Assassin’s Creed za Ubisoft predstavlja isto ono što je Call of Duty za Activision – jedinu franšizu koja podrazumeva sigurnu lovu u teška vremena. Otud i insistiranje na tome da svake godine, poželjno u vreme zimske raskalašnosti s čekovima, na rafovima mora da zablista friška Assassin’s Creed igra. Taj proces je u slučaju „trzaj” šutera mnogo jednostavniji – od poprečnih preseka dečjih dispanzera iz SFRJ nastanu šeme multiplayer mapa, od nekoliko terabajta krikova, eksplozija i CGI scena rušećih gradova preostalih od „Transformersa” nivoi i skriptovi, i voila – eto novog CoD-a! Suptilni sandbox sa impozantnom arhitekturom i pseudoistorijskom podlogom sasvim je druga priča, koja se čak i laiku mora činiti kao izazov nerešiv pukim štancovanjem.

Kako izgleda isforsirani Assassin’s Creed? Upravo ovako. Zaplet Revelationsa zaokružuje priču o Eciju Auditoreu da Firence i Alteru ibn la-Ahadu, ali igra sebi dozvoljava manične, forsirane eksperimente sa pričom, što pojeftinjuje bogati pedigre uspostavljen prethodnim igrama. Assassin’s Creed: Revelations nalik je četvrtoj sezoni rasne SF serije koja je najbolje fazone potrošila u prve dve-tri godine, a sada razvlači kiselo testo da bi maksimizovala profit na ušrb svega ostalog. Situacija još nije alarmantna, ali ako se nastavi ovim tempom, biće.

Assassin’s Creed: Revelations smešten je u Konstantinopolj, šezdeset godina nakon pada Vizantije. Osedeli, ali još agilni Ecio dolazi u megalopolis na Bosforu prateći trag templara koji traže ovalne memorijske ključeve koje je Alter kodirao. Ključevi otključavaju velika metalna vrata u bivšoj tvrđavi asasina, iza kojih se krije neka volšebna tajna. Imaju i sekundarnu namenu – skladišta za Alterova sećanja, koja će Ecio proživeti. Tako će igrač koji nije igrao Assassin’s Creed: Bloodlines za Sony PSP niti inhalirao druge AC medije (novele i stripove), saznati šta je Alter radio posle finala prve igre serijala. Hoćete još neki primer maničnog eksperimentisanja? Kako vam zvuče otomanski janjičari koji su ujedno i templari? Ipak, situaciju vade odlični dijalozi i maestralan glumac koji Eciju pozajmljuje glas – magija starog italijanskog šmekera i njegovih baršunastih rečenica poput dimne zavese prekriva dobar deo problema.

Najveći grajp potpisnika ovih redova sa igrom je činjenica da Ecio aktivno i organizovano pomaže otomanskim Turcima u borbi protiv poslednjih ostataka Vizantije. Oprostite na „revelejšnu”, ali kako bratstvo asasina shvatiti kao dobre momke, kada njihov najveći sin spasava život mladom Sulejmanu (budućem sultanu poznatom kao Veličanstveni), slasno ubijajući Manojla Paleologa, poslednjeg potomka dinastije hrišćanskih careva koja je vladala Vizantijom (uz to još i orođenog sa našim Nemanjićima)? Dodajmo tome i neobjašnjivo sekularni Konstantinopolj/Stambol u kojem nema lelekanja mujezina sa minareta niti najmanje verske odrednice u storijalnu igre, i dobićemo čudan nacionalno-sekularni miks.

Mehanika regrutacije i manipulacije asasinima koju je doneo Brotherhood ovde je donekle usložnjena, kako na planu njihovog slanja u misije tako i na polju oslobađanja delova grada od templarskog uticaja. Zli momci sada mogu da uzvrate napadajući legla asasina, koja ćete braniti novoustanovljenom varijantom tower defence segmenta igre. Ova mini-igra u kojoj različite kategorije asasina (musketar, strelac...) postavljate na krovove ulice kojom jurišaju talasi templara slobodno je mogla biti izostavljena. Srećom, ako pazite šta radite i smanjujete „templar awareness” u gradskim četvrtima (potplaćivanjem heralda ili likvidacijom činovnika), nećete morati prečesto da se smarate njome.

Revelations je hrabar sufiks za igru koja se, kao i prethodni nastavci, završava cliffhangerom. Ne možemo reći da nije svučen plašt neizvesnosti sa nekoliko gorućih pitanja, ali nekako smo smatrali da će Otkrovenje, pored detaljnog prikaza Alterove sudbine, zaokružiti i priču o Dezmondu Majlsu i Rajskoj jabuci, štedeći Assassin’s Creed III (buduću petu igru u serijalu) bagaža prošlosti. Dezmond... Na tog lika je svakako trebalo staviti tačku od nekoliko tona. Finalne scene u igri (vrlo) usko su povezane sa DLC-om The Da Vinci Disappearance za Assassin’s Creed: Brotherhood (dolazio je fraj uz PC verziju igre) i sugerišu da će se sledeći Assassin’s Creed sigurno pojaviti pre decembra 2012. Kako i zašto? Igrajte i saznajte...

Miodrag KUZMANOVIĆ