Ljudi zaduženi za igre Tomb Raider doktorirali su sa najvišim ocenama enkapsuliranu mudrost stanovitog oca evolucije – Adapt or die! Iako se dosadašnje igre mogu podeliti u nekoliko ciklusa, evidentno je to da je svaka nova Tomb Raider avanutra po pravilu donosila nešto novo. Drugi i treći deo ubacili su u jednačinu mnogo više urbanih zona i puškaranja sa ljudskim protivnicima, kao i mogućnost proizvoljnog biranja kutka sveta u koji ćete se zaputiti. Četvorka je bila fokusirana na egiptologiju, Angel of Darkness je koketirao sa elementima klasičnih avantura i šaltovanjem između različitih likova kojima upravljate, revamp u vidu Legenda, Anniversaryja i Underworlda doneo je daleko glatkije kontrole, bolju grafiku i ispoliranije elemenete gameplaya, a eksperimentalni Guardian of Light pokazao je da se gđica Kroft i te kako dobro snalazi i u izometrijskoj, akciono-platformskoj glavolomci, sa odlično odrađenim co-opom pride. Svesni toga da je pažnja prosečnog konzumenta video igara današnjice na nivou sklerotične zlatne ribice, autori novog Tomb Raidera uspeli su da izvedu nemoguće – da u jednoj igri pomire žeđ za krvlju i dinamičnom akcijom koju diktira moderno tržište, a da s druge strane pruže dovoljno uzbuđenja i sadržaja veteranima prethodnih igara, sprečavajući klasično upadanje u tirade tipa: „E, nekada su igre bile...”

Svesni hronološke papazjanije koja bi nastala kada bi se sve prethodne Tomb Raider igre nabacale na gomilu, autori Crystal Dynamicsa elegantno su potegli džoker-kartu u vidu prequel priče koja opisuje rane jade neumorne aristokratkinje iz loze Kroft. U pratnji nekolicine brzo zaboravljivih i klišetiziranih likova, kao i tutora i zaštitnika Konrada Rota, koji je tu ulogu preuzeo nakon smrti njenog oca, mlađana Lara plovi put Zmajevog arhipelaga, u potrazi za više podataka o legendarnoj kraljici sunca Himiko. Nakon što se ekspedicija prekine katastrofalnim brodolomom, na nejaka pleća dvadesetogodišnje pustolovke pada teret pronalaženja puta sa baksuznog ostrva i spasavanje nasukanih kolega. Naravno, ubrzo se ispostavlja da je mesto nesreće više od pacifičke varijante Bermudskog trougla. Pored natprirodnih pojava koje onemogućavaju bilo kakav beg sa ostrva, glavobolju će zadavati i fanatični i ratoborni sledbenici kulta koji predvodi misteriozni Matijas, umobolnik zahvaljujući kome ćete na svakom koraku nailaziti na iskasapljene, obešene ili spaljene žrtve njegove krvave tiranije.

Ono što sledi predstavlja miks preživljavačke borbe, slobodnog istraživanja užih i širih lokaliteta i eksplozivne borbe sa mnogobrojnim neprijateljima, a sve to ispresecano interaktivnim i spektakularnim set-pisovima koje bi i Majkla Beja poslale da se grči u ćošku. Kao što je rečeno na početku teksta, autori novog Tomba uspeli su da naprave izvanredno fluidnu igru, čiji se gradivni elementi gotovo besprekorno uklapaju jedan u drugi, konstantno vas terajući na dalje igranje i otkrivanje šta krije sledeći kutak ostrva. Pored nekoliko ubitačnih primeraka oružja, Lara će vremenom otkrivati i delove opreme koji joj omogućavaju dostizanje prethodno nedostupnih delova nivoa (strela sa užetom za pravljenje prečica iznad ambisa, sačmarica i lanser granata za uništavanje privremenih prepreka, alpinistička sekirica za pentranje po stenama i slično), što dodatno potencira istraživanje i potragu za bonus relikvijama i dokumentima, koji dodatno proširuju osnovnu priču na efektan i nenametljiv način.

Dve krupne mane izbijaju na videlo tokom igranja, ali uspevaju samo blago da okrnje generalno izvanredan utisak. Prva se tiče previše razigranih kontrola, uz pomoć kojih Lara zuji po terenu (u poređenju sa matematički preciznim kretanjem iz prvih igara i fluidnije odrađenog sistema iz poslednje tri), što se naročito ogleda u besmisleno odrađenoj mehanici skakanja, jer je Larine pokrete moguće preterano slobodno kontrolisati dok ste u vazduhu (za razliku od prethodnih igara, gde je svaka pogrešna procena završavala vrištavim padom u bezdan).

Druga mana, mada suštinski nebitna i lako zanemarljiva, tiče se konstantnog diskontinuiteta Larinih radnji u igri, čega su sigurno bili svesni i autori igre, zažmurivši na ovo i očekujući da ostali kvaliteti odnesu prevagu. Elem, deluje pomalo glupo stalno insistiranje na tome da je Lara drhtavo i preplašeno čeljade sklupčano pored logorske vatre, koje šibaju ostrvski vetrovi i ledena kiša, da bi već u sledećem trenutku satirala buljuke neprijatelja, na čemu bi joj pozavideli Rambo i Džon Matriks iz „Komandosa” zajedno. Tome u prilog idu i tri stabla veština, čiji se apgrejdovi većinom odnose isljučivo na borbene karakteristike, manevre izbegavanja bliskih protivnika i neuobičajeno nasilne načine njihove egzekucije. Na svu sreću, osećaj prilikom prangijanja je i više nego upečatljiv i sirov, protivnici imaju nezgodnu naviku da zaležu iza zaklona i krenu u flenkiranje, uz veselo zasipanje vaše pozicije bombama i zapaljivim koktelima, a intimna veza koju ćete stvoriti sa svojim lukom stvara gotovo mini-ekspolizije adrenalina svaki put kada nekome uspešno plasirate strelu kroz lobanju.

Aleksandar DINIĆ