Fenomen zvani Minecraft je sjajan primer toga šta se desi kada se na jednom mestu sretnu dobre ideje (koje čak i nisu preterano originalne), jednostavna, pristupačna i minimalistička izvedba i ogroman potencijal koji dizajn igre pruža svim demografskim grupama krajnjih korisnika. Nastao kao jednostavan java projekat Šveđanina Markusa Persona, igra je još u ranim alfa i beta fazama postala superhit sa milionski prodatim tiražima, omogućivši tako osnivanje kompanije Mojang, pre nego što je finalna verzija igre uopšte i ugledala svetlost dana (što Minecraft upisuje zlatnim slovima u istoriju virtuelne zabave).

Da li je Minecraft virtuelna varijacija na kreativno igranje sa Lego kockicama, simulacija preživljavanja u prvom licu ili superadiktivna zezalica za široke narodne mase, namenjena efektnom spaljivanju i slobodnog vremena i onog koje to nije? Odgovor glasi – od svega po malo, a samo od ličnih afiniteta zavisi to kako će je igrač doživeti, u kojoj meri i na koji način će joj se posvetiti. Minecraft je poput velike kutijetine sa stotinama kockica, na čijem je poklopcu prikazano nekoliko već napravljenih primera, dok u ogromnoj meri ostavlja dečjoj (igračevoj) mašti kreativne limite do kojih će se zapravo ići.

Osnovna sturktura igre veoma je jednostavna. U ulozi ste neimenovaog junoše koji se budi u nasumično generisanom fantazijskom svetu, bez ikakvih daljih instrukcija osim pukog preživljavanja. Dok se oko vas bezbrižno vrzmaju ovčice i patkice, predeo ispresecan šumama, planinama i vodenim površinama gubi se u daljini, a sunce lenjo kreće put horizonta na zapadu, krećete u grozničavo prikupljanje osnovnih resursa radi pravljenja primitivnog habitata u kojem ćete provesti nadolazeću noć. Jednom kada sunce zađe, svet oko vas opsedaju nečastive sile u vidu nekoliko klasa neprijatelja, koji nestaju sa prvim zracima sunca. Nakon toga, proces skupljanja resursa, izgradnje odgovarajućeg alata i opremanja lika se nastavlja, i postaje sve kompleksniji kako igra odmiče. Iako Minecraft nema konkretnu priču ili bilo kakve naznake kampanje koje bi se našle na putu monumentalnoj izgradnji kao glavnom motivu igre, moguće ga je i završiti ukoliko uspete da locirate portal ka paklenoj dimenziji Nether, u kojoj obitava glavni boss igre.

Naravno, ovo je samo opciona distrakcija na koju se uopšte ne morate osvrtati, što igru čini istinskim sandbox iskustvom namenjenom pre svega ispoljavanju kreativnog crva u svakome ko dođe u dodir sa njom. Svetom Minecrafta dominira geometrijski oblik (teksturisane) kocke kao glavni gradivni element svih vaših budućih neimarskih poduhvata. Držanjem levog tastera miša eksploatišete nekoliko vrsta osnovnih sirovina (zemlja, drvo, kamen, voda, nekoliko vrsta ruda i sl.). Njihovom daljom obradom dobijate upotrebljiv materijal za izradu širokog spektra različitih alatki i opreme, koji će vam olakšati dalji opstanak (sekire, krampovi, ašovi, mačevi, oklopi, baklje i drugo). Osim robustnog sistema gradnje koji zahteva pojedinačno postavljanje i manipulaciju blokovima (uz neizostavno mozganje kako do nekih delova konstrukta uopšte i doći), glavna draž igre u isto vreme predstavlja i element koji je najpodložniji kritici.

Igra ni na koji način ne hintuje kako je nešto od opreme moguće i potrebno napraviti, već to igrač mora da prokljuvi stalnim eksperimentisanjem i dedukcijom (rudimentarno drvce achievementa je od ograničene pomoći, jer samo nagoveštava eventualne kombinacije). Izrada predmeta vrši se ili u ograničenom inventaru (polje od 2 x 2 kvadrata) ili kreiranjem jednostavnog radnog stola (3 x 3). Unutar ovih gridova slažete kombinacije osnovnih gradivnih elemenata, koje nije dovoljno samo puko iskombinovati, već ih je (što je kuriozitet) potrebno aranžirati tako da podsećaju na željeni, finalni proizvod. Šest dasaka poređanih u obliku „uspravnog” pravougaonika i eto vrata; tri komada vune (koju ste dobili od ovaca) iznad tri komada drvene građe i eto kreveta za brzo i bezbolno „premotavanje” noći; palica sa ugljem na vrhu i dobijate baklju za situacije kada nema dnevne svetlosti i slično; niz kamenih blokova poređanih po spoljašnosti 3 x 3 mreže i eto peć za dalju obradu materijala (potrebno ju je snabdeti gorivom u vidu drveta, nakon čega možete peći hranu ili termički obrađivati druge predmete).

Pojedine alatke dolaze u više varijanti koje se, logično, razlikuju po efikasnosti i izdržljivosti u zavisnosti od materijala iskorišćenih prilikom izrade (kameni ašov je, na primer, mnogo efikasniji od čisto drvenog, ali je inferioran u poređenju s onim koji ima metalni vrh). Minecraft je stoga nalik svojevrsnom simulatoru života Robinzona Krusoa, gde od musavog i odrpanog brodolomnika vremenom postajete gospodar svog okruženja. Ukoliko ste isključivo graditeljski nastrojeni, tu je i režim Creative sa neograničenim resursima, mogućnošću letenja (radi lakše izgradnje) i neprijateljima koji ne nanose nikakvu štetu.

Šturost prezentacije i bilo kakvih početnih uputstava jeste formalni nedostatak, ali u isto vreme i glavna karakteristika Minecrafta kao ideje, jer potencira mnogo istraživanja, eksperimentisanja i kreativnog razmišljanja. Bez obzira na to da li ćete se zadovoljiti pravljenjem nezgrapne kocke sa prozorima i vratima koju ćete zvati domom, u potpunosti rekreirati svoju kuću ili dvorište, ili se uhvatiti ukoštac sa nečim daleko izazovnijim što ste videli na Netu (čitavim gradovima, kompleksnim delovima zabavnih parkova tipa Diznilend, varijantama gigantskih svemirskih brodova iz SF filmova itd.), Minecraft je alatka koja sve to omogućava i koja se bez preterivanja može posmatrati kao nešto više od „obične” video igre.

Aleksandar DINIĆ