Treći svetski rat među pucačinama, obračun kod šuterskog OK korala, sudar titana, Plasido Domingo vs Hoze Kareras... Electronic Arts iz petnih žila podgreva fiktivni kleš između svoje premijum pucačine i njenog najvećeg konkurenta, stvarajući nerealne paralele o večnom rivalitetu. Battlefield 3 ili Modern Warfare 3, Džo Frejzer ili Muhamed Ali, ko će kome razbiti arkadu? I dok EA skakuće i gestikulira kao Iznogud, Activision u maniru smirenog sultana teško da i primećuje da se nešto dešava. CoD: MW3 oborio je megaimpresivne rekorde Black Opsa, postajući novi najveći „entertainment launch” u istoriji, a Xbox live statistika za prethodne dve nedelje govori da nema ni približne dileme oko toga ko pobeđuje u ovom klinču.

Situacija na PC-ju, međutim, ni izbliza nije tako jednostavna. Dok je konzolni BF3 lepši, ali fercera u manje frejmova u odnosu na konzolni MW3 (30 vs 60), PC verzija Battlefielda 3 pruža igraču (sa modernim PC-jem) i jare i pare, i šezdeset frejmova i fantastični, megamoderni 3D „motor” koji je neumesno porediti sa CoD engineom, esencijalno identičnim onom iz prvog Modern Warfarea (2007). Pored impresivnog enginea, Battlefield 3 na PC-ju ima i druge bitne distinkcije u odnosu na osiromašenog klona za konzole, od kojih je najvažnija raskoš mapa, koje dozvoljavaju čak 64 igrača (32 po strani). Posle kušanja prostranih Conquest mapa sa kvadratnim kilometrima frapantno urađenog terena, destruktabilnim građevinama, oklopnim vozilima i borbenom avijacijom, uske i konceptualno limitirane Domination mape Modern Warfarea 3 deluju kao depresivno dvorište između blokova na Novom Beogradu.

Single player sadržaj obe igre svakako nije razlog za pljuckanje sume od 50 evra za svaku od njih. Kampanja Modern Warfare 3 donosi pet sati manijakalne šizofrenije, dok je ona iz Battlefielda 3 dominantno dosadna. Reći da je finale CoD priče o Makarovu, Soupu, Prajsu i Nikolaju prenatrpano akcijom bio bi totalni anderstejtment. Modern Warfare 3 ide tri koraka dalje od „Transformersa 3”, donoseći neprekinut niz eksplozija, kolabirajućih gradova, urlanja, rušećih helikoptera i kuršuma koji rikošetiraju. Kao da vas pet sati neko drži za kragnu, drmusa vas, unosi vam se u facu i vršti: „Kraaagh!” Kampanja Battlefielda 3 takođe je vezana za rat protiv terora, ali osim nekoliko impresivnih momenata (ispaljivanje javelina na hotel, nabadanje pacova nožem, poletanja sa nosača aviona), ne nudi sadržaj koji ostaje u svesti duže od nekoliko dana po njenom kompletiranju.

Poenta obe igre je isključivo multiplayer. Na tom polju i MW3 i BF3 briljiraju, nudeći, svaki sa svoje strane, dva iskustva koja su taman toliko različita da ih ima smisla komparativno secirati. Modern Warfare 3 je tehnički inferiorniji, sa dizajnom mapa koje ograničavaju resursi na konzolama, ali je osnovna zamisao brze „twich” pucačine i dalje odlično izvedena. Battlefield 3 nudi sasvim drugačije iskustvo, koje, po svim objektivnim kriterijumima, zaslužuje epitet prve PC pucačine nove generacije. Da se razumemo, suštinski tu nema mnogo toga novog u odnosu na ranije Battlefielde (vidi rubriku „Prvi utisci” u prošlom broju), ali je kombinacija širine, impresivne grafike i potencijala za skoro neograničenu destrukciju nepobediva.

Modern Warfare 3, pored namenskih servera, poseduje i klasičan matchmaking sistem koji bez greške odrađuje i grupno traženje partije. Odvajanje ranked matchmakinga (jedini način za napredovanje po nivoima) od igranja na dedicated serverima je, prema našem mišljenju, glupo, ali je donekle kompenzovano mogućnošću da sami podignete server, bez potrebe za njegovim rentiranjem. Samostalni server nudi vam potpunu kontrolu nad „anloksima” oružja i opreme, ali vam ne računa progresiju. Meh.

Battlefield 3 koristi mnogo logičniji i bolje osmišljen sistem dedicated servera i s njima povezanog matchmakinga koji funkcioniše u okviru web browsera (van igre). Prostim izborom tipa meča, jedne ili više željenih mapa, popunjenosti servera i drugih parametara, kao i kliktanjem na „find game”, sistem će vam naći server na kojem se vrti baš to što želite. Ukratko, ovo je za trideset kopalja bolje od primitivnog sistema CoD.

Sistem skupljanja XP-a i otključavanja oružja i gedžeta figuriše kao značajna stavka u opštem utisku o obe igre, i na ovom polju Modern Warfare 3 svog konkurenta ostavlja u gustoj prašini. Battlefield je zasnovan na rigidnim klasama, dok CoD dozvoljava custom presete svega što nosite u borbu, a to igraču daje neuporedivo veću slobodu u profilisanju opreme u odnosu na stil borbe i trenutni mod igre ili mapu. Najbolji primer za „krutost” BF-a je inženjer, jedina klasa koja realno on foot može da ugrozi borbena vozila i vazduhoplove zbog isključive sposobnosti nošenja raketnih lansera (C4 eksploziv support klase računamo samo u „last resort” sredstva). Na najvećim Conquest mapama, onima koje Battlefield čine Battlefieldom, inženjer koga igra aktivni igrač (ne kamper, oni igraju Recon) pruža neuporedivo veću fleksibilnost u odnosu na support ili assault, jer može da, recimo, eliminiše tenk koji ga sprečava da zarobi ključnu tačku na mapi.

Ova poslednja teza ne važi ako igrate u timu opremljenom glasovnom komunikacijom (klan, igraonica). U nauljenoj timskoj mašini gde svako (teoretski) zna šta radi i gde svaka klasa ima svoju ulogu, priča o limitima ne stoji. BF3 je, nažalost, mnogo manje „PuG friendly” od Modern Warfarea 3, koji nema ni smisla igrati organizovano zbog lavirintske „multipravac” koncepcije gotovo svih mapa. MW3 multiplayer ne shvatamo kao nešto više od (brutalne) relaksacije, dok u BF3 vidimo potencijal za ozbiljno i organizovano natezanje mentalnih konopaca.

Pored klasičnog skupljanja XP-a i napredovanja po činovima, Battlefield 3, za razliku od Bad Companyja 2, donosi i sistem levelovanja pojedinačnog oružja zarad otključavanja nišana i dodataka (čime eksplicitno kopira ranije CoD igre), što progresiju po nivoima čini bogatijom, ali ni približno „nafilovanom” kao u Modern Warfareu 3. Zavisno od broja killova koje postignete jednim određenim oružjem, otvaraće vam se sve više opcija za njegovo budženje nišanima, cevima, laserskim trejserima, taktičkim lampama i drugim gedžetima. CoD je na ovom planu mnogo detaljniji, jer donosi sistem „oružanih izazova”, koji idu dalje od prostog zbira žrtava (jedan od njih je, recimo, broj „headshotova”). Tu su i perkovi, svaki sa sopstvenom linijicom progresa... Ništa slično CoD sistemu perkova i killstreaka ne postoji u Battlefieldu, ali novoustanovljeni sistem sticanja XP-a za borbena vozila i otključavanja ekstra opreme za njih dodaje malo preko potrebnog šarenila.

Izmene i dopune „unlock” modula kod Modern Warfarea 3 tiču se odustajanja od virtuelne valute, koja je figurisala u Black Opsu. Otključavanje golog oružja, perkova i killstreaksa je besplatno i isključivo vezano za napredak po nivoima (činovima). Na polju gedžeta i opreme nema previše iznenađenja, ali interesantne sitnice, nalik na hibridni nišan (dva moda, refleks za blizinu i ACOG za daljinu na jednom oružju u jednom trenutku), svedoče o nekakvom trudu autora da četvrti CoD u četiri godine, pored novih mapa, ponudi makar jedan unikatni elemenat.

Kakvu tačku staviti na ovu žvakastu žvaku? Na polju single playera, obe igre su manje-više bezveze – kampanja BF3 je neimpresivna, a ona iz MW3 apsolutno iritantna. U sferi multiplayera CoD – MW3 ne donosi mnogo toga novog, ali je bez obzira na to vraški zarazan. Brži je i eksplozivniji od Battlefielda, ali je grafički prevaziđen. Battlefield 3 je vizuelno impozantan, konceptualno raskošan i ima fenomenalne mape, ali nije PuG friendly kao MW3, i pravi sjaj pokazuje tek onda kada ga igrate sa poznatom ekipom. Ako volite FPS multiplayer, nećete pogrešiti ako se odlučite za bilo kog kandidata. Naš sud daje (malu) prednost Battlefieldu, ali taj jedan poen finalne ocene slobodno svrstajte u stvar ukusa.

Miodrag KUZMANOVIĆ