Većina nas Mortal Kombat pamti još iz vremena arkadnih automata, kada smo štekali novac od užine kako bismo ga iskoristili za kupovinu žetona u arkadama ili za uplaćivanje sati u sega klubovima. Prema mišljenju većine fanova, najbolji Mortal Kombat pre izlaska devetke jeste Mortal Kombat 3. Svaki nastavak, nakon trećeg, donosio je samo strmoglavi pad reputacije celog serijala. Ovog puta NetherRealm Studios nudi nešto što je sasvim novo, ali isto tako i sasvim staro.

Postava boraca je poprilično bogata. Tu su Sub Zero, Scorpion, Sonya, Kitana, Mileena, Smoke, Kabal i mnogi drugi povratnici iz prethodnih serijala, a novina u ovom Mortal Kombatu je Kratos. Da, dobro ste pročitali, u pitanju je glavna faca iz serijala God of War. Nažalost, Kratos je dostupan samo u verziji za PlayStation. Postavu čini 27 igrivih boraca, kao i tri koji su dostupni samo kao bosovi (Goro, Kintaro i Shao Kahn, s tim što je Goro nakratko igriv u modu Challenge Tower). NetherRealm Studios je najavio još dva dodatna borca – Kenshi iz Mortal Kombat Deadly Alliancea i Scarlet, koja je inspirisana „gličem” koji se javljao u drugom delu Mortal Kombata.

Grafika i zvuk dovedeni su na nivo koji do sada nikad nismo videli u borilačkim igrama. Modeli boraca, zvučni i grafički efekti specijalnih udaraca, izrađena borilišta i sve ostalo vezano za grafiku i zvuk prosto je prelepo. S druge strane, način kretanja boraca injihovo „odbijanje” onda kada prime udarac urađeni su potpuno drugačije u odnosu na prethodne igre ovog serijala, što, prema mišljenju autora ovog teksta, izgleda pomalo bezveze. No, nakon dužeg igranja stiče se „navika” na tako nešto, te je to mana koja se može zaobići, naravno ukoliko za nekog ne predstavlja ključnu stvar u borilačkoj igri. Kombo udarci su izvanredno urađeni i potrebno je dosta vežbe kako bi komplikovanije varijante ušle u prste.

Novi dodatak je „superskala”, koja se tokom borbe popunjava i ima tri nivoa. Prvi nivo povećava snagu i efikasnost specijalnog poteza, drugi nivo može se iskoristiti da bi se prekinuo kombo protivnika, a treći nivo služi za korišćenje X-Ray udaraca koji oduzimaju veliku količinu energije, a pri tom usporenim i zumiranim snimkom prikazuju lomljenje kostiju i organa protivnika prilikom udaraca. Ako ste mislili da su prethodni serijali bili krvavi, sačekajte da vidite šta tek ova igra donosi! Nasilja i krvi ima u toj meri da su vrata Australije ostala zaključana za distribuciju ove igre. Završetak svake borbe igraču daje mogućnost da „krv i nasilje” znatno pojača. Svaki borac ima u osnovi dva načina da ubije svog protivnika (izvrši fataliti), dok neki mogu, uz dodatna otključavanja, da izvrše i treći (retro) fataliti, koji je u stvari prenesen iz prethodnih serijala igre. Pored fatalita specifičnih za svakog borca, moguće je i „dovršiti” protivnika na način koji je specijalno vezan za borilište na kom je vođena borba (Stage Fatality). Tu je dobro, staro bacanje protivnika u kiselinu, na šiljke, pod voz, ali isto tako i varijante koje podrazumevaju da protivnikovim telom nahranite drveće u „živoj šumi” ili ga bacite pod taksi vozilo. Ukoliko pak ne želite krvavi završetak, možete se odlučiti da protivnika pretvorite u bebu (babality).

Mortal Kombat 9 donosi solidan balans, što ga čini poprilično igrivim. Naravno da postoje borci koji su u rukama majstora za nijansu jači od ostalih, ali balans igre je generalno u redu. Gameplay je ovog puta 2D (ne postoji više mogućnost pomeranja borca van osnovne dijagonale). Postoji veliki broj borilišta i stariji igrači će lako prepoznati ona koja su prenesena iz prethodnih delova igre. Single player krase mnogi modovi i dodaci. Izdvojićemo izvanredni Challenge Tower, gde igrač treba da ispuni 300 različitih zadataka i kombinacija. Njihovim ispunjavanjem zarađuju se „novčići” koji se mogu koristiti za otključavanje slika, kostima, muzike, kodova koji se unose pre borbe itd. Osim toga, Challenge Tower je vrlo dobar alat za učenje same igre, te toplo preporučujemo igračima da ga pređu kako bi se malo bolje upoznali sa igrom. Za sve ostale kombinacije i stvari koje ne može da pruži Challenge Tower tu je trening mod, gde igrač do mile volje može da vežba. Pored standardne borbe jedan na jedan, igrači u modu Tag Team mogu da biraju dva borca s kojima će se boriti i mogu ih menjati tokom borbe. Single player igru krasi izvanredna priča, nesumnjivo najbolja koju smo do sada videli u borilačkim igrama. U animacijama koje prate igrača kroz Story mode prikazan je ceo zaplet, tako da će igrači koji nisu igrali prethodne delove, ili nisu upućeni u priču, dobro znati o čemu se radi.

Ideja i princip igranja preko Interneta izvanredno su osmišljeni. Pored standardnih borbi jedan na jedan, moguće je igrati i dva na dva. Tu je i mod King of the Hill, koji radi po starom principu „pobednik ostaje”, ali zanimljiva stvar je to što ostali igrači mogu da prate borbu, navijaju za svog favorita, čak i rade specijalne poteze tokom navijanja. Nažalost, ni ova igra nije prošla bez grešaka koje nikako nisu smele da se dogode. Ako izuzmemo gličeve koji omogućavaju igračima da kombo udarce rade beskonačno ili dovoljno dugo da oduzmu više od 70–80 odsto energije, jedna od najvećih mana jeste to što je online engine veoma loše urađen. U igranju online konstantno postoji iritirajući lag koji u velikoj meri ubija osećaj igranja. NetherRealm Studios je pokušao da se iskupi tako što je izdao patch koji je malo popravio balans igre i ispravio neke greške, ali je tu problem bilo to što su izmene bile aktivne samo kada je konzola povezana na Internet. Online lag je i dalje prisutan, i NetherRealm Studios će morati da ispravi taj deo igre ukoliko ne želi da izgubi veliki broj fanova.

Bojan NOVAKOVIĆ