Ničim izazvana ekspanzija za kilavu Arcaniju iz posrnulog JoWooda od pre godinu dana jeste nova stanica na spirali propasti koja je nekada zadesila potentnu sagu Gothic (sve nade da će se mast držati što dalje od propasti sada se polažu u nastavak Risena, koji je spiritualni brat i svojevrsni off-spring legendarne igre). S obzirom na to da je Arcania primljena sa namrštenim licima kako igrača tako i kritike, prava je misterija zbog čega su se autori dali u smandrljavanje dodatnog sadržaja, koji deluje kao korak unazad u odnosu na bazičnu igru.

Pad Setarifa instalira se i pokreće nezavisno od osnovne igre (ne mora biti prisutna na hard disku) i opisuje događaje koji su se desili neposredno po završetku glavne kampanje. Kraljevstvo Argan je spaseno od demonskog uticaja i ludila kralja Robera Trećeg, ali junak prve igre i verna mu družina nisu imali prilike ni da dremnu na lovorikama pobede. Ne gubeći vreme, dotični demon izvršio je efikasni blickrig na istok ostrva i zaposeo naslovni grad Setarif (koji je samo figurirao u Arcaniji, bez mogućnosti posete). Da nevolja bude još veća, u isto vreme proradio je i utihnuli vulkan na sredini mape, brzometno bljujući pakleni nakot i korumpirajući obližnju faunu osrtva, čije smo osnovne varijante imali prilike da satiremo u originalu.

Ostatak ove (na svu sreću) kratke balade odmotava se u stilu karakterističnom za nešto u čijem kreiranju nije utrošeno više od mesec dana. Očekivano, akcenat prilikom igranja je gotovo isključivo na borbi i probijanju kroz horde protivnika do sledećeg mission markera na mapi, i tako sve do smorenog finala. Sporedni questovi i bilo kakve sekundarne aktivnosti dozirani su na kašičicu, i dodatno potenciraju preterano linearni karakter dodatka, od čega je bolovala i osnovna igra. Tehničke karakteristike su nepromenjene i funkcionalna grafika svakako više nikog neće ostaviti bez daha. To, nažalost, važi i za jedan od najvećih hajlajtova prethodne igre (i Gothica kao takvog) i odnosi se na izvrsno dizajnirane lokalitete i ljudska staništa vešto ukomponovana sa okolnom prirodom, što sada nije slučaj. Na početku igre moguće je importovati lik iz bazične igre, ali će i igrači koji započnu avanturu od nule biti „prijatno” iznenađeni činjenicom da su gotovo svi skillovi i veštine već u startu naučeni, što je još jedna potvrda površnog i gotovo nezainteresovanog otaljavanja posla.

Aleksandar DINIĆ