Ako je suditi po omotu, Alien Spidy je još jedno must have ostvarenje koje dolazi iz kuhinje nezavisnih developera. Simpatična priča, predivne tehničke karakteristike i dobar engine stvari su koje odmah po pokretanju igre primećujete. Ipak, ispod ukrasnog pakovanja ne nalazi se uvek ukusna bombonjera, već i bajat sadržaj kojem je davno istekao rok trajanja. Nažalost, baš je to slučaj i sa proizvodom firme Enigma Software Productions...

Glavni junak priče je maleni vanzemaljac (zbog krakatih nogu i okruglog tela neodoljivo podseća na pauka), koji je poslat na Zemlju da izvrši ispitivanja i prikupi što više korisnih podataka. Kada ispuni ovaj deo misije treba da se pozabavi spasavanjem svoje devojke, koja je izgleda zarobljena od strane neidentifikovanog neprijatelja. Spidy je miroljubivo biće i ne poseduje ama baš nikakve invazivne moći, pa se tokom avanture služi izvrsnim refleksima (može da skače), sposobnošću da ispaljuje svileni konopac na koji može da se zakači i zaljulja, odnosno svoju aliensku DNK, koja dozvoljava privremeno boostovanje fizičkih osobina (recimo, brzine).

Udžbenički, Alien Spidy je klasična akciono-platformska igra. Skakanje, izbegavanje neprijatelja, ljuljanje po samostalno „izrađenim” lijanama, sakupljanje raznobojnih energetskih loptica... Sve to je deo folklora koji prolazite od tačke „A” do tačke „B”, što je zapravo i glavni cilj. Upravo ovde dolazimo do najvećeg problema – stizanje do odredišne lokacije u većini slučajeva predstavljaće razlog za frustraciju, umesto za slavlje. Zašto? Iz prostog razloga što je lokacija merna vaga za količinu energetskih kuglica koje ste usput pokupili. Dok je u sličnim igrama prikupljanje novčića, blaga i ostalih drangulija bonus aktivnost, ovde je to mandatorno. Ukoliko ne ispunite kvotu postavljenu na početku svakog nivoa, moraćete da ga ponovite, a onda vas očekuje i drugi problem u vidu repetativnog savlađivanja prepreka koje su sve samo ne lagane. Kombinaciju provalija, vode, šiljaka, ratobornih ljuskara, osa i ostalih smetala fino nadograđuje sistem upravljanja, koji jednostavno nije dovoljno precizan. Pored tastera ’W, A, S, D’ za kretanje i ’Space’ za izvođenje skokova, koristi se i miš. Njime određujete pravac izbacivanja konopca i to sve za vreme kretanja, skokova i izbegavanja neprijatelja. Jedan promašen skok, jedno kraće ljuljanje, jedno neprecizno nišanjenje i sledi try & error. Autori su ovo zapravo planirali, pa su po nivoima razbacani checkpointi koji vas vraćaju unazad umesto da bude obrnuto.

Šta reći za tehničke karakteristike, osim da je u pitanju savršenstvo bez mane. Grafika je predivna, muzika odlična, zvučni efekti na visini. Sve je tako lepo upakovano da nemamo ama baš nijednu zamerku. Prava je šteta što tako divno osmišljena i realizovana oblanda nije nadograđena odgovarajućim gameplayem. Mada, ko zna, možda se bolje snađete od nas.

Vladimir PISODOROV