Bez mnogo iznenađenja i pompe, Lego obrade poslednja „tri plus jedan” filma o Hariju Poteru sišle su ovih dana među igrače kako bi se njihovo obljavljivanje koliko-toliko poklopilo sa Blue Ray i HD premijerom filmskog finala sage.

Očekivano, dobitna formula iz prethodne Harry Potter igre nije menjana. Na već poznatu strukturu i mehaniku igranja samo je nakalamljena gomila novog sadržaja, u skladu sa filmskim delovima koje igra pokriva. Za razliku od Lego pirata, arheologa sa fedora šeširom i bičem, te zvezdanih ratova, ovde ne postoji jasna separacija između hub-čvorišta i pojedinačnih nivoa sa direktnom rekonstrukcijom događaja viđenih u filmovima. Umesto toga, zamak Hogvorts prošaran je i isprepletan kako svojim osnovnim sadržajem tako i motivima iz filmskih nastavaka, koji su maltene organski spojeni u jednu veliku, funkcionalnu celinu. Dijagon-aleja je ponovo tu i opet se koristi kao džepni univerzum koji je pre svaga namenjen kupovini i aktiviranju čitavog niza prepoznatljivih bonusa, predmeta, odeće, likova i drugog sadržaja.

Kao i u prethodnoj igri, novi Harry Potter bukvalno je zatrpan gomilom ciljeva, aktivnosti, zadataka, sporednih zezalica, interakcija sa likovima, korišćenja magija i pravih veština na pravom mestu, što će ogrejati srca svih fanova koji se još nisu zasitili cele strke sa tinejdžerskim čarobnjacima-pripravnicima. Ovo je donekle i glavna mana igre (ako ne računamo igranje bez ikakvih konsekvenci prilikom „pogibije”, koja biva kažnjena samo rasipanjem manje sume do tada skupljenih Lego novčića). Sveopšti utisak overkilla i zagušenosti jednostavno zrači sa ekrana, jer je gotovo nemoguće preći nekoliko (kockastih) metara na nivou, a ne naleteti na neku novu zafrkanciju ili interesnu tačku. Dok će zaljubljenici i upućenici u kompleksni HP univerzum ovo verovatno znati da cene, ostalim putnicima-namernicima ne preostaje ništa drugo nego da se pouzdaju u sopstvenu intuiciju prilikom rešavanje problema ili da konsultuju neku od brojnih online „Poter enciklopedija” (ili da, ne daj bože, otpočnu gledanje svih osam filmova).

Nažalost, ovaj problem se odrazio i na tehničke karakteristike igre. Kako zbog sveopšte natrpanosti scena i buljuka likova koji se kreću njima tako i zbog kvalitetne implementacije čitavog niza specijalnih efekata (u vidu zamućenja, refleksija i slično), relativno nezahtevan grafički engine će sporadično grcati i priređivati neugodne padove u performansama. Orkestarska muzika iz filmova i njene raznorazne varijacije se podrazumevaju, i sjajno pašu uz na momente konfuznu, ali odličnu atmosferu na ekranu.

Aleksandar DINIĆ