Miodrag KUZMANOVIĆ

1. jul 2022.

Godinu i po dana pošto je Valheim meteorski uleteo na scenu i izdominirao, još jedna simulacija preživljavanja made in Sweden stameno korača istom stazom uspeha. V Rising, koji potpisuje nezavisni Stunlock Studios, već dva meseca fluktuira između prvog i trećeg mesta u Top Sellers kategoriji na Steamu. Nije previše šebi! Kao i Valheim, u pitanju je early access naslov u savršeno igrivom stanju, koji će, uz input igračke zajednice, da se razvija i raste jedno duže vreme, pre nego što zavredi sufiks 1.0.

V Rising je vampirski survival RPG, pri čemu vampirština nije franšizno licencirana, urbano-hipsterska varijanta, nalik na Vampire: The Masquerade. Vampirstvo V Risinga je stare škole, pa, tako, krvopija živi u zamku i izlazi noću da bi sisala krv ljudima i životinjama. Okvirna priča o vampirima koji su nekad vladali svetom, pa su bili pobeđeni i naterani u ilegalu, da bi sveže probuđeni ponovo pokušali da nađu svoje mesto pod Mesecom, takođe, nije komplikovana. Jedan od tih delija ste i vi, naravno. Pošto su igrači koji se lože na vampire, generalno, flambojantni, opcije za vizuelnu kastomizaciju vašeg avatara znatno su detaljnije nego u većini igara ovog tipa.

Nakon šminkeraja, sledi vam izbor servera i, što je važnije, njegove kategorije. Postoje PVE i PVP serveri, pri čemu vam igra ne preporučuje ove druge ukoliko planirate da igrate bez prijatelja u blizini, a niste fanovi gangbanga. Na PVE serverima ne mogu da vas napadnu igrači ni grupe igrača i, što je najvažnije, na njima nema jezivog griefinga pri boss fajtovima, koji su dovoljno teški i bez upliva gankerskog faktora. Dakle, za solo survajvore, apsolutno preporučujem PVE varijantu ili čak pokretanje sopstvenog servera u lokalu, ako ste sigurni da nikad nećete poželeti da uđete u guild.

Kad zakucate sve parametre, sledi vam kraći tutorijal, posle kog bivate pušteni s lanca da se snalazite kako znate i umete. Akciju posmatrate iz blage izometrijske perspektive, vodeći lik sistemom kontrola koji predstavlja varijaciju na klasičnu ARPG temu. Cepaćete drva, razbijati glave medvedima, ljudima i kosturima, čukati kamenje i skupljati sve što može da se skupi. U igri postoji ogroman broj resursa i planova za opremu, oružje, nameštaj i potrošnu robu (napici i slično). Kao i svaki proper vampir, veoma brzo ćete postaviti temelje svog zamka, koji ćete nadograđivati i dorađivati kako vam vreme, materijal i planovi budu dozvoljavali. U zamku ćete postavljati radne stanice za razne discipline (alhemija, drvodeljstvo...), praviti skladišni prostor za resurse, ali se i upuštati u estetsko uređivanje prostora na vampirski način, postavljajući baklje, zlokobne slike, kamene gargojle i druge zanimljivosti. Pošto je ovo multiplayer igra u kojoj prostor nije neograničen, da zamak ne bi propadao, morate ga napajati krvnom esencijom, specijalnim materijalom koji nastaje kao nusproizvod „hranjenja” ljudima i životinjama. Ukoliko to ignorišete, za nekoliko dana umesto zamka imaćete ruševine. Ovaj „decay” sistem postoji u Arku i drugim igrama i služi da očisti prostor koji zauzimaju baze igrača koji više nisu aktivni.

Kad sam već kod krvi... U igri ne morate da vodite računa o hrani ili vodi, ali morate o zalihama krvi koju imate u sistemu. Krv je osnovni resurs za lečenje od povreda koje zadobijete u borbi, a od njenog kvaliteta zavise brojni privremeni bonusi koje dobijate. Svako živo stvorenje, po (za sada) nasumičnom ključu ima različitu vrednost kvaliteta krvi, koju možete početi da sisate kad ga u borbi isprašite na mali procenat HP-a. Zombije i kosture, logično, ne možete da sisate, pa za situacije prolongirane borbe s njima postoje konzumablsi koji vam vraćaju krvne zalihe.

V Rising je igra s vrlo rigidnim progresom, koji zavisi od eliminacije boss protivnika i sisanja njihove „potentne” krvi, koja vam otključava planove za sledeći tier opreme, građevina i materijala. Da biste napredovali, morate da idete tačno određenim redosledom, što podrazumeva da ćete se nekad zaglaviti u fajtu koji vam iz nekog razloga ne leži. Recimo, da biste otključali eksploataciju gvožđa i dobili planove za gvozdeni mač, topuz, koplje i gvozdene oklope, morate da koknete banditskog bosa koji se nalazi u zamandaljenoj enklavi. Da biste probili vratnice njegovog kampa, potrebni su vam planovi za eksploziv, koje dobijate kad iznabadate bosa piromana u površinskom kopu za vađenje sumpora. To mora da ide tim redom, nema zaobilaznice, alternativnog pristupa, niti je mogućan ikakav lukavi exploit, što se sigurno neće svideti svakome. Neki bossovi su gadno zaguljeni i definitivno lakši kad se ubijaju u društvu, što se meni, solo mizantropu, takođe nije previše dopalo. U borbi ćete, pored oružja koja imaju defaultni i specijalni napad, koristiti i raznovrsne vrste magije, čije ćete škole postepeno otključavati.

Pošto je V Rising vampirski survival RPG, vaš najveći i sveprisutni neprijatelj nisu bosovi niti mobovi, već žarko sunce. Jednu trećinu svakog dvadesetčetvoročasovnog dana čini obdanica, po kojoj vam je kretanje ozbiljno ograničeno zvezdom koja pokušava da vas ubije. Izlazak na zrake ne znači trenutnu smrt, već počinje odbrojavanje nakon čega sunce počinje da vas prži, a HP rapidno da opada. Taj „grejs period” tokom kog ste bezbedni zavisi od sun resistance rejtinga koji vam daje oprema. Na početku, dok ste vampir s jednosobnim zamkom, bez kučeta, mačeta, kvalitetnog oklopa, plašta i prstenja, taj rejting je minimalan, tako da će istrčavanja u zaslepljujuću blistavost biti kraća.

Pošto je gusta šuma u kojoj počinjete najprostranija zona u igri, kretanje od jedne do druge senke krošnje relativno je bezbolno. Borba, nažalost, nije, jer podrazumeva manevrisanje koje sunce u okolini drastično otežava. Veoma dobar efekat predstavlja kretanje sunca vezano za doba dana, koje dovodi do premeštanja senki u skladu s protokom vremena. Ovo, u praksi, znači da svog vampira ne možete da ostavite u debeloj hladovini i da, recimo, napravite puš ili piš pauzu, jer svaka senka brzo napravi mesto blistavom zraku, što za deset sekundi dovodi do pohovanja vašeg tijela.

Tja. Osećaj koji stvara pokretno sunce u igri identičan je vrpoljenju i premeštanju na ležaljci pored mora. Lepo vam je, ali vas potreba za meškoljenjem konstantno nervira, dok vam ne prekipi i ne odete u debelu hladovinu Jorgosovog bara na ledeni mitos ili alfu. Isto je i sa V Risingom, u kom mi je sunce postalo glavni razlog odustajanja od daljeg igranja. Da, znam, superrealno je, vampir ste, sunce ubija, treba da sam zahvalan na sjajnoj ideji i njenoj još boljoj implementaciji! Ali, nekako nisam...

Najviše sam se smarao čekajući da prođe dan da bih započeo bos fajtove. Na početku, dok su te borbe bile jednostavne, a bosovi padali iz prve, to nije bio neki problem, ali već kod sedmog-osmog, počeo sam da zračim crvenim besom kao Homelander. Najviše sam šizeo od bosa u kamenolomu prepunom stacionarnih i pokretnih trash mobova. Ako ih ne očistite, umešaće vam se u ionako zaguljen fajt i učiniće ga drastično težim, a ako krenete da ih eliminišete, potrošićete pola noći i možda nećete uspeti da ubijete bossa pre nego što svane. Mislim da mi je trebalo bar petnaest pokušaja da mu doakam, a svaki mi je pojeo po dvadeset dodatnih minuta blejanja i čekanja da padne noć. Cenim dobru ideju, gospodo devsi, ali ja, jednostavno, nemam toliko vremena za bacanje.

To što igra, tehnički gledano, nije završena, ne bi trebalo da brine nikoga ko ima vremena, voli vampire i uživa u survivalizmu. V Rising je u early access pušten ispeglan, skockan i nafilovan desetinama sati sadržaja. Ukoliko ste u stanju da ignorišete neke od sistemskih stvari koje sam naveo, zabavićete se za sve pare (sitne su, igra košta 19 evra). Nadam se da će developeri nešto uraditi sa (pre)osetljivošću na sunce i downtimeu koji to stvara. Sudeći po svemu što sam iskusio i čuo od drugih igrača, to je osnovni kamen spoticanja dugotrajnom uživanju u igri. V Rising ima ogroman potencijal, ali nikad neće postati fenomen poput Valheima dok ne postane udoban za igranje.