Stripske avanture simpatičnog belgijskog reportera Tintina postale su deo evropske kulturne baštine još tokom tridesetih godina prošlog veka. Međutim, tek sada će Tintin i drugari biti predstavljeni širim narodnim masama, i to zahvaljujući novom CGI filmu iz kuhinje Pitera Džeksona i Stivena Spilberga. Posao adaptacije filma u interaktivnu formu zapao je, očekivano, francuskom Ubisoftu.

Igračka iteracija Tintinovih avantura predstavlja laku, pitku i, nažalost, previše simplifikovanu kombinaciju laganih arkadnih deonica, koje, u finalnom preseku, ipak nisu dostojne slavnog stripskog predloška. Najveći komad igranja otpada na platformske nivoe kadrirane sa strane, koji podsećaju na pojednostavljene varijante prvih Prince of Persia igara. Gameplay je ultrafluidan i pojednostavljen, a celom utisku ne pomaže ni prilično neizazovan dizajn lavirinata, pratećih zagonetaka i mehanizama, kao i svih usputnih sitnica na koje ćete nailaziti (predmeti za aktiviranje određenih prekidača, uvredljivo lagana borba s protivnicima, sporadične upotrebe vernog kučeta Sneška na predefinisanim mestima i dr.). Između ovih nivoa ćete, po pravilu, Tintina voditi u standarndom 3D maniru, sa često fiksnom kamerom ili u sekvencama koje su režirane na neki specifičan način. Pored toga, tu su i krajnje rudimentarni delovi sa vožnjom hidroaviona, motora sa prikolicom ili mačevalački dueli sa piratima tokom Hadokovih flešbekovoa i izmeštanja u telo njegovog slavnog pretka ser Fransisa Hadoka. Dotične nivoe možete igrati i zasebno, mimo glavne kampanje, u challenges režimu. Tu je i bogat bonus odeljak sa 3D modelima likova, do tada viđenim sinematicima i zanimljivim konceptualnim ilustracijama vezanim za dizajn nivoa.

Sveopštem slabom utisku kumuje i prilično rudimentaran grafički engine, koji odrađuje posao, ali vas neće ostaviti bez daha (njegovi nedostaci najviše su vidljivi tokom svih deonica koje nisu strogo platformskog tipa). Sirotinjski sinematici i praznjikavi lokaliteti dodatno pojačavaju opšti utisak jeftinoće, a stvar u tehničkom smislu najviše vade relativno kvalitetni glasovni talenti, kao i prilično uspela filmska muzika.

Iako nije tehnički najbolje ispraćena (naročito kada se u obzir uzmu pedigre filmskog predloška i imena koja stoje iza njega), The Adventures of Tintin najviše pati od previše pojednostavljenog gameplaya i nedostatka pravih izazova. Iako ga to čini idealnim štivom za mlađe generacije kojima je Indijana Džons još tvrd orah, pomalo je nefer to što u avanturama belgijskog dečarca neće na pravi način moći da uživa i malo starija publika kojoj je on prirastao za srce.

Aleksandar DINIĆ