Far Cry 3: Blood Dragon

Far Cry 3: Blood Dragon je stand- alone pucačina, koja se mehanički naslanja na Far Cry 3, a idejno (prema rečima autora) na retro VHS viziju budućnosti i parodiranje igračke, filmske i muzičke estetike osamdesetih godina prošlog veka. Robokap, naramenice, bleklajt neonke, Falko i Sandra, Predator i Komodor, samleveni su i iskorišćeni kao kreč za teksturiranje pucačke sprdačine, koja upadljivo želi da je doživite kao novotalasnog Duke Nukema.

Narednik Reks Pauer Kolt, Mark IV sajber komandos, fuzija je čoveka i mašine nastala u alternativnim osamdesetim godinama prošlog veka, u kojima su tenzije između SAD i SSSR rezultirale delimičnim nuklearnim holokaustom. Nesreća, naravno, nikada ne dolazi sama, već joj se ponekad pridruži i poludeli general sa Omega Fors sajber armijom... Legedarni general Ajk Sloun izgubio je moralne kočnice i odmetnuo se od Vašingtona usled intravenozne konzumacije krvi mutiranih komodo zmajeva (Blood Dragons), koja funkcioniše kao steroid i pojačivač agresije. Zli Sloun sada želi da svoju umno-telesnu mutaciju, iz niskih pobuda, podeli sa ostatkom sveta, u koju svrhu priprema arsenal interkontinentalnih projektila napunjenih ekstraktom krvi krvavih zmajeva. Posao započet nuklearnim bombama završiće mutagen, koji će ljude pretvoriti u zveri. Aaargh!

Pucanje, lupetanje, over-the-top sprdnja, 2D kolažne FMV scene i dijalozi od kojih se transkript „Karate Kida” čini smislenim kao ruski klasik, generalna su obeležja ove planski i (simpatično) retardirane igre... Našem junaku glas pozajmljuje raspoloženi Majkl Bin, što je, samo po sebi, dovoljan razlog da zarijete očnjake u Blood Dragon.

Ako ludilo i „gufines” ostavimo po strani, Far Cry 3: Blood Dragon u apsolutnoj meri funkcioniše kao igra na čiji se prefiks naslanja. Imamo ostrvo ograničeno okeanom (prostorno znatno manje od oba iz FC3), vojne baze koje valja osloboditi od protivnika (koje nakon toga funkcionišu kao „fast travel” stanice i mesta gde možete pokupiti opcione questove i natočiti municiju/kupiti dodatke za oružja), menažeriju koja šparta divljinom i koja želi da vas ujede/pojede/nabije na rogove, opcione misije koje otključavaju dodatke za oružja, obavezne misije koje čine glavni tok linearne priče u nelinearnom okruženju... Kao i u Far Cry 3, vaš lik i ovde skuplja XP svakim ubistvom, svakim questom i svakim „kolektiblsom” koji skupi, ali specijalke i pasivne bonuse dobija automatski umesto da ih bira iz talent stabala. Umesto pisama japanskih veterana i tribalnih idola, sada ćete skupljati televizore, VHS kasete i naučne memorandume, koji pored toga što predstavljaju „comic relief” (scenariji za filmove sa video kaseta su sjajno/nebulozni), služe i za otključavanje nekih oružanih dodataka. Kraftinga nema ni od korova, mada u opštem „hajspid” kontekstu igre ne bi ni imao smisla.

Elementi po kojima se Blood Dragon razlikuje od FC3 su malobrojni, ali upečatljivi. Divljinom ovde špartaju titularni Blood Dragonsi, ultramoćne zveri sa jakim melee udarcima i još jačim laserima koje ispaljuju iz očiju. Možete manipulisati njima mameći ih sajber-srcima koja čupate iz mrtvih protivnika. Nalik na snajperski metak u kavez sa medvedom (FC3), vojne baze ovde osvajate tako što sabotirate energetski štit i bacanjem srca namamite zmaja da se obračuna sa garnizonom. Najkrupnija razlika ne tiče se mehanike već karikiranih likova, njihovih dijaloga i svepristutnog kretenskog humora koji je zabavan, ali se nikada ne spušta nisko da bi se mogao smatrati „toalet” humorom.

Far Cry 3: Blood Dragon ima umnogome manji obim od golog FC3. Kampanju ćete, zajedno sa opcionim misijama i oslobađanjem svih 13 baza, kompletirati za maksimalno pet sati. S obzirom na to da nema multiplayera, jedino što nakon toga možete da radite jeste da bauljate ostrvom i prikupite „kolektiblse” koje ste propustili u prvom prolazu, tamanite nasumične neprijatelje i pokušate da izlevelujete do 30. nivoa, što je, u velikoj shemi stvari, krajnje besmisleno.

Miodrag KUZMANOVIĆ