Kada ljudi kažu da ih Drugi svetski rat u igrama već odavno smara, nisu ni svesni da su zapravo umorni od Dana D, Normandije i n-tog pokušaja da se kapitalizuju motivi „Spasavanja redova Rajana” i „Braće po oružju” („Band of Brothers”). Apsolutno smo sigurni da niko nije umoran od Staljingrada, Kurska, Harkova i drugih megabitaka na Istočnom frontu, koje po intenzitetu i „personalnosti” više evociraju biblijski Armagedon nego lakonsko ćeranje Nemaca avionsko-tenkovskim štapom preko Rajne.

Company of Heroes, najatmosferičniji real-time strateški serijal pod suncem, koji je oduvek patio od jednoobraznog i malčice dosadnog fokusa Zapadnog fronta, sredinom juna evoluiraće u suroviju i živopisniju istočnu formu. Sukob nacističke Nemačke i Sovjetskog Saveza bio je tema stotina strateških igara, ali nijedna od njih nikada nije uspela da pored uma u podjednakoj meri angažuje i emocije, što je Company of Heroes postizao bez mnogo truda.

Kupcima koji su preordeovali igru Relic je u prvoj polovini aprila omogućio da učestvuju u finalnoj fazi beta testiranja multiplayer i skirmish modova, čemu smo se slasno prepustili. Igra deluje potpuno dovršeno, a posledice kraha prethodnog izdavača (THQ), koji je pretio da igru sa sobom povuče u oblivion, nisu primetne ni na jednom polju.

Prva stvar koja izdvaja CoH 2 multiplayer od većine drugih RTS-ova i prvog CoH-a jeste implementacija sistema skupljanja XP-a i otključavanja dodatne opreme, kamuflažnih šema oklopnih jedinica i drugih borbenih modifikatora, od kojih vredi izdvojiti specijalizovane komandire koji modifikuju arsenal koji nosite u bitku i taktike koje će vam stajati na raspolaganju. Kao što je Call of Duty: Modern Warfare svojevremeno revolucionirao svet multiplayer pucačina u prvom licu uvođenjem XP-a, igračkih levela i oružja koje se postepeno otključava, CoH 2 povlači sličan potez sa svetom RTS-a, odlazeći korak dalje od Blizzarda, koji na polju Starcrafta II nudi samo ačivmente i avatare koji nemaju nikakav gameplay značaj. Mnogi hard-core igrači stare škole smatraju džiberima i nubovima svakog ko se pali na „anlokse”, ali nama (i mnogim drugim igračima) ovo u velikoj meri obogaćuje igru.

Sistem napredovanja po levelima, bar u ovoj verziji bete, ne podrazumeva da svaki novi level donosi novi tenk ili novu vrstu pešadije. Napredak je mnogo postepeniji, a svaka potencijalna nagrada podrazumeva utrošak vremena ili vrlo specifični trud. Na primer, modifikator za veći dmg koji pravi inženjerija zahteva od vas da tokom X partija nadogradite 200 inženjerijskih jedinica bacačem plamena. U svaku partiju možete poneti maksimalno tri modifikatora, kao i tri komandira po sopstvenom izboru (od pet koliko ih ima u beti). Ovi komandiri predstavljaju talent stabla iz prvog CoH-a, nudeći vam izbor različitih jedinica i taktike. Ako, na primer, igrate sa Sovjetima i izaberete komandira iz branše „Guard Motor Coordination Tactics”, imaćete mogućnost da, između ostalog, trenirate T-34/85 tenkove, dok će druge branše biti ograničene na model sa topom od 76,2 mm. Svaki komandir, inače, donosi pet modifikatora (jedinice, taktika, off-map artiljerija...), koje ga razlikuju od ostalih. Dodatni komandiri će moći da se osvoje predanim igranjem, a Relic je obećao da će određeni „modeli” moći da se kupe kao DLC.

Vremenski uslovi, superdetaljne teksture i pirotehnički efekti, koji su bar duplo spektakularniji od onih iz prvog CoH-a, čine igru karnevalom za neuroreceptore lepote, mada su impresivni prizori samo jedna strana medalje koja čini atmosferu igre. Ponašanje jedinica, način na koji vojnici zaležu ili paniče kada primaju vatru iz više pravaca, krici agonije i krici oduševljenja kojim propraćaju uništenje protivničkih jedinica, granate koje se odbijaju od debelog oklopa ili tenkovi koji prime fatalni pogodak pa puknu kao atomska tikva, sovjetski vojnici koji juriš na neprijatelja uz taster ’H’ proprate gromoglasnim „Uraaaa!”... Ovo je igra koja znoji debele, oduševljava entuzijaste i plaši liberale i kao takva nema ni konkurenciju niti alternativu u smislu audio/vizualno/konceptualne potencije. Koliko god StarCraft II bio ispeglan, megapopularan u multiplayeru i potkovan ladderima, ligama i superiornim mečmejkingom, CoH 2 je surov, sirov i jači za 18 težinskih klasa. Company of Heroes je igra koju ćete želeti da pokažete dedi-veteranu koji je „gonio te Švabove dok ste vi jeli pačja *peep* umesto dudinja”, potpuno sigurni da vas časna starina neće ćušnuti iza uva.

Miodrag KUZMANOVIĆ