Skyrim je školski primer uspešne reciklaže van svih očekivanja, dodatno modifikovana i nafilovana sadržajem kojem rok trajanja neće tako brzo isteći. Dodatni i neočekivani bonus tiče se promocije igre. Ona je bila propraćena sada već legendarnim trejlerom, koji je, pored spektakularne muzike (koja odbija da izvetri iz glave) i zanimljivih prizora, u memorabilne pojmove vezane za svet video igara u opštem smislu „uklesao” i izraz dovahkiin.

Radnja igre odvija se na krajnjem severu kontinenta Tamriel, u surovom severnjačkom regionu Skajrimu. U ulozi ste neznanog heroja (heroine) kojem se smeši nevesela sudbina na gubilištu utvrđenja Helgen, zajedno sa kompanjonima i friškim kraljeubicom Skajrima, kao i vođom novonastale pobune Ulfrikom Stormkloukom. Međutim, u odsutnom trenutku pogubljenje biva grubo prekinuto upadom zdravo najeđenog zmaja, čija vrsta vekovima nije viđena među severnjacima. Da li je u pitanju čista slučajnost ili je pojavljivanje leteće ale na neki način povezano sa disidentskim vođom pitanja su koja će vam se motati po glavi tokom bega i konačnog izlaska na drugoj strani planine. Od tog trenutka svet Skajrima otvara se pred vama u svoj svojoj lepoti i ogromnosti, sa potpunom slobodom kretanja u svim mogućim pravcima (bar dok ne naletite na nešto što će biti razdraženo vašim živahnim trčkaranjem, a uz to je višeg iskustvenog nivoa).

Nakon inicijalnih kontakata u obližnjem mestašcetu kraj reke, a zatim i u prvom većem gradu koji ćete uočiti na horizontu (Vajtran), saznajete dublje razloge krize koja potresa Skajrim, i to u vidu otvorene pobune severnjačkih lordova (Jarlova). Oni pružaju punu podršku pomenutom Ulfriku kako bi se konačno rešili imperijalne čizme koja im pritiska vratove vekovima (uz svu silu očekivanih obrta, prevrata, agendi, kultova, sekti, frakcija, nekoliko gildova i udruženja, kao i širokih slojeva naroda koji naginju različitim podeljcima na skali trenutnih dešavanja u zemlji). Stvari se dodatno komplikuju nasumičnim napadima agresivnih zmajeva, kao i (ranim) saznanjem da ste rođenjem na neki način povezani s njima (ovo nije spojler, s obzirom na to da je u pitanju hajlajt pomenutog trejlera, uključujući tu i razorne shout moći koje stičete apsorbovanjem umrlih zmajskih duša). Naravno, kao i u svakom dobrom epu, smešna ljudska koškanja biće samo uvertira za drevne i daleko ozbiljnije pretnje, sa zmajevima kao očekivanim vesnicima takvog razvoja događaja.

Kako i priliči jednom ambicioznom, epskom RPG-u otvorenog tipa sa visokim apetitima, svet Skyrima je ogromno igralište nakrcano buljucima interesnih zona, koje pružaju zadovoljavajuće nagrade igračima raspoloženim za višenedeljno istraživanje i uživljavanje u gusto tkanje tapiserije pete igre The Elder Scrolls. Galimatijas tamnica, tvrđava, pećina, manjih i većih naselja i seoceta, kao i nekoliko impozantnih kapitalnih gradova prošaran je hiljadama i hiljadama likova koji ga nastanjuju i obavljaju svoje dnevne obaveze mimo ponašanja samog igrača. Brojne su sporedne aktivnosti kojima možete unapređivati određene predmete ili komponente opreme koju nosite (bavljenje alhemijom, spravljanje napitaka, kao i čitav spektar kovačko-saračkih aktivnosti za poboljšanje oružja i oklopa). Tu je i gomila sporednih i opcionih questova, o koje ćete se saplitati na svakom koraku (od razgovora sa likovima, prisustvovanja određenim događajima, pa sve do čitanja pojedinih mitova u raznim knjigama). Sve to stvara zaista impresivan osećaj imerzivnosti i sjajne atmosfere, koja neće dozvoliti da joj se tako lako otrgnete iz zagrljaja. Dodatni plus je gotovo organsko disanje sveta kojem pokušavate da pomognete, što se ogleda kako kroz različite ishode određenih situacija i zadataka tako i kroz komentarisanje vaših postupaka i dostignuća u susretima sa stanovništvom.

Borbeni model razdeljen u tri „škole” (dalekometna, borba prsa u prsa i magijsko obračunavanje) funkcioniše zadovoljavajuće i pruža vam zahvalnu mogućnost da efektno kombinujete sva tri stila u hodu, bez prevelikih penala. Redefinisani sistem napredovanja veština ogleda se u usavršavanju kroz njihovo stalno korišćenje (što je i odlika serijala), kao i kroz biranje između ponuđenih perkova nakon svakog level-upa. Koji god način da preferirate, osećaj tokom borbi je sjajan, sa uverljivim zanošenjem prilikom zadavanja i primanja udaraca, realističnim odapinjanjem i zujanjem strela, kao i vatrometom magija prilikom prženja neprijatelja (isto važi i u suprotnom smeru). Pored zmajeva, tvrde orahe predstavljaju i nasumični džinovi i mamuti, kao i standardni protivnici koji koriste neku ofanzivno-defanzivnu caku i kojima morate doakati kombinacijom predmeta i naoružanja koja je prisutna u inventaru.

Osim nekih starih boljki, što se pre svega odnosi na krutu i rigidnu mehaniku igranja i repetativnost određenih operacija (čišćenje random tvrđava, pećina i sličnih zona), nekoliko bitnih propusta u dizajnu pomalo kvare uživanje u igri. Ne preterano spretno izvedeno šunjanje i drugi stealth elementi nekako se podrazumevaju u ostvarenju ove veličine i otvorenog tipa (što svakako neće pozdraviti igrači koji preferiraju ovakav način igranja). Sledeća stvar je nepotrebna reduntantnost određenih aktivnosti i zahvata koje ćete preuzimati radi poboljšanja neke borbene stavke, predmeta ili oružja (bar u početnim fazama igranja). Zašto biste prolazili kroz mukotrpan proces pribavljanja potrebnih sastojaka i levelovanja veština da biste unapredili neku, npr. random sekiru, kada je velika verovatnoća da ćete u nekoj tamnici ili tvrđavi, kojih ima kao pečurki posle kiše, „na keca” nabaviti neki bolji primerak (o quest nagradama ili pukoj kupovini da i ne pričamo).

Međutim, sve je to manje-više zanemarljivo kada se uzme u obzir glavni klip u točkovima Skyrima. Zaista je neverovatna odluka da inventar jednog ovako ambicioznog RPG projekta bude sveden na konzolaško, glupo i naporno šaltovanje po crno-belim menijima, koji se progresivno proširuju prikupljanjem novih predmeta, dodatno vam istanjujući živce. Kao da to nije dovoljno, izbačen je vizuelno-tabelarni prikaz predmeta (standard još iz davnih, 16-bitnih vremena), a često će se dešavati i da miš nije usaglašen sa trenutno osvetljenim elementom koji ste odabrali tastaturom (što rezultuje konfuznim biranjem/bacanjem/prodajom nečega što ne želite). Implementacija primitivnog favorites sistema koji sve ovo treba da premosti takođe deluje smešno za današnje pojmove.

Grafički dometi Skyrima su spektakularni kada se uzme u obzir to da ih pokreće modifikovani engine star čitavih pet godina (bez obzira na to što se sada zove Creation Engine). Osim generalno povećane detaljnosti scena i lokacija, detaljnijeg iscrtavanja objekata u daljini i kvalitetnijih modela likova, neke stare boljke i dalje su vidljive. To se pre svega odnosi na standardnu ukočenost animacije likova, kao i na puste i siromašne predele u daljini koje engine ne uspeva da pokrije svojim draw distance algoritmima. S druge strane, impozantna količina detalja, dizajn pojedinih lokacija, uverljiv, ogroman i prilično živahan svet prepun svega i svačega naprosto mami i poziva na otkrivanje (hajlajt su prizori zavejanih planina koje se gube u izmaglici). Veliki plus ide dizajnu gradova, koji su, iako i dalje izolovane loading zone, daleko raznovrsniji i vizuelno uverljivije smešteni u okolinu (za razliku od Obliviona, gde su gradovi bili hermetički zatvoreni i slični kao jaje jajetu u zavisnosti od regiona, uz uvredljivu „razliku” samo po pitanju spleta ulica i položaja glavnog religijskog objekta u njima). Spektakularna muzika je na visini zadatka, kao i glasovi likova, bez obzira na njihovo povremeno ponavljanje („glasovne talente”, kao što je i red, predvodi nekoliko poznatih glumačkih njuški poput Maksa von Sidova, Kristofera Plamera, Džoen Alen i drugih).

Aleksandar DINIĆ