Družeći se sa pokretnim sličicama, povremeno se desi da naletimo na potencijalno zanimljivo delo s kojim smo se susreli na pravom mestu, ali, nažalost, u pogrešno vreme. Takav je slučaj i sa arkadom Ancients of Ooga, skladno zamišljenom avanturističkom platformom za najmlađe, koja sve vreme tera na razmišljanje u pravcu: „E, da mi je ovo palo šaka pre petnaestak godina!”S druge strane, to nije razlog da se Drevnima Uge umanji ocena, uprkos tome što nam je igranje brzo dojadilo – jednostavno, ciljna publika su igrači uzrasta do pet-šest godina. Zašto to tvrdimo? Prevashodno zbog potpunog nedostatka izazova, to jest upečatljive ali razvodnjene zamisli da se čoveku dozvoli da po sopstvenom nahođenju preuzima kontrolu nad simpatičnim Ugancima, što asocira na znatno siromašnije Izgubljene vikinge. Smenjujući borbene i skakačke etape s nimalo izazovnim logičkim problemima, Ancients of Ooga je izuzetno pristupačna igra koja ni u jednom trenutku neće namučiti igrača. Platformisanje je old news i svodi se na skok i dvoskok, odnosno taster ’A’ za izvođenje jednog jedinog tipa udarca, pa se na tome nećemo duže zadržavati, uz napomenu da dodatna doza raznolikosti ne bi škodila. Sreća pa su zagonetke interesantnije – u prvi plan stavljaju zaposedanje različitih likova s ciljem da se prevaziđu prostorne prepreke, najčešće u vidu zaključanih kapija. Sledi najreprezentativniji primer. Na raspolaganju vam stoje dva Uganca i pomoću katapulta treba prebaciti jednog od njih na drugu stranu zjapećeg bezdana. Katapult, prirodno, ne funkcioniše sam od sebe već je potrebno da aktivirate polugu kako bi on nakratko proradio, što vam ne ostavlja dovoljno vremena da prevalite put nazad do katapulta. Što bi rek’o Vitli iz Portala, ma koliko se činilo da je prepreka nepremostiva, rešenje ipak postoji – prvo smestite Uga u katapult, da biste potom (here comes the clever part) preuzeli kontrolu nad Ogom i sa njim povukli polugu! Mačji kašalj, ali će petogodišnjaci, po svoj prilici, o tome imati drugačije mišljenje. Prateći pobunu simpatičnih Uganaca koje su prethodno porobili zloglasni Bulisi, zaplet je svrsishodan (pogotovo kada se zna kome je ovo igračko iskustvo namenjeno), mada je moglo to i bolje, tačnije – sadržajnije. Ono što je za pohvalu jeste dopadljiv humor, tačno skrojen po meri pomenute ciljne populacije. Ukoliko ste se prepoznali kada smo pomenuli igrače mlađe od pet-šest godina, onda se dajte u nabavku, jer igra nije opterećena nijednim krupnijim nedostatkom koji bi u većoj meri zagorčao igranje. Sitniji nedostaci postoje – nemogućnost razvlačenja slike preko celog ekrana, mušičavi dvoskok koji često otkazuje poslušnost, nesrećno smešteni Load Game... Sve u svemu, ništa strašno. Aleksandar ĐURIĆ | | |
