Godinu dana nakon prve igre (SK 12/2010), nezavisni studio Silent Dreams predstavlja nam Grotesque Tactics 2: Dungeons and Donuts. Reč je o nastavku u svakom smislu te reči, pa su svi odranije poznati likovi i dalje prisutni, a priča se direktno nastavlja. Dobra vest je da je donekle popravljena mehanika borbe, a još bolja da je grafički stil dosta napredovao, iako i dalje znatno zaostaje za našminkanim igrama velikih izdavača. Najveći problem i ovog puta predstavljaju neprecizno i kruto upravljanje likovima i kamerom, te pomalo neuobičajen sistem opremanja junaka. Na sreću, stablo veština ovog puta je nalik na nešto što bismo očekivali u jednoj roleplay avanturi.

Početak igre zatiče nas duboko ispod kraljevstva Slave, u katakombama u kojima su naši junaci pobedili zlu sektu koja je pretila svemu dobrom i časnom. Velikaši su odlučili da organizuju feštu na licu mesta, ali je slavlje prekinula zastrašujuća magla, koja se pojavila niotkuda i počela da proždire prisutne. Umesto da se udruže i zajedno pronađu put do površine, snage dobra dele se u esnafe i međusobno svađaju oko sitnica. Shvatajući da narod do slobode neće povesti ni „esnaf plaćenika” niti „društvo ljubitelja neverovatnog avatara”, teški posao na sebe preuzima Drejk, emotivni mladić koga smo upoznali još u prvoj igri. Rastavljen od svog herojskog avatara, on mora samostalno da se izbori sa početnim neprijateljima, reši logičke i inventarske probleme, te osnuje sopstveni esnaf koji će povratiti slavu kraljevstvu, nabaviti Krofnu za gladnu princezu i povesti okupljene u slobodu.

Saputnici su neobični i duhovito osmišljeni, a svaki ima svoje prohteve i družini doprinosi na jedinstven način. Pored onih iz prvog dela, tu su i novi poput nemrtve ratnice ili plašljivog plaćenika. Protivnici su, shodno okruženju, uglavnom puževi golaći, paukovi raznih vrsta, ali i dobro poznate pečurke i brojna druga čudesa. Družina prihvata zadatke od različitih nalogodavaca, a rešava ih u linearnim tamnicama borbom i uz nešto jednostavne logike. Kao i ranije, odvojeno je istraživanje u stvarnom vremenu (kada upravljamo samo Drejkom) od potezne borbe (prilikom koje upravljamo svim članovima družine, kako na koga od njih dođe red).

Humor je nešto jednostavniji i očigledniji nego u prvoj igri, pa se stiče utisak da su autori želeli da prošire krug publike koja će shvatiti šale. Dijaloge ovog puta prati glasovna gluma, koja je, kao i sve drugo u igri, u službi parodije kroz prenaglašenost određenih osobina likova. Sva opšta mesta RPG žanra i nastavaka uopšte, poput „herojske amnezije”, vrata koja govore i senilnih čarobnjaka prisutna su, pa je prava šteta što se i ove godine Grotesque Tactics pojavio u vreme kada svi igraju jedan drugi, daleko popularniji RPG.

Nikola BULJ