Darko MIHOKOVIĆ

1. jul 2022.

Sigurno ste se do sada susreli sa pitanjima „šta biste poneli na pusto ostrvo?” ili „šta biste radili na pustom ostrvu?”. Ako je odgovor rovokopač i par šlepera, kako bi pokrenuli proizvodnju čelika po Simens-Martinovom postupku, onda je Captain of Industry definitivno igra za vas.

U pitanju je upravljačka simulacija koja vas sa šačicom kolonista i poluraspalim brodićem smešta na nenastanjeno ostrvo sa ciljem da sagradite sopstvenu industrijsku imperiju. Počinjete sa svega par nacrta za osnovne građevine, a na vama je da, uz pomoć prirodnih resursa u kojima ne oskudevate, otkrijete kako od sađenja krompira i kopanja šljunka doći do nuklearnih reaktora, proizvodnje mikročipova i lansiranja satelita u orbitu.

Tehnološko stablo je ogromno i sadrži sigurno stotinak tehnoloških procesa koje izučavate proizvodnjom research poena, raspodeljenih u nekoliko tierova. Svi ti procesi sa sobom povlače isto toliko tipova različitih resursa (često nudeći i nekoliko alternativnih „recepata”) koje morate proizvesti, a zatim i transportovati do mesta potrošnje ili skladištenja. Uz to, morate voditi računa i o balansu proizvodnih lanaca, jer nepravovremeno reagovanje na nedostatak samo jednog resursa može imati dalekosežne posledice po celokupnu industriju ostrva.

I pored svih napora da maksimalno automatizujete transport upotrebom pokretnih traka, kamioni, ipak, predstavljaju vene i arterije vašeg industrijskog organizma, a njihova neutaživa žeđ za dizelom možda i najveću prepreku koju igra postavlja. Sirova nafta je resurs koji ćete ubedljivo najbrže potrošiti, dok je alternativna proizvodnja biogoriva iz kukuruza veoma neefikasna. Na dalekom drugom mestu je čista voda, jer se akvafori obnavljaju padavinama, a tu je i desalinizacija morske vode.

Vaše ostrvo je samo deo većeg arhipelaga koji morate istražiti kako bi otključali pun potencijal igre. Na susednim ostrvima nalaze se naseobine sa kojima možete trgovati (po vrlo nepovoljnim uslovima, pa ovakvoj razmeni treba pribegavati samo u krajnjoj nuždi) i napušteni rudnici sirovina kojih nema na početnom ostrvu (sumpor, kvarc) ili će vam sigurno zafaliti, poput naftnih bušotina ili izvora pitke vode. Uz to, mnoga ostrva kriju seme različitih biljaka, što otvara mogućnost istraživanja novih grana industrije u tehnološkom stablu. Naravno, arhipelag vrvi od pirata, pa su investicije u naoružanje i oklop vašeg broda neophodne, kako bi izašli na kraj sa napasnicima.

Da je Captain of Industry kojim slučajem freemium naslov, resurs unity bi sigurno plaćali pravim novcem, a služi za instant gradnju, trgovinu sa susednim ostrvima i angažovanje njihovih resursa, izdavanje edikta... Generišu ga zadovoljni kolonisti, što znači da im morate obezbediti struju, čistu vodu, raznovrsnu ishranu, zdravstvenu zaštitu, te luksuzarije, poput nameštaja i potrošačke elektronike. Isprva se ovi silni prohtevi čine kao obična kozmetika, da su ubačeni čisto da popune prostor, ali kako igra odmiče a vi budete prinuđeni da uvozite sve više i više ofšor resursa, shvatićete pun značaj titranja radnicima. Isto važi i za ekologiju. Dok ste na početku nonšalantno izbacivali ugljen-dioksid u atmosferu, a otpadne vode direktno u okean, „end game” se pretvara u manijakalno prečišćavanje svega i svačega, ne bi li izvukli još koji unity poen.

Iako u friškoj beti (kupovinom direktno od developera imali ste pristup alfi još od januara), Captain of Industry donosi daleko više sadržaja od mnogih igara u finalnoj verziji, uz to i bez primetnih bagova. Igre ovog tipa, uglavnom, nemaju jasno definisan kraj, ali biće vam potrebno minimum pedesetak sati kako biste lansirali raketu, i to na najlakšem ostrvu.

Ako smo ovim tekstom zagolicali gene Đorđa Vajferta i Miloša Savčića koji čuče u vama, nema razloga odlagati nabavku igre, jer, sudeći po dosadašnjoj posvećenosti razvojnog tima, ona u budućnosti može postati samo još bolja.