Bojan JOVANOVIĆ

1. jul 2022.

Među vampirima u Bostonu vlada opšta panika. Uzbuna crvenog nivoa podignuta je nakon što se desio nekakav haos na žurki koju je vampirska elita organizovala u tom gradu. Treba što pre sanirati situaciju, pre nego što takozvana maskarada bude „provaljena”, usputno počupati uši i podeliti vaspitne krivcima. Igrarije među vampirskim klanovima postaju nikad napetije, idealna postavka jedne Vampire: The Masquerade igre.

VtM: Swansong sadrži kamion ekspozicije i žargona koji će vam biti sasut u glavu tokom uvodnih minuta. Nemate pojma ni koga vodite, gde i zašto, a već vam je u rukama nekoliko vrućih krompira sa kojima treba žonglirati... na trapezu... ispod koga je bazen sa ajkulama. Labudova pesma je, pre svega, avantura, vrlo slična izdanjima iz studija Telltale i Supermassive Games. Gameplay je, otprilike: red međuanimacija, neka opcija u dijalozima, red istraživanja pa u krug. Vodite troje vampira, iz tri različita klana i sa drugačijim agendama. Emem je usijana glava, mlada vampirka koja pokušava da se dokaže i juri visoki status. Galeb je najstariji i najiskusniji u grupi, elitni vampir koji poznaje sve i svakoga. Lejša deluje kao klasični otpadnik, ali je, zbog svojih sposobnosti, praktično desna ruka vampirskog princa. Priča će vam, zato, biti rasparčana na ovo troje likova i nakon svakog odigranog poglavlja, birate sa kim želite da dalje nastavite igranje. Kampanja će, svakako, biti gotova za nekih 15 sati, tako da nije loša ideja da često menjate likove, pogotovo da biste više istraživali i bolje se upoznali sa gradom.

Swansong, tehnički, jeste igra izrađena po poznatom RPG sistemu, ali i RPG i akcija su tek rudimentarni. Sukobi su u dijalozima, gde bi vaše statistike trebalo da dođu do izražaja. U određenim momentima imaćete dodatne dijaloške opcije na koje utiču vaše vampirske veštine. Ako odlučite da ih dodatno pojačate i osigurate uspeh akcije, trošiće vam se fokus (faktički - mana) a rašće linija gladi. Uspete li da pobedite u dijalozima, na kraju poglavlja dobijate bodove iskustva kojima dalje unapređujete lika. A ako ne uspete? Pa, igra se tada, efektivno, raspadne. Sistemi koje Swansong koristi bukvalno zahtevaju da znate unapred šta će se desiti i koje veštine će vam zatrebati, te je vrlo moguće da se nađete u problemu i situaciji da vaši likovi nisu u mogućnosti da dalje stiču iskustvo. Ima tu i dodatnih elemenata sreće koji mogu da vam pokvare dijaloge, što dalje cementira potencijalnu frustraciju ako vam ne polazi od ruke da levelujete jednog od likova. Pritom je igra krcata bagovima - u prvih sat vremena nam je pukla na konzoli, jedan lik ostao zaglavljen u animaciji i bekeljio se, a u kasnijem poglavlju postoji greška koja može da vam onemogući prolaz.

Vampirska posla nisu onoliko česta koliko se dalo očekivati. Ima tu korišćenja njihovih sposobnosti kontrole uma, pomenuta nevidljivost specifična za jednog lika, ali nemojte očekivati da ćete ovde ići unaokolo i zarivati očnjake u svakog drugog nesrećnika. Swansong ima vrlo striktan sistem ispijanja krvi, gde na određenim mestima nađete nekog nesrećnika i onda ga odvučete iz gomile kako biste igrali mini-igru u kojoj ne smete popiti previše, niti premalo krvi. Moguć je i takozvani „double dip” sa ponovnim ujedom, ali onda garantovano ubijate osobu i svaljujete sumnju na sebe. Šta to znači u globalu, nije baš najjasnije, jer je samo još jedna od stvari koje su otaljane. Da, ovo je baš „solidno otaljana” igra, naročito po pitanju dijaloga koji su, ponovićemo, gro onoga što ćete raditi. Napisani su i odglumljeni vrlo kruto, traju unedogled i često su minimalno interaktivni. Ne pomaže ni to što igra izgleda veoma mutno, a karakteri bezlično.

U vremenu kada je neizvesno da će ikada biti završen rad na VtM: Bloodlines 2, žeđ za vampirskim igrama nećete utoliti na zadovoljavajući način uz igru kao što je Swansong. Šteta.