Generacije igrača odrasle su na squad based strategijama kakve su Laser Squad, UFO/X-Com, Jagged Alliance ili Silent Storm. Generacije igrača gledale su kako njihove omiljene igre u najboljem slučaju odlaze mirno u legendu, ali i bivaju oskrnavljene lošim nastavcima i klonovima ili čak bivaju oskrnavljene glasinama o nastavcima koji na kraju ispadnu toliko loši da ni izdavači nemaju hrabrosti da ih izdaju. Svi ti igrači konačno imaju čemu da se raduju. Pol Tejlor i Jan Hardingem napravili su i pod imenom Mode 7 Games izdali najbolju poteznu squad based strategiju 21. veka, koja bi pri tom lako mogla da se nosi (i da izađe kao pobednik!) i sa nabrojanim hitovima. Taj šampion zove se Frozen Synapse.

Na prvi pogled, ako niste naviknuti na indie scenu, Frozen Synapse nikako ne izgleda kao hit niti liči na nešto što bi danas postalo hit. Minimalistička grafika, koja iz ptičje perspektive prikazuje modele poslovnih prostora u plavim nijansama, te naoružane momke u crvenom, zelenom i žutom, svakako nije spektakularna (čak ni za jednu indie igru), ali je zapanjujuće svrsishodna. Naravno, ideja je da igrač, kao glavni strateg, gleda digitalizovanu sliku iz satelita ili čak cyber svemira, a iluzija je pojačana vrlo dobrom animacijom i odličnim efektima prilikom upotrebe oružja. Jedino što je čudno jeste postojanje nekoliko prilično krvavih efekata koji podižu atmosferu, ali se ne uklapaju u vizuelni identitet igre. To ipak ne smeta – možemo ih svrstati pod umetničku slobodu. Za pohvalu je i upravljački interfejs koji je odličan u svakom pogledu, od menija do upravljanja likovima tokom misija. Toliko grafički svedene a igrive igre u eri prebrzih grafičkih procesora pravio je samo Introversion (vidite Uplink i Defcon). Zvučni efekti i muzika malčice su slabiji od grafike, ali su potpuno u službi atmosfere i sigurno nikome neće smetati. Šteta je što nismo dobili još jedan odličan chiptune soundtrack, kakvih u poslednje vreme ima mnogo na indie sceni.

Po načinu igre, Frozen Synapse u većini elemenata ne odskače mnogo od svojih uzora. Tu je grupica naoružanih momaka koje je moguće pomerati po mapi, postaviti ih da osmatraju određenu lokaciju ili da patroliraju i otvaraju vatru čim primete protivnika. Svi ti vojnici/plaćenici mogu da budu naoružani određenim naoružanjem – puškama, automatskim oružjem ili bazukama. Nakon tih opštih mesta dolazimo do razlika: nema akcionih poena, već svaki potez traje tačno pet sekundi. Nema sakupljanja pucaljki po mapi, već ćete s onim što imate morati da izdržite do kraja misije. Nema surove igre procenata u kojoj će vas u odsudnom trenutku prodati lik koji ima nišanjenje na 99 odsto, već će svaki susret dva naoružana borca biti odlučen u zavisnosti od njihove pozicije i oružja koje drže u rukama. I na kraju, nećete morati da na papiru računate gde, šta i kako. Pre nego što odlučite da odigrate svoj potez, možete da odradite simulaciju dešavanja. Izdate lepo naređenja, odgledate tih pet sekundi i ako ste zadovoljni rezultatom, pristanete da to zaista i bude vaš potez. Ali, šta je sa protivnikom? U svakoj simulaciji možete da izdate naređenja i njegovim jedinicama, te da odgledate kako će se završiti svaka ideja koja vam padne na pamet. Dakle, strategija u ovoj igri ne svodi se samo na to da nešto odigrate najpametnije što možete, već da se potrudite da razmišljate kao protivnik, proniknete u njegov stil igre i iznenadite ga onda kada se najmanje nada.

Predivna je činjenica da ovakav način igre odlično funkcioniše i u kampanji za jednog igrača, ali i posebno dobro u multiplayeru. Kampanja je sastavljena od više od 50 misija koje pokrivaju nekoliko standardnih tema (oslobodite taoce, eliminište kriminalce, dođite do dokumenata...), a kroz koje će AI igrati sve pametnije i pametnije. Na kraju će biti toliko dobar da ćete morati baš da se pomučite kako biste trijumfovali u svakoj misiji. Ukoliko se odlučite na još koji prelaz kampanje, ne postoji šansa da u dogledno vreme naučite napamet kako preći misiju, i to iz dva razloga. Prvi je što će AI ponekad promeniti svoju reakciju, a drugi je to što se mape generišu polunasumično. Iako je osnovni oblik nivoa skoro uvek isti, raspored prostorija unutar zgrade je drugačiji i slično. Dakle, ukoliko vam se ne igra preko Neta, Frozen Synapse i dalje obećava sate, dane, nedelje odlične zabave.

Međutim, bila bi greška ako ne biste igrali preko Neta. Igra je zamišljena kao multiplayer (tako da odlična kampanja dobija još pluseva), a kao takva se i prodaje. Po ceni od oko 2300 dinara preko Steama dobićete svoju kopiju i još jednu koju možete pokloniti nekom prijatelju (ili podeliti cenu na pola ili...). Kao i kod većine vrhunskih strateških igara, i ovde je mnogo zabavnije igrati protiv živog protivnika nego protiv AI-ja, ne samo zbog višeg nivoa nepredvidljivosti već i zbog interakcije, sportskog duha i uživanja u trenutku pobede. Partije sa dva igrača mogu da traju od nekoliko minuta do nekoliko dana. Zahvaljujući odlično organizovanom sistemu menija moguće je držati otvorenim mnoštvo partija, te ćete dobijati obaveštenja kada protivnici završe svoj potez, a onda će doći trenutak da vidite kako je proteklo prethodnih pet sekundi, emotivno reagujete i zatim dalje planirate. Kada malo uđete u šemu, bićete oduševljeni količinom kombinacija koje će vam se otvarati i počećete sebi da postavljate pitanja tipa: „OK, sigurno će proći ovuda, da li da stavim jednog ili dva vojnika da pokrivaju ovo mesto?”; „Ako sam ja malopre išao nalevo a on nadesno, da li će očekivati da sada odem gore, pa ću ga iznenaditi ako odem dole?”; „Ovo je moj najbolji potez ako on odigra svoj najbolji potez, ali šta ako on ne odigra svoj najbolji potez?” i slično. Predviđanje, blefiranje i razumevanje načina razmišljanja suparničke strane postaće vaši najbolji prijatelji.

U pitanju je, dakle, vrhunska indie igra i još jedan dokaz da je indie scena na PC-u u ovom trenutku mesto gde se mogu naći ubedljivo najbolji naslovi. Ukoliko smatrate da gaming hit predstavlja nešto više od tri sata zabave i spektuklarne (ali bazično ružne) grafike, te da mora da zahteva i znanje i razmišljanje, morate probati Frozen Synapse.

Luka ZLATIĆ