Neke stvari zaista nikada (potpuno) ne zastarevaju. Legendarni hrvatski šuter, originalno izdat u proleće 2001. godine, već tada je bio labelovan kao old school pucačka zabava, igra modernog enginea, koju su zbog ultrajednostavnog ali zaraznog gameplaya igrači i kritika poredili sa Doomom na steroidima. Igra bez suvisle priče, sa nivoima baziranim na akciji a ne skriptu, bez koherentne naracije i „naprednih” pucačkih uzusa kao što su sekundarni modovi oružja, nišanjenje ili hvatanje zaklona pobrala je mnogo lovorika i osvojila nekoliko prestižnih kritičarskih priznanja (SK 4/2001). Igračka publika, a naročito druge kuće koje su radile na svojim fps naslovima, shvatile su da kompleksan Half-Life obrazac nije jedini način za kreaciju popularnog naslova baziranog na pucanju i ubijanju. Kreatori Painkillera, mnogo više nego Croteam, kapitalizovali su na ovoj ideji.

Osnovni aduti Serious Sama – superbrza i eksplozivna akcija na (do tada) neviđeno prostranim nivoima prepunim protivnika i specifični „debilni mlađi brat Duke Nukema” humor, odlike su i ovog high-definition rimejka. Osim moderne grafike čija je okosnica Serious Engine 3, igra je apsolutno i potpuno ista kao vremešni original. Klasičan gameplay, odnosno sirova zabava koju pruža nisu zastareli ni za jotu: ovaj pucački ekvivalent Zume biće podjednako interesantan i u svojoj HHHD inačici iz 2046. Neopraštajući gameplay, tj. health-sistem bez automatske regeneracije zdravlja (kada ste poslednji put igrali takav šuter?) i bez auto-sejva (osim između nivoa) efikasno će vas podsetiti na surovost i beskompromisnost dobrih, starih vremena. Situacije nalik skrivanju iza stuba sa šest health poena i kalkulisanju najboljeg načina za preživljavanje u narednih pet sekundi empirijski će vam ukazati na fakat da „normal” mod u šuterima svake godine postaje sve lakši.

Ono što kod SS HD-a nije big deal jesu nivoi, čija širina više nije čudo tehnike već nešto na šta je svako navikao. Grafika visoke definicije takođe nije preterano fabulozna: igra je lepa, glatka i brza, ali danas postoje lepše, glatkije i brže igre koje ipak nude nešto više od sumanute goofball zabave za dva popodneva. Kao sredstvo za zabavu, Serious Sam HD teško da predstavlja nešto više od kratkotrajnog fixa, bez obzira na suludi co-op mod za 16 igrača (uz ostale multiplayer modove) koji je naprosto previše konfuzan i „zdudan” za naš ukus.

Croteam, naravno, ne misli da stane Prvim kontaktom. Za prvo polugodište 2010. godine priprema se HD obrada Second Encountera, ubedljivo najboljeg Serious Sam naslova od ukupno tri koja su izašla za PC. Ekipa radi i na Serious Samu 3, friškom nastavku franšize, čiji se datum izlaska još čuva pod ključem.

Miodrag KUZMANOVIĆ