Marko VASILJEVIĆ

1. jul 2022.

Čast, izdaja, proročanstva i sudbina. Ima li prostora, posle toliko literalnih dela, ekranizovanih ideja i gaming naslova, za nešto sveže i originalno? Verovatno da, ali to zahteva poseban talenat i trud, a u studiju Dancing Dragon nisu bili toliko pretenciozni. Međutim, to ih nije sprečilo da stvore sasvim pristojnu igru.

Ako zanemarimo priču koja reciklira klasične motive o povratku mračnog božanstva nakon vekovnog progona, odabranom junaku, skrivenom potencijalu i žrtvovanju za prijatelje, ovo je sasvim zabavan „strateško-potezno-taktički RPG”. Dok priča tek nekako „pije vodu”, na ostalim poljima stvari izgledaju daleko bolje.

Pod tim „izgleda” ne mislimo na grafiku, čija retro estetika, mestimično, pogađa u centar i stvara atmosferu sa kućnih konzola ranih devedesetih godina prošlog veka. Nažalost, određeni elementi (fontovi, na primer) kvare retro estetiku, pa ugođaj nije neprestano saglasan sa temom. Pored tih malih propusta, ništa ne smeta, a radi i na najskromnijim konfiguracijama. Likovi su simpatično pikselizovani i animirani u stilu japanskih uzora, kao i pregledne i prijatne mape na kojima se odvija sva mast i slast koju Symphony of War može da ponudi.

U pitanju su, dakle, taktičko-strateške odluke koje donosite tokom misija koje odmotavaju priču. Svoju vojsku formirate u grupama od najviše devet zasebnih jedinica i tako ih vodite po mapi. Tokom svakog poteza možete da pomerite jedinicu, a ukoliko se pozicionirate kako treba, imate pravo na još jednu „akciju”, koja može biti napad, lečenje ili zauzimanje strateške tačke na mapi (na primer, rudnika). Svaka misija donosi izazov u vidu različitih resursa koje možete zauzeti i pozicioniranja vaših odreda da budu što efikasniji u odnosu na protivnike. Međutim, još veći plezir nudi mogućnost finog cinculiranja sastava vaših grupa između misija, da bi ih zatim poslali u slavu i pobedu. Jedinice su raznolike, te osim klasičnih vojnika sa lakim i teškim oklopom, postoje i strelci, kopljanici, konjica, lekari, magovi, pa i zmajevi i njihovi jahači. Balans grupe je od presudnog značaja za uspeh, jer postoji „papir-kamen-makaze” sistem, mada možete i da se poigrate sa totalno nebalansiranim varijantama, čisto zabave radi.

Prijatna kompleksnost opisanog sistema dodatno je upotpunjena putem predmeta, koje možete dodavati u slotove svojim herojima, kao i „tehnološkog drveta”, preko kog otključavate talente za dodatno modifikovanje svojih taktičko-borbenih potencijala. Možete, recimo, da izučite nove vrsta napada (snajpovanje lidera protivničke grupe) ili opcije za predaju protivniku. Na sve to dodatno utiču i sistem lidera grupe, kao i moral jedinica, koji igra ulogu u čitavoj matematici. Nakon ulaska u borbu, nemate mogućnost da utičete na ishod bitke, jer sve se rešava po automatizmu, tako da su ovo elementi koje ne treba ignorisati. Teren se ne sastoji samo od lepih piksela, već utiče na borbu, te je važno obratiti pažnju da li su strelci u šumi ili na kuli ili brdu. Uska grla na mapi, takođe, zahtevaju pažnju i razmišljanje, jer onemogućavaju da grupišete masivnu vojsku i time upropastite neprijatelja u jednom krugu. Vremenske prilike postoje, i kao takve elementarno utiču na magove. Ukratko, nudi se dovoljno „mesa” da vam konstantno eksperimentisanje drži pažnju na duže staze. Sem toga, igra ima tri nivoa težine i na najvišem postaje dovoljno zaguljena da morate da bude krajnje pažljivi, jer u tom slučaju gubite jedinice daleko lakše (i trajno), pa prolazak kroz 50 poglavlja postaje ozbiljan izazov. Takođe, dodatni motiv za još neki prelaz može da bude i činjenica da na početku igre odgovarate na nekoliko pitanja kojima formirate karakter svog glavnog lika i njegov psiho-profil se uzima u obzir tokom odvijanja priče.

Mali studio odgovoran za SoW ište 20 evra za naslov koji je fino ispoliran, bagova skoro da nema i predstavlja fini izlet u neka bezbrižnija gejmerska vremena. Ne pretvara se da je nešto što nije, a ono što jeste - urađeno je pošteno. Preporuka.