaj, pobeda nad okupatorom dovela je do poremećaja vremensko-prostornog kontinuiteta i Rik sada mora da se vraća kroz vreme i „ispravlja” ono što je učinio. Sjajan zaplet za još jednu horizontalno-skrolujuću pucačku igru u svemiru, zar ne? Wrong!

Retro/Grade je zapravo spin-off Guitar Heroa i sličnih muzičko-ritmičkih igara. Umesto fretova koje je potrebno „overavati” u određenom momentu, na meniju su sada Rikove rakete i laseri – sve što je ispalio u borbi veštim manevrima i pritiskanjem tastera za pucanje (pandan trzalici) mora „usisati” nazad u brod kako bi se vremensko-prostorni kontinuitet vratio u normalu. Otežvajuću okolnost predstavlja to što su i protivnički brodovi pucali, a njihove „note” (koja dolaze od nazad) valja izbegavati po svaku cenu jer uništavaju nivo uspešnosti oporavljanja kontinuiteta. Zamislite da igrate Guitar Hero i da u isto vreme jednim upravljačem kontrolišete i glavnu i bas gitaru. Ovo je vrlo blizu tome.

Međutim, sve navedeno nije jedina stvar po kojoj se Retro/Grade razlikuje od Guitar Heroa. Naime, u Red Octaneovom hitu note ka dnu ekrana padaju određenim „kanalima”. Što je nivo težine veći, broja kanala se povećava (do maksimalnih pet). I ovde je slična situacija – pet kanala je maksimalno (dva je donja granica), ali je velika razlika to što se između kanala morate pomerati ručno i tek onda pritiskati taster za „aktiviranje” nota. Stvar se donekle menja ukoliko posedujete gitaru, a podržane su one za PS3, Xbox 360, odnosno Wii. Inače, Retro/Grade u oblasti nota poseduje skoro sve što i Guitar Hero. Tu su deonice gde je potrebno brzo „odraditi” gusto istkanu sekvencu, potom delovi gde se taster za pucanje mora držati određeni vremenski period (čak i po promeni kanala kojim se krećete), na raspolaganju su bodovni multiplayeri, power-up kojim vreme vraćate unazad ako ste napravili kritičan broj grešaka itd.

Igra sadrži 130 nivoa, podeljenih u deset oblasti. Tu je i šest težinskih režima, odnosno 11 različitih vrsta svemirskih brodova, koje otključavate tokom igranja. Muzika u igri je licencirana i ne možete koristiti lokalno uskladištene MP3/FLAC numere, s obzirom na to da je ritmom vezana za dešavanja na ekranu. Za pedesetominutni soundtrack zaslužan je Teksašanin po imenu Skajler Mekglotlin (a.k.a. Nautilis), koji je poznat po svom elektronskom opusu. Konačno, valja napomenuti i božanstvenu grafiku, koja maksimalno rabi čestični sistem i mnoštvo upečatljivih svetlosnih efekata. Zbog toga je nekada teško uočiti note na ekranu, ali na čulo vida deluje više nego blagotvorno. Zadovoljstvo će vas koštati deset zelenih novčanica.

Vladimir PISODOROV