 BioShock Infinite |
Ovo je definitivno godina rebootovanja franšiza. Nakon sjajnog DmC-a i epskog Tomb Raidera, red je došao na Irrational Gamesov BioShock. Ruku na srce, Infinite se više može tretirati kao spin-off, s obzirom na to da radnja nema nikakve veze sa podvodnim gradom, Big Daddyjima (čitaj: glavnim junakom), pa čak ni sa prepoznatljivom horor atmosferom...| Nama se najviše dopala priča koja se odmotava polako, istovremeno prateći dešavanja iz prošlosti i sadašnjosti. |
Misteriozni poslodavac, kome očigledno dugujete mnogo, poslao vas je u grad Kolumbiju da pronađete devojku po imenu Elizabeta. Kolumbija je sušta suprotnost Raptureu, i to ne samo zbog činjenice da se ne nalazi pod vodom, već lebdi među oblacima na visini od 4500 metara. Naime, gde god da se okrenete vidite ljude, zaljubljene parove, radnike, prodavce i sve odaje utisak nekakve utopijske komune. Vrlo brzo saznajete da je Kolumbija svoj život počela kao leteći cirkus (bukvalno), da je brzo izrasla u pravu državu, te da se početkom veka otcepila od Amerike. Vođena duhovnikom po imenu Komstok, Kolumbija je prosperirala do mesta koje se smatra predvorjem Raja. Međutim, ispod divne glazure nalazi se trulo meso zombija. Sa neistomišljenicima se obračunava nemilosrdno, na licu mesta, i to javnom egzekucijom, uz otvaranje lobanje kao kokosovog oraha. Vera žitelja grada u svog proroka veća je i preča od života, a ako joj se nađete na putu, nećete dobro završiti. Glavni junak ovog puta ima ime i prezime – Buker DeVit (vidite ga na naslovnoj strani našeg časopisa), te snažan personality. On je bivši Pinkertonov agent sumnjive i mračne prošlosti, koji za razliku od mutavca iz prva dva dela i te kako ume da iskomentariše dešavanja ili da popriča sa NPC-ovima (uz odličan voiceacting, dodaćemo). Ono što ga vezuje za junaka Rapturea jeste lepeza psychic moći koje otkriva na putu ka zagrljaju mlade dame. Baš kao i Plazmidi, Vigori daju Bukeru otkačene sposobnosti, od ispaljivanja vatrenih kugli, preko slanja jata vrana ubica na neprijatelje, pa sve do mogućnosti zaposedanja svakojakih mašina/ljudi i podređivanja njihovog rada svojoj volji. Svako poboljšanje ima normalan i alternativni režim korišćenja i za „rad” troši mânu. Popunjavanje zaliha obavlja se konzumacijom soli, koja dolazi u raznim oblicima, najčešće u vidu naročitih napitaka. Čak se i akviziranje novih Vigora odvija putem šljokanja bljutavih tekućina iz specijalnih boca.| Nema mesta šunjanju po hodnicima, štednji municije i strahu od onoga što se nalazi iza ćoška. |
To nije sve kada su poboljšanja u pitanju. Tako se u specijalnim paketima nalazi oprema čijim se nošenjem pojačavaju/unapređuju pojedine osobine vođenog lika. Neki od njih donose mogućnost automatskog reloadovanja oružja po iskakanju sa vazdušne trole, neki povećani damage kada se koristi hladno oružje, neki obnavljaju health i slično. Naravno, dodatke možete kupovati u vending aparatima – tu se nalaze municija, kutije sa prvom pomoći, slani napici, pa čak i poboljšanja u vidu boostovanja damagea vatrenog naoružanja, povećavanja kapaciteta šaržera, tweakovanja preciznosti ispaljivanja metaka itd. Infinite krasi posve drugačija dinamika izvođenja od prva dva dela. Mnoge će razočarati to što je mračnu atmosferu i osećaj samoće i klaustrofobije zamenio (mahom) otvoren prostor, gomila dešavanja i jasan cilj kojem težite. Igra je mainstrimovana do granice pucanja i krajnje je pravolinijska. Gotovo da nema lutanja, backtrackinga i free to explore deonica. Odstupanje od zacrtanog puta kretanja je moguće, ali je to zanemarljivo u odnosu na prethodne igre. Stvar se donekle menja kada sa Elizabetom krenete da bežite iz grada. Osim što poseduje neverovatne specijalne moći (otvaranje procepa u prostoru, na primer), ona će vam dobaciti kutiju sa healthom kad zatreba, pokupiti pokoji novčić, dopremiti municiju ili uz pomoć alata za obijanje otvoriti zaključana vrata.| Modifikovani Unreal 3 engine muči se da održi korak sa perjanicama žanra. |
S druge strane, Infinite je punokrvna first person pucačina, gde nema mesta šunjanju po hodnicima, štednji municije i strahu od onoga što se nalazi iza ćoška. Osim moćima, neprijatelje prljite i na klasičan način – pomoću pištolja, mašingevera, sačmare, RPG-a, snajpera itd. Za razliku od trenutno važećih standarda, health je predstavljen skalom, a na raspolaganju je i obnovljivi štit koji čuva od plotuna. Sve to daje akciji retro donekle šmek i u potpunosti se uklapa u scenografiju 1912. godine. Kako se Kolumbija nalazi na više lebdećih „ostrva”, prebacivanje s jednog ostrva na drugo obavlja se uz pomoć nekakve kuke i trola postavljenih u vazduhu (neodoljivo podsećaju na one iz serijala Ratchet & Clank, samo što ovde ne klizite po njima nego ispod njih). Putovanje može da se prekine svaki put kada naiđete na neku platformu, iz vazduha se može pucati na neprijatelje, postoji mogućnost korekcije brzine, vraćanja unazad... Iako igru krase izuzetno maštovito osmišljen landscape, divni kostimi i milion malih detalja, modifikovani Unreal 3 engine muči se da održi korak sa perjanicama žanra. Boje su bledunjave, neke teksture „isprane”, pa čak ima i deonica na kojima je previše krzavih ivica na objektima. Ipak, napucavanje neprijatelja je savršeno (animacija glatka i puna), a dts zvuk je ono što igru diže iznad proseka. Naročito su upečatljivi zvuci štektanja oružja, a takođe i pomenuti voiceacting, čiji je kvalitet vrhunski. Ono što se nama najviše dopalo jeste priča koja se odmotava polako, istovremeno prateći dešavanja iz prošlosti i sadašnjosti, te korelacija dvoje protagonista. Elizabeta, iako zatočena u Kolumbiji ceo svoj život, i te kako ume da pomogne Bukeru, a tek kad otkrije svoje prave mogućnosti, poreklo i svrhu... Vladimir PISODOROV | | |
