Danilo LUKINOVIĆ

1. jul 2022.

Pre gotovo godinu dana, zagrebali smo reciklažu starog svemirskog brodovlja u ulozi kosmičkog šljakera, zamenjivog i zanemarljivog šrafčića velike mašinerije interplanetarnog profita. Early Access verzija igre delovala je mehanički sazrelo, doduše, sa minimumom opcija, ali očiglednim pravcem razvoja (činilo se). Oduševila nas je funkcionalna srž igre. Lagano i metodično, a, opet, opasno i haotično rastavljanje svemirskih levijatana na sastavne delove, uz zvuke odlične muzičke podloge i nedostatke neke dublje priče, koja bi samo pokvarila sate, dane i mesece rada fizikalca, čije radno mesto je, igrom slučaja, u svemiru.

Sa druge strane, verzija igre koju su autori proglasili „gotovom” i zalepili joj oznaku 1.0, deluje kao da je prerano puštena u promet, sa veštački „napumpanim” sadržajem za produžavanje gameplaya. Nasuprot oduševljenju izazvanim izostankom priče, igraču sipa u grlo adolescentsku verziju „borbe za prava radnika”, propraćenu lošim crtežom i još gorom naracijom plejade likova koji su poster tik-tok „različitosti” (napredne frizure u drečavim bojama i, naravno, nedostatak muškaraca evropskog porekla). Nasuprot tome, brodova koje ćete rastavljati nema mnogo i izgledaju generički, sa teksturama niske rezolucije.

Srž je ostala ista. Atmosfera je i dalje zarazna, sa kombinacijom mira i klaustrofobije, koja prelazi u analitiku, planiranje i frenetično obavljanje posla uz maksimalnu preciznost koju dozvoljava isticanje vremena. Kao i u „demo” verziji, najveći neprijatelj opuštenom i temeljnom radu jeste nedostatak kiseonika. U finalnoj verziji, ovom problemu dodate su i druge forme održavanja. Gorivo za boostere i kiseonik moraćete da dopunjavate o sopstvenom trošku, sa bazne stanice na kojoj se nalazi kiosk. Na istom mestu dopunjavaćete i potrošne delove alatki i, ako ste bili nemarni, krpiti (doslovno) radni kombinezon. Dodatni podsticaj predstavlja i trajanje smene. Na raspolaganju vam je svega petnaest minuta, za koje morate da rastavite i na valjano mesto sprovedete što više materijala. Metodično razdvajanje donosi veći profit, jer struktura ide u visoku peć, oplata na reciklažu a još uvek funkcionalni segmenti (terminali, stolice, lampe) u magacin, pa na buvljak „Kod ludog Dače”. Pažljivo planiranje i brzo izvršenje dovešće do većeg profita, što je neophodno, jer korporacija LYNX (nije akronim) dnevno naplaćuje privilegiju da radite za njih. Svu opremu moguće je budžiti, što dodatno „opravdava” grind, kulminativno će vas učiniti master-sekačem, koji je na kraju teške smene ponosan na metodičnu destrukciju kojom je dirigovao. Igra potpuno podržava gamepad, što je možda i prirodniji način navigacije kroz 3D okruženje.

Interesantno je i to da u slučaju smrti na radu bivate klonirani. Nova šansa deluje sjajno, ali ćete LYNX-u morati da vratite nešto „jače” od milijarde kredita. Kampanja bukvalno startuje inicijalnim kloniranjem, koje vam uništava originalno telo, te tokom cele igre pokušavate da namirite dug. Takav nesvakidašnji, morbidno interesantan zaplet zaista motiviše, gurajući vas željom da na kontu napokon vidite plus. Nažalost, razvojni tim je „umazao” ceo koncept plitkom i loše formulisanom „pričom”, čiji ste, zapravo, pasivni protagonista. Sve se svodi na parole tipa „The corporations are bad, m’kay” i „pravimo sindikat”, sa rečnikom od kog se podižu dlake na leđima poštenih šljakera, koji za takve floskule nemaju ni vremena, ni živaca.

Hardspace: Shipbraker počiva na odličnoj ideji, koja se izdvaja u moru indie koječega. Ova je trebalo da bude čista sandbox igra sa atmosferom u prvom planu, dok seckate brodove osluškujući svoje disanje i fantastičan soundtrack. Umesto toga, dobili smo zbrzan, nedovršen naslov, pun bespotrebne, jeftine politike. Igru i dalje vredi probati, možda ne za punu cenu od 35 evra, ali svakako na nekom sniženju. Možda će sve da bude malo bolje nakon nekog patcha, a autore „vadi” i soundtrack, koji može da se kupi i na vinilu.

PRETHODNI TEKST Vampire: The Masquerade – Swansong

SLEDEĆI TEKST Mario Strikers Battle League Football