Kako na jednoj novinskoj stranici objasniti i dočarati trijumf nove uzdanice legendarnog serijala Anno? Nakon četiri igre koje su pokrivale različite istorijske periode (poslovično, i kroz svoje naslove 1503, 1602, 1701 i 1404), verni ljubitelji serijala su sa zebnjom ispratili najave Ubisofta koje su novu Anno igru smeštale u neočekivano, futurističko okruženje. Ne samo da su strahovanja bila u potpunosti neopravdana, već su autori nadmašili i sebe i svoja očekivanja kreirajući zaista nezaboravno simulacijsko-menadžersko iskustvo koje svojim stelarnim kvalitetima deluje kao nešto dobrano ispred svog vremena.

Nekontrolisano globalno zagrevanje dovelo je do neminovnog topljenja polarnih kapa i umerenog potapanja velikih kopnenih masa, koje su na sebi nosile većinu obradivog zemljišta. Nasuprot standardnom apokaliptičnom scenariju, ljudi su se prizvali pameti na vreme, anulirali eventualne ratove ukidanjem standardnog koncepta država zamenivši ih konglomeratima, sa zadatkom da iz onoga što je ostalo izvuku maksimum za posrnulu populaciju. Glavni igrači na sceni su se profilisali i dolaze u vidu dve glavne frakcije. Global Trust su standardni korporacijski moguli kojima su profit, teška i isplativa industrija i optimalno eksploatisanje prirodnih resursa na prvom mestu, uz zanemarivanje negativnih ekoloških efekata koje njihovo delanje proizvodi. Nasuprot njima je Eden inicijativa, eko-svesna grupacija koja pokušava da pomogne narušenoj životnoj sredini, uz akcenat na zdravoj ishrani, alternativnim izvorima energije i ostavljanju planete Zemlje u boljem stanju generacijama koje dolaze. U igri će figurirati i treća strana, tehno-naučnički S.A.A.T., koji čine stručnjaci za sve moguće vrste eksperimentisanja i razvoja, kao i istraživanja i eksploatisanja morskog dna, ali oni su više suplement za dve glavne strane u igri.

Na prvi pogled, novi Anno zaista deluje i funkcioniše kao stara igra presvučena u SF ruho. Brodovi koji zuje po mapi, koncept raštrkanih ostrva, gotovo identičan način populisanja gradova, različite klase građanstva sa različitim prohtevima, isti ili blago modifikovani način na koji funkcionišu rudnici, plantaže, farme i drugi izvori resursa, progresivno usložnjavanje zahteva koji se moraju ispuniti, frakcijski arkovi drugih NPC likova (tehno-plovila od kojih i igrač poseduje jedno) koji zamenjuju orijentalne i zapadnjačke luke iz prethodne igre... Taj osećaj, međutim, brzo biva potisnut sa nekoliko vanserijski dobrih elemenata igre, tako da cela stvar i te kako deluje kao visokokvalitetno unapređenje osnovnog koncepta, koji je i sam po sebi dobitan.

Glavni i osnovni „fičer” tiče se u potpunosti suprotnih filozofija kojima pomenute frakcije pristupaju prilikom ispunjenja svojih ciljeva, a u skladu s politikom koju zastupaju. Ilustrovaćemo to primerom prikupljanja električne energije (novi i bitan faktor razvoja koji ranije nije bio prisutan, iz razumljivih razloga). Global Trust preferira eksploataciju čvrstih goriva, te da biste mogli da generišete struju, u paketu morate da napravite kopač i fabriku za obradu tako izvađenog uglja. Ishod toga je stalna proizvodnja 60 energetskih jedinica, uz manje troškove održavanja, ali i veće zagađenje prirodne sredine, kao i ukupno veću investiciju prilikom kupovine (400 kredita za obe građevine). Dobre strane alternative koju pruža Eden (u vidu visokotehnoloških vetrenjača) jesu manji inicijalni troškovi (120 kredita po komadu) i izostanak štetnog ekološkog efekta. Negativne strane su veća cena održavanja, mali energetski output (svega 15 jedinica) i stalna potreba da strateški raspoređujete vetrenjače po ostrvu kako jedna drugoj ne bi ulazile u zonu delovanja (što smanjuje njihovu efikasnost). S druge strane, veće narušavanje ekološkoge ravnoteže direktno utiče na smanjenje proizvodnje životnih namirnica, kao i na zadovoljstvo vaše populacije (kroz manje poreze). I druge, suptilne razlike takođe doprinose sjajnoj atmosferi. Kapitalisti kao mesto za druženje posećuju kazino, vole da ispijaju alkohol i krkaju hamburgere, dok „zeleni” odlaze u koncertne dvorane, pijuckaju čaj i preferiraju zdravu hranu. Ovakvih primera je mnogo i konstantno se provlače kroz kompleksne slojeve gameplaya kako ih budete otkrivali.

Autori se međutim nisu zaustavili na tome, već su ceo koncept obogatili još jednom važnom stavkom. U skladu sa karakterom igre „globalno selo”, svi igrači na Ubijevim serverima bivaju tretirani kao ravnopravni članovi zajednice, što je praćeno sporednim, dinamičnim online aktivnostima (dodatne misije i pojedinačni questovi), kao i učestvovanjem u izborima koji se redovno priređuju. Glasanjem u Senatu, na primer, birate jednog od tri kandidata iz pomenutih frakcija, gde pobednik donosi unifikovane bonuse koji će vas pratiti u svim režimima igranja (uključujući i single player misije)! Originalno i vrlo korisno u većini situacija.

Fantastična grafika dodatno je obogaćena mnoštvom novih elemenata, uz blago zahtevniji engine, ali i bolju optimizaciju (brže učitavanje mapa). Ono što naročito oduševljava jesu dizajn zgrada i objekata. Svaka od njih ima unikatnu animaciju ili aktivnost koja je krasi, što prizor vaše industrijalističke ili ekološke Utopije čini živahnim i uverljivim.

Mane? Pojedini likovi zvuče previše amaterski i stiče se utisak da su ekrani ponekad pretrpani suvišnim objašnjenima koja stvaraju nepotrebnu zbrku.

Aleksandar DINIĆ