Serious Sam 3: BFE

Postoji teorija koja kaže da je najteže napraviti jednostavnu igru koja je dobra upravo zbog svoje jednostavnosti. Tetris i Angry Birds imaju više toga zajedničkog sa originalnim Serious Samom nego što dotični ima sa savremenim vojnim šuterima. Epski jednostavna, ali legendarno zabavna pucačina made in Croatia svojevremeno je dostigla status kultnog indie hita, koji je, makar u svetu PC-ja, uporediv sa blokbasterima za ručne konzole i mobilne uređaje. Neočekivani uspeh balkanskog tima je, po starom balkanskom običaju, doveo do kratkotrajnog miksa megalomanije, soul-searchinga i eksperimentisanja, što je rezultovalo očajnim i prešarenim Serious Samom II i potom decenijom stagnacije, nedavno razbijenom HD rimejkom osnovne igre. Šta je sledeće za HrvaTim?

Ako je iko sumnjao da će to biti Serious Sam 3, hajde da mu razvejemo nevericu. Igra predstavlja prolog (prequel) za dešavanja u Serious Sam: The First Encounteru i obrađuje Semove avanture tokom invazije Mentalovih snaga na Zemlju. U sferi priče, igra je opremljenija od originala jer donosi in-engine filmiće sa glumatanjem u funkciji gega (dobar deo cut scena, na primer, svodi se na Semovo ukrcavanje u helikopter, koji potom biva oboren). Igra, nažalost, nema ambiciju da bude Duke Nukem umesto Duke Nukema, jer verbalni humor počinje i završava se Semovim ceđenjem fazona kroz zube, od kojih će vam svega nekoliko njih indukovati naznaku osmeha u ćošku brkova.

Serious Sam 3: BFE ne predstavlja apsolutni povratak pucačkim „korenima” kao što je to bio Serious Sam: The First Encunter. Pored sirovih root elemenata pucanja bez zaklona i healtha koji se ne regeneriše, igra donosi i četiri, uslovno rečeno, „moderna” pucačka trenda. Jedinačnu brzinu Sema Ozbiljnog Stouna sada možete augmentovati sprintom, čije jedino ograničenje podrazumeva da ne možete puniti oružje dok preko terena letite kao antilopa. Novoustanovljeno punjenje oružja posle upotrebe, tako strano „Talični Tom” šmeku originala, eliminiše nasilnu raskalašnost i igru čini težom nego što bi trebalo, makar na početku, dok ne dobijete moćnije primerke koji ne zahtevaju reload (minigan, bacač raketa...). Nekim od tih tipova oružja (pištolj, automatska puška, devastator...) možete preciznije nišaniti koristeći mod „ironsight”, što je relativno beskorisno u najvećem broju situacija. Poslednja, ali ne i nebitna novina tiče se mogućnosti za preduzimanje dva tipa melee napada. Prvi je klasični udarac čekićem kojeg nosite umesto noža, dok je drugi „instakill” napad golim rukama, koji je u stanju da većinu protivnika Semove veličine ubije na licu mesta, i to najčešće na vrlo eksplicitan način (čupanje srca, izbijanje oka, otkidanje glave i drugi potezi od kojih se lepo sanja).

I pored nekoliko fazona iz 21. veka, Serious Sam 3: BFE je raspojasana i neobrijana pucačina vulgaris. Igra se ne kocka sa osnovnom osobinom, frenetičnom pucačkom akcijom u širokim, otvorenim arenama prepunim protivnika koji vas spopadaju iz svih mogućih uglova, skaču vam na glavu i gađaju u debelo meso. Većina oružja i protivnika su grafički apdejtovane ali suštinski reciklirane verzije onih iz osnovne igre, uz svega nekoliko novina. Ni okruženje se ne može pohvaliti preteranom raznovrsnošću – ruševine egipatskih hramova, povremeno urbane sredine i podzemni hodnici čine tri osnovne celine koje će vam igra rotirati tokom (začuđujuće dugačke) single player kampanje.

Na normalnom nivou igra je mnogo teža od svega drugog na tržištu, što će za mlađe igrače, navikle na statiranje u interaktivnim filmovima nalik na Call of Duty i njegove klonove biti pravo otrežnjenje. „Tata, zašto sam mrtav? Zato što si navikao da ti udovi zarastu sedenjem deset sekundi u senci, sine. Ovde toga nema, osim ako igru setuješ na nivo težine Tourist, što možeš uraditi samo ako te nije sramota od dede u kalpaku sa kuburom, koji te gleda sa zida i sa nebesa.”

Na polju kompetitivnog multiplayera, Serious Sam 3: BFE donosi uobičajene modove nalik na Deathmatch i Capture The Flag. Igra ima i kooperativni single player za maksimalno šesnaest igrača (uz brojčano skaliranje protivnika), pa čak i split-screen mod za četiri igrača, što se u 2011. godini može smatrati totalnim kuriozitetom. Tu je i Survival mod, koji podseća na Horde iz Gears of Wara, i koji u dobrom društvu zna da bude vanredno zanimljiv. Sve u svemu, neobično bogato brojno stanje stvari za igru koja košta duplo manje od klasičnog AAA proseka.

Ako Serios Sam 3: BFE posmatrate isključivo kroz nostalgične naočare, zaključak neće biti uniformno pozitivan. Igra je jednostavno preteška da bi mogla biti okarakterisana kao osvežavajuće glupava zabava stare škole. Njen najveći poraz je to što vas tera da je shvatite ozbiljno, i da tokom akcije više vodite računa o quicksaveu nego o uživanju u raskalašnom pritiskanju obarača.

Miodrag KUZMANOVIĆ