Indie scena se pokazala kao odličan generator nostalgije, podsećajući nas da se i osmobitnom grafikom pravila odlična atmosfera u igrama. Međutim, obično smo do sada viđali samo platformske igre. Evoland je naišao kao alternativa brojnim platformama i vraća nas korenu RPG-a.

Igra počinje ekranom okupanim u monohromatsku paletu boja, nalik onoj sa GameBoya. Kako budete napredovali i pronalazili kovčežiće, „unapređivaćete” igru, pa će vaš junak dobiti mogućnost napada i naprednijeg kretanja, dok će se grafika poboljšavati i dobijati sve raznovrsnije palete boja, zaključno sa 3D prikazom i teksturama. Daljim igranjem otkrićete i banalnu pričicu, koja bi trebalo da opravda celo putešestvije koje se standardno završava spasavanjem čitavog sveta od neizbežne kataklizme. Sve ovo zvuči kao zilijarda igara koje ste već igrali, ali upravo u tome i jeste štos – Evoland je zamišljen kao svojevrsni tribjut bend. Igra svoje korene direktno vuče iz starih hitova Legend of Zelda i Final Fantasy, mada će se provući i trunka Diabla kroz jedan dungeon, u kojem besomučno skupljate delove opreme (sa urnebesnim opisima). Upravo ta kombinacija nekoliko različitih sistema održava Evoland svežim, barem do poslednjeg poglavlja, kada ćete otključati sve što igra ima da ponudi.

Dok ste na mapi sveta, nasumično ćete naletati na stvorenja protiv kojih se borbe izvode u poteznom maniru. U dungeonima se sukobi rešavaju akciono, ali je ipak sve rudimentarno – osim strelica za kretanje, koristićete još samo ’Space’ kao univerzalni taster za napad i aktiviranje mehanizama. Kao što je uobičajeno, na mapama postoje i skriveni prolazi i sitne glavolomke, ali ništa previše teško, pa se igraču ne dešava da se „zaglavi”. Usput ćete sakupljati i kartice, koje se kasnije koriste u opcionoj mini-igri.

Iako sve navedeno deluje kao da je igra krcata sadržajem, u praksi nije tako. Na primer, jedan od dungeona ima kristale kojima se prebacujete između 2D i 3D pogleda kako biste rešili nekoliko puzzle deonica. Nakon prelaska ovog dela igre kristali se više ne pojavljuju, pa ostaje utisak da je jedna interesantna ideja protraćena. Ispada da su autori želeli samo da nabacaju ideje u igru bez daljeg razrađivanja. Čak je i parodiranje nekih klišea ofrlje odrađeno i ne izaziva željenu reakciju kod igrača.

Evoland je mogao da bude zaista sjajan, ali ga je teško preporučiti bilo kome osim igračima koji sa se setom prisećaju starih (konzolnih) RPG-ova. Ovako ostaje na nivou eksperimenta sa zanimljivom idejom, koji može da bude razbibriga za jedno popodne, koliko je i potrebno da se igra privede kraju.

Bojan JOVANOVIĆ