Jovana KUZMANOVIĆ

1. jul 2022.

Japanske igre čija suštinska osnova je priča zasnovana na lokalnim legendama i/ili istoriji nisu nikakva novost. Do sada smo se, uglavnom, susretali s RPG-ovima tog tipa, jer tu ima prostora i za druge elemente koje japansko tržište već tradicionalno voli (napredak likova, grind resursa, otvorene mape...) Međutim, The Centennial Case koristi unekoliko drugačiji pristup.

Naravno, u centru svega je drevna misterija, koju igrači rešavaju kao svojevrsnu live-action avanturu. U ulozi ste spisateljice krimi-romana Haruke Kagami, koju saradnik, koji se, inače, bavi proučavanjem mogućnosti usporavanja ili sprečavanja procesa starenja, moli da mu pomogne u razrešenju misterioznih događaja na imanju koje već vekovima pripada njegovoj porodici.

Spisateljica i njena urednica i prijateljica doći će na imanje baš uoči velike ceremonije povodom cvetanja trešnjevog cveta, da bi se tu uplele u storiju o četiri ubistva, koja zahvata više od sto godina istorije te porodice: od 1922, preko 1972, pa sve do 2022. godine. Svako ubistvo čini zasebnu epizodu, a pored gledanja razvoja priče poput interaktivnog filma (faza incidenta, u kojoj sakupljate dokaze i nagoveštaje), gameplay, zapravo, čine faze neposrednog rešavanja misterije: The Reasoning Phase, gde sastavljate i povezujete pronađene tragove i zaključke i tako stvarate hipoteze o tome šta se, zapravo, dogodilo, i druga, The Solution Phase, odnosno, faza rešenja, u kojoj na osnovu tih hipoteza zaključujete ko je ubica.

Sakupljanje hintova i cluesa nije preterano komplikovano, a ako neki i propustite, svaki video moguće je ponoviti koliko god puta želite, a igra ih u finalnoj fazi i sama prikuplja za vas. Njihovo povezivanje i kreiranje hipoteza, takođe, nije teško, mada zaključci ponekad nisu ono što ste očekivali ili želeli, a igra dozvoljava i izvođenje sasvim pogrešnih hipoteza, koje će vas navesti i na pogrešne zaključke.

Dobra strana priče jeste to što po mnogo čemu podseća na dobro režiran detektivski roman. Intrigantna je, uvlači vas u svet igre, a ima i neočekivanih preokreta. Atmosfera je sjajna, čemu pored priče doprinosi i odličan soundtrack.

„Tabla” na kojoj se izvode zaključci dobro je inkorporisana u sve to, mada činjenica da tragove i nagoveštaje možete da spajate isključivo vizuelno, prema šarama na heksovima i njihovom položaju, pomalo kvari doživljaj, ali dobro pazite da se ne opustite zbog toga, jer je veoma lako doći do pogrešnih zaključaka. Ukratko, čak i kad deluje kao da nije tako, igra traži neprestani angažman mozga i ne može se igrati bez razmišljanja o svim aspektima slučaja.

Igra, pritom, sve vreme prati sve informacije koje prikupite: podatke o likovima, mape lokacija, vremensku liniju događaja, tako da u svakom trenutku imate pregled svega što se desilo i što ste saznali, odnosno, prikupili.

Priča igre je sasvim zadovoljavajuća, na momente i vrlo kompleksna, ali ne možemo da se otmemo utisku da je, pogotovo na samom početku, mogla da bude i nešto suptilnija. Bum: prva scena predstavlja glavni lik; bum: u drugoj joj asistent traži pomoć; bum: već u trećoj je na lokaciji događaja i bavi se rešavanjem ubistava. Nema postepene izgradnje priče i atmosfere, nema laganog uvođenja likova, nema mnogo motivacije za postupke glavnih junaka... Naravno, ovo nije roman, i ne mora biti književno savršenstvo, ali s obzirom na složenost i kvalitet priče, nekako kao da je nedostajalo neko finalno doterivanje. Okupljanje svih učesnika na kraju svakog slučaja u jednoj sobi i iznošenje konačne teorije o ubistvu, takođe, suviše odiše osećajem „već viđeno sto puta u romanima Agate Kristi i sličnima”...

Ovo je definitivno igra koja ima šta da ponudi, pogotovo ljubiteljima detektivskog žanra. Daleko je od savršene, ali nudi mnogo zabave i tema za razmišljanje. A onima koji su tu, mahom, zbog priče, i mnogo više od toga.

PRETHODNI TEKST Starship Troopers: Terran Command

SLEDEĆI TEKST Voodoo Detective