Na pojavu Little Big Planeta igrači/kritičari gledaju na dva potpuno različita načina. Jedni se kunu u to da je u pitanju najmaštovitije i najoriginalnije ostvarenje koje se pojavilo do sada, dok drugi jednostavno ne mogu da ga vide očima i ne shvataju u čemu se ceo taj „igraj–kreiraj–podeli” fazon sastoji.

U prvi plan ističe se realna fizika koja dočarava igranje sa pravim figuricama, pa onda mogućnost da glavnog lika „oblačite” u naročite kostime, menjate mu raspoloženje, a tu je i opcija da nivoe ukrašavate nalepnicama koje usput skupljate... Posebna draž leži u činjenici da je moguće izraditi sopstveni nivo, uploadovati ga komuni korisnika ili preuzeti rešenja koje su drugi igrači osmislili (do sada se pojavilo više od tri miliona novih nivoa). Opozicija, logično, ne vidi smisao u ovakvom gubljenju vremena, pogotovo što je glavna priča kratka i operisana od uzbuđenja kakva donose klasični naslovi. Besomučno prelaziti iz tačke A u tačku B, usput skačući, presvlačiti se kao neka seka-persa i koristiti okoliš za ostvarivanje svog nauma baš i nije neki izazov. Gde je tu pucanje, gde su lokve krvi, gde je napalm koji prlji sve što dotakne...?

LBP 2 je veći, maštovitiji, sadržajniji i luđi od originala. Na prvi pogled uočava se za koplje bolja grafika, koja je zahvaljujući novom svetlosno-čestičnom modelu toliko slatka i neodoljiva da ruke same počinju da idu ka ekranu. S druge strane, na polju izvođenja ne primećuje se mnogo toga novog – po ustaljenom redu vožnje kreće vickasta naracija (za istu je zadužen maestralni Stiven Frej), pojavljuje se Sackboy, a vi lagano krećete da ga „lomatate” po ekranu terajući ga usput da gestikulira i oblači se u najčudnije odore. Naravno, sve ima svoj smisao, a ovog puta u centru priče je nekakav interdimenzionalni usisivač od 1800 W, koji je odlučio da uništi Craftworld tako što će ga, deo po deo, uvlačiti u svoju vreću za đubre. Lari da Vinči, vođa polutajne-poluorganizovane grupe koja sebe naziva „Alijansa”, regrutuje Sackboya kako bi ga obučio i potom poslao na megdan Negativitronima, koji navodno stoje iza cele „štele” sa usisivačem. Headquarters se ovog puta nalazi u kartonskoj kutiji u sobi, tako da imate dobar pogled na globus Zemlje, a samim tim i na dostupne nivoe.

Igra se odvija u pseudo 3D okruženju (neki vole da ga zovu 2,5D), gde igrač ima mogućnost pomeranja „po dubini”, i to u tri koraka. Sackboy može da trči, skače između njih, pa čak i da se uz pomoć kuke kači na specijalne objekte i tako ih koristi ne bi li dosegao nedostupne platforme. Grappling hook nije jedini power-up na raspolaganju. Tako vam grabinator rukavice daje dodatnu snagu, ronilačko odelo omogućava sigurno „šetanje” pod vodom, creatinator šlem ispaljuje rakete... U Story modu nivoa ima 30, ali su oni daleko raznovrsniji nego u prvom delu. Na primer, biće tu trkačkih deonica, potom rešavanja slagalica, pa čak i pucačkih sekvenci! Naravno, osnovni cilj vam je da se sa starta prebacite na cilj, ali ako ste ljubitelj LBP univerzuma, znate da nivoi nude mnogo više od toga. Skupljanje svih kuglica zarad postizanja maksimalnog skora, rešavanje nivoa za što kraće vreme, pronalaženje kolekcionarskih predmeta koji se mogu koristiti za dekoraciju i slično samo su deo onoga što vas tu očekuje. Igrati se možete i u društvu, a u isto vreme mogu vam se pridružiti do tri ljudska igrača – lokalno ili putem PSN-a. Ko nije za kooperativno igranje uvek se može okušati u versus režimu i proveriti svoje „znanje”.

Slogan LBP-a 2 je „Platforma za igre” (umesto „Platformska igra”). Šta to znači? Jednostavno, ovaj naslov nije samo igra već mnogo, mnogo više od toga. Već u prvom delu imali smo snažnu podršku za izradu nivoa (svi ranije izrađeni goodiesi mogu da se koriste i u dvojci), a sada je na raspolaganju monstruozno detaljna mašinerija koja će vam dozvoliti da se razmašete kao nikad do sada. To LPB 2 pretvara u platformu za kreiranje igara, i to ne klasičnih platformskih kao što smo do sada navikli. Naime, prva stvar je da se nivoi mogu „vezivati”, a između ubacivati međuscene. Dalje, igra može biti trkačka, logička, pucačka, pa čak i RPG! Rad u ugrađenom muzičkom sekvenceru rezultovaće unikatnom muzičkom podlogom i odgovarajućim efektima, pa ste zaista pokriveni sa svih strana kada je u pitanju sprovođenje ideja u delo.

Ako ste voleli Little Big Planet, LBP 2 će vas oduševiti i naterati da promenite mišljenje o nastavcima koji su kao po pravilu lošiji od originala. Čini nam se da su autori ovog puta više pucali na create umesto play segment igre, ali situacija može da se posmatra i obrnuto (niko vas ne sprečava u tome da do besvesti igrate ono što su drugi napravili, te da i ne pipnete alate za kreiranje nivoa). Gomila sadržaja i predivne tehničke karaktersitike (pogotovo muzika, koju, između ostalih, čine i prerađene note Šuberta, Baha, grupe Nightwish...) stvoreni su samo za vaše uživanje. Osim ako ne spadate u onu drugu grupu ljudi s početka teksta, koji zabavu ne razumeju bez napalma i tone ispaljenog vrućeg olova.

Vladimir PISODOROV